O tome šta znači biti zdrav moglo bi se diskutovati veoma dugo i da se ne dođe do univerzalnog odgovora, jer svaki čovek je jedinka za sebe. Ne bi bilo pogrešno reći da svako ima „neko svoje zdravlje“ i put do njega. Mnogi imaju i stranputicu, to je sve život.
Ipak, držim da bi čovek koji nikada nije potrčao u životu, kao i onaj koji je ceo svoj život posvetio tome, da bi obojica, u društvu Anice Radosavljević, bez pogovora mogli da kažu kako stoje pored zdrave devojke. Častim ako je sretnete neraspoloženu. „Antilopa“ sa čistim licem i „tačnim“ osmehom, uistinu je posvećena pokretu, bez da nas time opterećuje na internetu.
Za BURO.WELLNESS skiciramo ideju ravnoteže u rekreaciji.
Šta kažeš devojkama koje dođu na trening i izgovore „Hoću da izgledam kao ti“?
– Prvo se slatko nasmejem, jer mi bude beskrajno simpatično, i kažem hvala. Uvek savetujem devojke, naročito mlade, da ne idealizuju ni jednu figuru i da nije suština težiti izgledu neke druge osobe, jer to nećemo nikad dostići, samo ćemo se razočarati. Razlog tome je, osim istorije sporta koja stoji iza toga, naravno i genetika. Nečiji stil ili izgled može samo da bude trenutni motivator, ali glavni cilj treba da bude da iz tela koje nam je dato izvučemo maksimalni potencijal. Moj savet je uvek redovnost i upornost u umerenom treniranju i uživanje u svemu što naše telo može, a može dosta toga.
Baveći se tenisom i atletikom, stekla si disciplinu i još po nešto. Šta je od toga primenjivo na svakodnevan život?
– Tenisom sam se takmičarski bavila 20ak godina, a atletikom iz čiste ljubavi prema istoj, nekoliko godina. Dok je tenis izazovan na svoj način, mentalno iscrpljujuć i tehnički jako zahtevan, atletika ima neke svoje čari. Ono što sam izvukla iz atletike jesu strpljenje i upornost. Godinama se ozbiljno trenira, ulažu vreme i energija kako bi se istrčalo za stotinku brže ili skočilo centimetar dalje. Atletika je dokaz da se redovnost i istrajnost sabiraju i itekako se sve računa, iako u trenutku ne deluje tako. Međutim u nekom momentu se sve kockice sklope i rezultat iznenadi. Vrlo primenjivo na ostale aspekte života.
Bez namere da ti zavirujemo u novčanik – može li da se živi od fitnes influensinga?
– Iskrenost u svemu tome, stručnost i dobra namera su uvek plus. Ko to ima, sigurna sam da može lepo da živi od toga. Meni je trenerski posao primaran, a ako se mogu nazvati fitnes influenserom, to mi je na drugom mestu, to guštam i radim sa uživanjem.
Izdvoj ono što ti je obeležilo 2023.?
– Spartan Race Svetsko prvenstvo, dosta vremena provedeno u prirodi i nažalost neki ružni događaji u Srbiji, a i na globalnom nivou, koji su opomena za sve nas i razlog više da se posvetimo pravim stvarima.
Čini mi se da se dosta ljudi naložilo na OCR trke, ali pitanje je jesu li to ozbiljno shvatili. Kako pripremiti telo za trke sa preprekama?
– Lepo je što postoji nešto kao OCR trke koje su dostupne svima i motivišu mnoge da se vrate sportu i prirodi. Savet za manje spremne ili nespremne je samo da budu realni i svesni svojih mogućnosti, da biraju lakše trke za početak i provedu bar 2 do 3 meseca spremajući se kako bi izbegli povrede ili bilo šta slično.
Čime da se vodi običan čovek pri izboru fizičke aktivnosti?
– Nema ništa gore od paralize analize. Od toliko razmišljanja šta treba ili ne treba i preterane količine informacija na socijalnim mrežama, ljudi se najčešće zbune, ukoče i ne urade ništa od toga. Istina u svemu tome jeste da nema potrebe biti isključiv, već uvoditi zdravije navike postepeno, usvajati ono što nam prija a preskočiti ono što nam je naporno. Minimalne promene na duže staze prave ogromnu razliku, sve se to sabira, pa na kraju 2 treninga nedeljno što zvuči možda malo, budu 8 mesečno tj skoro 100 treninga u godini. 100 treninga, malo li je? Poenta priče, izaberite bilo šta i krenite u akciju.
Anice, da li si srećan čovek?
– Dok je zdravlja i ljubavi, ja sam srećan čovek.
Fotografije: Studio Firma