Pre svega, upoznajte svog neprijatelja. Spoiler alert: sedenje to definitivno jeste! Uprkos nizu dokaza, oko ove teme poslednjih godina šire se kontroverze, pa su je najsmeliji čak nazvali mitom! A da li je baš tako?
Za početak ćemo objasniti zašto se sedenje sve češće naziva novim pušenjem. Razlog je prilično evidentan: osmočasovno sedenje povećava rizik od prerane smrti za čak 20 procenata što je, prema mišljenjima doktora, uporedivo sa štetom koje donosi pasionirano konzumiranje nikotina.
I dok je procenat pušača (srećom!) u konstantnom padu, svedoci smo da se stvara novi front borbe sa sedetarnim načinom života. Ti brojevi gotovo eksponencijalno rastu pa razloga za optimizam nema previše …
Sedenje kao nova realnost
Nakon šest miliona godina tokom kojih je imao ulogu neustrašivog lovca i sakupljača savremeni čovek polako ali sigurno gubi bitku sa gravitacijom. Višečasovno sedenje na poslu, bindžovanje kojim popunjava slobodno vreme i naposletku spavanje dovodi do porazne statistike.
Matematika je kao i uvek nemilosrdno egzaktna: svaki dodatni sat sedenja povećava rizik od smrtnosti za 2%, pa je stroga preporuka da se na (makar) 30 minuta sedenje prekine kratkom fizičkom aktivnošću. Što pre ustanemo, duže ćemo živeti. As simple as that!
I dok je društvo u velikoj meri ograničilo i marginalizovalo pušenje, čovečanstvo za sada gubi bitku sa sedetarnim načinom života i to velikom razlikom…
Beware of the chair: sedenje između mita i stvarnosti
U poslednjih nekoliko godina došlo je do svojevrsnog talasa, cunamija, u istraživanju fenomena sedenja.
Za uticajni NY Times sedenje je smrtonosna aktivnost, što može zvučati kao senzacionalistički, pa čak i katastrofični opis za svakodnevnu realnost đaka, studenata i poštene radničke klase. Da je sedenje definitivno prečica do raznoraznih tegoba, pa i bolesti, potvrđuju mnogobrojna istraživanja koja nedvosmisleno pokazuju da je višečasovan boravak na cenjenoj zadnjici izuzetno štetan.
Disciplina kičme: naše telo je napravljeno za kretanje, pa svaki mišić obavlja značajnu motornu funkciju koja nam omogućava da se pokrećemo. Zato ustanite, ispravite se i hodajte!
Nameće se pitanje koliko je to previše sedenja? Jezikom brojeva, četvoročasovno kontinuirano sedenje je već dovoljno da se upale sve crvene lampice. Razlog je jednostavan: dugotrajnim sedenjem smanjuje se cirkulacija, što omogućava masnoćama da se nakupljaju u krvnim sudovima.
Na maratonskom spisku negativnih efekata sedenja se nalaze gojaznost, hronični bolovi u zglobovima, epidemija problema u vezi sa mentalnim zdravljem i negativni efekti na kardiovaskolarni sistem…
Između ostalog, razume se. Fizička neaktivnost dovodi i do povećanja nivoa triglicerida, smanjenja nivoa lipoproteina, povišenog holesterola, smanjene osetljivosti na insulin, smanjenja gustine kostiju…
Priznajte da ste ustali! Poređenja radi, zaposleni na stolici (ma koliko udobna ona bila, Herman Miller je takođe nemoćan) sagore tek 300 kalorija dnevno, dok radnik koji se obavlja fizički arbeit može da sagori i do 2.300 kalorija na dan.
Imamo li uopšte šansu da zdravlje postavimo na prvo mesto?
Sedenje i zdrave alternative: svaki minut pokreta se računa!
Budući da je sedenje neizbežno, potrebno je da pronađemo načine za amortizovanje negativnih posledica koje ono donosi. Doktori savetuju da je neophodno praviti pauzu na svakih pola sata, s obaveznim ustajanjem i razgibavanjem. Sedenje na loptama za vežbanje ravnoteže takođe dovodi do pozitivnih efekata. Mnoge moderne kancelarije i kompanije uvele su u svoje radno vreme vežbanje kao neophodnu aktivnost, pa zaposleni na koriste „puš“ pauze već time-out za fitnes jačajući mišiće leđa, cirkulaciju i otklanjajući stres na duže staze.
Ništa manje značajna tu je i promocija kulture pokreta! Nove studije otkrivaju da samo jedan sat šetnje dnevno može poništiti štetni uticaj osmočasovnog sedenja u kancelariji. Brzi hod se preporučuje, kao i ona čuvena izreka 10,000 steps a day – keeps the doctor away! Šta čekate?
Foto: Instagram