Gotovo dva miliona godina snaga je bila potrebna ženama i muškarcima iz jednog jedinog razloga: da prežive. Ali, s konjem, mašinom i kompjuterom, struja je postepeno nadomestila ljudsku snagu, pa je i njen značaj dobio drugi smisao.
Sada biti jak ima veće kulturološko i sociološko značenje nego ikad. Ova veza između uma i tela, i tela i samopouzdanja, komplikovana je i lična na način koji naši preci nisu mogli ni da zamisle. Lekari i naučnici otkrivaju sve više o blagotvornom uticaju mišića na zdravlje i dugovečnost, čak i vlasti pojedinih država počinju da preporučuju dva treninga snage nedeljno – gotovo za svakoga.
Kako su štreberi, influenseri i Marvel preuzeli naše živote, a slobodno vreme postala retka roba, snaga se pretvorila u pravi luksuz. Rezultat: nagruvani Bezos. Danas možete opstati – pa čak i uživati – bez podizanja ičeg težeg od aktovke.
Zato se postavlja pitanje: čemu snaga zaista služi? Postoje brojni odgovori, a obični momci koji rade neverovatne stvari, imaju neke od njih.
Na fotografiji: KC MITCHELL, ratni veteran, pauerlifter; Autor Emiliano Granado za MH
SNAGA za produžetak (života)
Penzionisani zatvorski čuvar čuvar John Nagy ima 103 godine (nije greška!) i zovu ga kraljem sklekova. Čovek živi za vežbanje. „Uvek sam bio aktivan i bavio se sportom“, kaže živahni starac u reportaži za MH.
Nagy je u družini tridesetak zrelih mišićavih tipova straijih od 70 godina, koji svakoga dana treniraju u Centru za fizičke aktivnosti pri Univerzitetu Mekmaster u Hamiltonu u Ontariju.
Oni su zvezde istraživanja odnosa snage i dugovečnosti, koje vodi Stuart Phillips profesor kineziologije sa spomenutog Univerziteta. Podaci pokazuju da je snaga veliki faktor dugoročnog zdravlja. „Mišići štite od raka, povećavaju sposobnost organizama za opstanak i smanjuju smrtnost kod ljudi s visokim pritiskom, dijabetesom i metaboličkim poremećajima“, objašnjava Phillips. Ako možete da uradite 40 sklekova u seriji, imate 96 odsto manje šanse da obolite od srca od onog ko ne može da uradi 10.
„Snaga zaista odlaže smrt, a što je još važnije, produžava trajanje zdravlja, što znači bolji život na duže staze“. Počevši od četrdesete godine, mnogi ljudi gube mišićnu masu. Ipsrva, to je gotovo neprimetno, ali se s vremenom ubrzava na otprilike pola kile godišnje kad napunite 50. Lakše je usporiti taj pad treningom dok ste mlađi nego kad već izgubite mišiće.
Nagy je živ dokaz za to. Visok je 168 cm i ima kompaktnih 70 kg – otprilike istu težinu koju je uvek imao – a trenira redovno poslednjih 70 godina. Sklekovi su mu omiljeni. Trening traje otprilike 90 minuta, ali uključuje dosta oporavka dok zbija šale sa svojom ekipom.
Nagy je pre nekoliko godina pao i polomio ruku i nekoliko zuba. „To što sam jak pomoglo mi je da se bollje oporavim“, kaže. „Još uvek mogu dobro da hodam zahvaljujući tome što treniram“.
Fleksi gromada
Roy Sims je američki sumo rvač, šampion, IT-jevac po struci. Ima 195 cm i 175 kg.
„Sumo rvači su neuporedivo spremniji i više fit nego što ljudi misle. Često imamo mnogo sala, ali ga nosimo preko veoma kompaktne muskulature. To je samo drugačiji sklop. Potrebni su nam snaga, brzina, ravnoteža i elastičnost. Takođe, vežbam jogu, đu-đicu, grčko-rimsko rvanje, igram košarku – mogu da zakucam“, objašnjava za MH.
„Sa mojim gabaritima je nemoguće imati stila. Kada nađem cipele ili pantalone u koje mogu da stanem, to moram da nosim. Radni sto sam podigao na cigle, koristim XL kancelarijsku stolicu. Uvek sam hteo da se bavim automobilima, ali ove šake ne mogu da stanu u motor.
Onaj momenat kada čučnemo pre meča, neki momci koriste da uplaše protivnika ili ga opasno gledaju. Ja uvek gledam pravo u protivnikovo srce i ispraznim mozak od misli. Potpuno se opustim i ostanem u trenutku da bih mogao što bolje da reagujem i ne pokušavam da predvidim kako će se odvijati meč. Ponekad počnemo velikim sudarom, a u drugim situacijama prođem kroz čoveka kao kroz puter. Nikad ne pokušavam da povredim drugog. Pokušavam da upravljam njegovim telom“, zaključuje.
Osnaži se
Uglavnom, nećemo reći ništa novo ako potvrdimo da snaga čoveku ne može da škodi, naprotiv. Jednom je jedan prijatelj konstatovao da smo mi, Srbi, najlepši narod koji najružnije stari. Tema za razmišljanje!
Reklo bi se da prerano odustajemo od sebe, svog tela, svog uma, svog zdravlja. „Ma, mator sam“, kažemo i stavimo tačku. A ovo je priča sa tri tačke. Priča koja podrazumeva trajanje, u kojoj bi mediji trebalo da preuzmu afirmativnu ulogu i podstaknu ljude na osnaživanje!
Foto: Pinterest; Emiliano Granado
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.