Iako smo u par navrata signalizirali da je dizajn svet krenuo kompletno u novom pravcu, koji podrazumeva mekanije forme i nežne oblike na koje smo skoro već zaboravili… Priznajte da niste očekivali da u modu uđe enterijer koji izgleda gotovo identično kao kuća porodice Flintstones?! Pa, tu smo gde smo. Pećina je ključna reč. Među prvima se dizajnerka Kelly Wearstler ukrcala na ovaj trendi voz, ako pažljivo pogledate komade iz njene nove kolekcije uvidećete da komode i police izgledaju tako da bi ih rado pazarili i sami Fred i Wilma.
A da je trend pustio korenje i da će duže ostati sa nama jasno je kada shvatite da se prelio iz beležnica dizajnerskih superzvezda i prešao na police lanaca sa pristupačnijim cenama što se krajem zime desilo. Tako je Urban Outfitters u okviru prolećne kolekcije deo nazvan Isobel Collection u potpunosti posvetio ovom trendu. Kako kažu pri kreiranju su bili inspirisani mediteranskim dizajnom u njegovom najširem smislu, a komade odlikuju bela boja i skulpturalne forme.
No, ko je pažljivije gledao kako se kreću trendovi uređenja enterijera javnih prostora kao što su hoteli, restorani i butici (kategorija koja nam vrlo često sugeriše trendove sutrašnjice), mogao je da primeti pećinski vajb u mnogim kul restoranima. Setimo se samo otvaranja restorana Oursin prošle godine iza koga stoji modni kreator Jacquemus, svi su ostali opčinjeni nepravilno gitovanim zidovima sa nišama u koje su poređane vaze i činije ukrajinskog brenda Naadia iza koga stoji umetnica Masha Reva. Nešto slično je izvela francuska dizajnerka enterijera Dorothée Meilichzon pri uređivanju hotela na Menorki Experimental grupe. I možemo dalje da ređamo projekte u veoma sličnom stilu: od radnje brenda nameštaja Moustache i Glossier u Njujoku, preko butika sa nakitom kreatorke Sonia Boyajian u Los Anđelesu, sve do novog restorana La Riviera u Parizu.
Pitate se odakle ovaj oštar zaokret u prošlost? Većina nas je kroz svakodnevicu okružena finim, glatkim teksturama naših laptopova, telefona i tableta. Živimo na 100% touchscreen principu i bilo je neminovno da se pojavi globalna težnja ka taktilnošću, ka materijalima, objektima i prostorima koji donose balans i trezvenost u naš život. Ti objekti slave samu esenciju kamenja, zbog toga sada reagujemo na prostore koji u centar pažnje postavljaju prirodne, sirove materijale. Estetika praistorije je romantizovana i živi svoj novi, moderan život.
