Hasleri protiv Ramba.
Svaki kraj grada imao je, a neki još uvek ima, svog Ramba. Korpulentnog ili manje korpuletnong lika u militari odeći koji, u izvesnoj meri, shodno asocijativnim nizovima koji se mogu nanizati analizom njegove pojave, podseća na Silvestera Stalonea u filmu Rambo.
Rambo bi voleo da je Rambo. Kao i sam film, da ne kažem Stalonea, pregazilo ga je vreme, što ne znači da je rekao svoju poslednju reč. Ta reč možda bude na ruskom jeziku, ne zna se.
Beogradski Rambo šeta se okolo, u poludubokoj radničkoj obući, maskirnim pantalonama sa džepovima sa strane i trošnoj vijetnamki koja je poput crvenog vina; što je starija to je lepša. Šou joj povremeno može uzeti Rambov prsluk, ili marama kojom zaustavlja masnu kosu u njenom jurišu ka patinom izdizajniranom licu.
Uglavnom ne žuri. Govor tela otkriva da je Rambo krut, snažan ali ne previše mobilan. Na mobilnost se, ionako, ne može mnogo uticati, za razliku od fleksibilnosti. Mobilnost je stvar genetike, fleksibilnost stvar treninga, ugrubo.
Ruke drži odmaknute od tela, kao da između kukova i laktova nosi po jedan tepih umotan u valjak. Ako se uzme u obzir da je spoljašnjost refleksija unutrašnjosti, Rambo se širi zbog toga što je širokog srca. Da pomogne, da utrči, da popravi, on je taj lik. Ali i da osudi, jer voli da osuđuje. Boraveći u toj zoni, oseća se sigurno.
Rambo, između ostalog, ume da izađe na dve pakle pljuga dnevno. Pije dosta vode u toku dana. Ima vučjaka sa kojim razgovara na nemačkom jeziku. Ne znam nemački, ali ovo zvuči kao da je to. Verovatno ga ne zna ni Rambo, pa ga pas sve razume, čuje i sluša. Čak i kada deluje da se izgubio, bilo Rambo bilo vučjak, ovaj drugi uvek zna gde je ostavio prvog, i obratno.
Onda kada Sunce na svom prividnom kretanju po ekliptici prolazi kroz prolećnu tačku u trenutku proljećne ravnodnevice i jesenju tačku u trenutku jesenje ravnodnevice, vučjak i Rambo su zajedno, bez povoca, bez kesica za kupljenje izmeta. Rambo ih ne priznaje.
U njegove porodične odnose, premda su, kao i kod svakog živog čoveka, od suštinskog značaja za razumevanje Rambovog izgleda, ponašanja i izbora koje pravi, ne bih zalazio. Različiti su od kraja do kraja grada u kojima se šeta. Jedan Rambo bio je otac jednog mog drugara, to je najbliže što sam prišao.
Rambo je bio na ratištu, ili svejedno tripuje da jeste. U vreme kada je Staloneov film bio popularan širom sveta, kuće, ovde u Beogradu, obrni okreni, bile su pune oružja. Rambo voli nož. Sada ga koristi kada ide na pecanje. Ima torbu napravljenu od vojničkog šatora u kojoj, kada se spušta na Dunav, nosi velike i skupe štapove.
Reka ume da spere čovekove misli i sa njima otplovi daleko od njegove konfuzije. Rambo, bilo da je iz centra grada, sa Karaburme ili Petlovog brda, pored reke otvara svoju zatvorenu dušu. Kakav bi to Rambo bio da je otvoren i na kopnu?
Osim što deluje militantno, pogubljeno, ponekad zapušteno i kruto, Rambo je, u suštini, empatičan tip, i neretko ga, premda to nije adekvatno opravdanje, saosećajnost čini bezosećajnim. Ništa što dve staklene flaše piva, u njegovom slučaju, ne mogu da poprave. Bar na kratko.
Nije nikom naudio. Ima onih koji veruju da je naudio sebi, najpre zbog toga što je ostao u nekom vremenu, da ne kažem filmu. Rambo filmu.
Prošlo je poprilično vremena od kako nisam video nijednog Ramba, ali jednog sam sanjao. U parku su ga opkolili hasleri, to je scena koje se sećam.
Hasleri su uspešni biznismeni koji sve stižu i imaju potrebu da nam objasne na koji način im to polazi za rukom. Mnogo rade i umeju da ubede druge da mnogo rade za njih. Hasleri se bude oko pet izjutra, tuširaju hladnom vodom i meditiraju. Ne bleje sa blejačima, prave pare. Ima i onih haslera koji se nisu polomili od posla, ali su imali dobru ideju u dobrom trenutku i dobro je plasirali. Sad se lome od kokaina.
San je verovatno jedino mesto na kom se Rambo i hasleri mogu sresti. U ovom mom, koliko ga se sećam, Rambo je krenuo na pecanje, kada je grupa drogiranih haslera, vraćajući se iz noćnog kluba, zajedno sa jednim patuljkom i tri devojke, presrela u parku. Jedan hasler pitao je Ramba koliko novca koštaju štapovi za pecanje koji vire iz njegove torbe napravljene od vojničkog šatora.
Na jeziku koji je nešto nalik kombinaciji ruskog i nemačkog, ako je to uopšte moguće, Rambo je hasleru uzvratio kontrapitanjem: Je l imate fotografije na kojima ste sa drugarima iz detinjstva? Patuljak je počeo da vrišti, a tri devojke da se međusobno ljube francuskim poljupcima. One su naturalizovane Francuskinje iz Alžira.
Onda sam čuo lavež. Lavež vučjaka koji se zatrčava u haslere kao tetreb u kokošinjac. Video sam, tačnije sanjao sam, gomilu perja koje leti iznad fontane na Trgu Slavija. Kao da je jedan džinovski jastuk isečen Rambovim oštrim nožem.
Tu sam se probudio i shvatio da je zalajao moj nemački bokser Ljubivoje. A Ramba ću, dolazi mi u glavu isto koliko i krv koju sam trzajem iz sna ubacio sebi u mozak, videti kada izađem napolje, u komšiluku, na zgradi, gde je mural sa njegovim likom.