Ugledni gradski restoran s uštirkanim stoljnjacima. Proslavlja se diploma univerziteta još jednog našeg deteta, uz naklon konobara, bifteke u sosu od zelenog bibera i rakijicu od dunje, koja je poslužena u onim finim čašicama sa stopom.
Malko nacvrcan, poznati gradski lepotan dobija prostor za svoj monolog. “Znate šta smo mi?“, obratio se okupljenim profesorima onako zgodan i glasan. Umetnicima, novinarima, naučnicima i njihovim familijama izustio je: “mi smo jedno veliko ništa! Propala Srednja Klasa – P.S.K.!“
Obrazlagao je dalje ovaj doajen gradskog života i šmekerski predstavnik generacije X, kako smo stvarali a nismo stvorili, kako će naša deca plaćati naše kredite jer mi nećemo poživeti dovoljno da taj posao dovršimo; kako smo patetični jer i dalje verujemo da se rezultati postižu samo sa mnogo rada; da smo smešni kad se preznojavamo oko porodičnog letovanja koje košta kao prosečni bahati poslovni ručak srpskog biznismena nove generacije.
Na trenutak, ovo izlaganje, zapretilo je da svečani ručak pretvori u opštu zapitanost, a poznato je da zapitanost vodi u zabrinutost – a znamo svi da zabrinut čovek nikom nije mio.
Srećom, hrana je bila veoma ukusna i svi su baš lepo doterali za ovu svečanost, a stari lisac je odavno shvatio da ljudima danas istinu možeš servirati samo ako im daš povod da joj se smeju u lice. Kao kod Kesića. Bacio je par fora u nastavku, svi su se mnogo smejali, a onda naručili desert.
Kad kreneš da svodiš račune, zabava prestaje. Plaćaš, pakuješ se, misliš gde ćeš dalje… Jer, nećeš valjda kući!?
To vam je sa genaracijom X u ovom gradu, oni neće da idu kući. Pedesetogodišnjaci, koji su realno kandidati za ugradnju veštačkih kukova i stentova, žele da đuskaju i provode se kao da nisu “matorci”.
Dok klinci okupiraju stolove u Skadarliji i forsiraju Tomu i Tozovca, oni se krste što im deca slušaju Priju, tražeći za sebe još jednu noć u “tami disko kluba”. Pump up the jam!!!
Smarajući jedni druge o tome kako su ih nekada iznosili iz Akedemije, Zvezde a kasnije Soul food-a, matorci ne žele da kapituliraju. Ako mi ne verujete, svratite na matine na Paliluskoj pijaci, petkom oko šest.
Ta pojava dobija obrise nekog ilegalnog društvenog pokreta čije su ikone Pepe, Đorđe Stajkić i naravno DJ CAKI. Gde su oni, tamo se ide jer slušaće se Ultravox, Pet shops boys i Depeche mode. Dobro, i Laki Pingvini.
Moja drugarica, ponosna članica pokreta, kaže da treba na vreme kaparisati starački dom gde će smestiti ovu trojicu kraljeva. Samo da zabava ne prestane, jer zamisli da te spakuju negde gde je na play listi Dino Merlin! Da umireš sporo i tužno.
Možda je najveći uspeh generacije X što ne odustaje od zabave. Možda smo fejlovali mnoge životne ciljeve, ali nismo ostarili. Nismo smeli. Moja žurka, moja pravila!
Da li ste čuli da je otvoren Minival? Večeras će biti strava!