Da li se muževnost i dalje povezuje sa halapljivim, nesputanim apetitom?
Jedem sve. Meso takođe. Ne prečesto, ali volim slaninu, uz jaja na oko. I burger. Nisam fan pečenja, odmalena, nešto mi je to uvek bilo, onako, da ne kažem gadno. Imao sam različite faze s ishranom: keto – bazirana na proteinima i mastima – recimo, uopšte mi ne odgovara. Volim hidrate. Od kako u Beogradu postoje pice sa kaputo brašnom, „oderem“ ih dva puta nedeljno. Generalno sam doručak-tip. Dajte mi dobar hleb, sir, pršutu, paradajz, može i jogurt.
Odrastao sam, kao i čitava moja generacija, na pašteti namazanoj preko velikog parčeta Sava hleba. U vrtiću, vaspitačice su ubacivale nezačinjen kupus u tanjir sa prezačinjenim pasuljem, kao da smo svinje, što sam im jednom prilikom i rekao pa su pozvale roditelje na razgovor. Bili smo ceo dan napolju i trošili se.
Avokado nam se pojavio nedavno. Ukusan je, ali preživi se i bez njega.
Mnogi govore „lako je tebi, ti si mršav“. Jesam, „furao“ sam malo veći stomak jedino tokom faksa, jer sam svako veče jeo plazmu s mlekom. Ali istina, moji roditelji su iz planinskih krajeva, braća su ovako kao ja, visoki, crni i mršavi. Moglo bi se reći kako genetika radi za mene. Kao i sport, u kome sam od pete godine.
Sve više ljudi tripuje da sam vegetarijanac. Valjda zbog suvonjave građe i duge kose. A gotivim i trens muziku. Ustuknu pre nego me ponude slatkišima. „Ti ovo sigurno ne jedeš“, pretpostave. Opušteno, nisam taj lik. Ne nosim obroke u staklenim teglama.
Na jogu povremeno odem 1 na 1, jer je ona jedina stvar koja je uspela da mi razglavi krute kukove. Pomogla mi je za sportsko penjanje. To je sve što mi od nje treba.
Ako želite da me obradujete – kupite mi gumene bombone. Dok uživam u gumenim „krokodilčićima“, verujem da su dobri za hrskavice i ne grize me savest.
Istorijski gledano, dijeta je ženska stvar, isto kao i briga zbog fizičkog izgleda. Nijedna od njih nije prijatna, ali obe spadaju u ženske razgovore. A sad odjednom muškarci govore tim jezikom. To stvara osećaj da se muškarci petljaju u ženske stvari, iako takva podela ne postoji
Nedavno sam o ovome razgovarao sa drugaricom. Njena priča ide ovako:
„Tip s kojim je trebalo da izađem ima zaobljene okvire naočara, koštane odozgo, zlatne dole. Kosa mu je strateški razbarušena, izgleda neuredno ali je kompaktna. Bio je frilens kreativni direktor, što mi se uvek činilo kao izmišljena pozicija za društvene mreže. Kasnio je nekoliko minuta i objasnio da je to zbog joge koju radi kod kuće. Odmah sam mogla da kažem da je salata-tip. Poručio je Cezar salatu sa grilovanom piletinom. Napravila sam grimasu. Bili smo na prvom sastanku, u restoranu koji je poznat po ne-salata stvarima. Poručila sam salatu s avokadom i lososom, što mi se nije jelo. Htela sam burger, ali sam znala da ću se osećati loše ako pojedem više od lika sa kojim sam izašla“.
To nije kraj jer se i na drugom sastanku razočarala, kada je joga-frajer poručio tacnu rotkvica poprskanu maslinovim uljem. Zastupao je ono što ljudi danas zovu biohakovanje. „Četiri puta smo izašli na večeru i nijednom ga nisam videla da je pojeo jedan jedini ugljeni hidrat. Biohakovanje je za dijetu ono što je krosfit za vežbanje. To je zdrava ishrana za čoveka koji ništa drugo apsolutno i ne radi“.
Čovek-salata je primetno isklesan, ali drugarici, večera sa njim nije pričinjavala zadovoljstvo. Oduvek je volela da gleda muškarce kako jedu bez ikakvih kočnica, delimično zato što joj je to stvaralo utisak da i sama može da jede bez ustezanja. „Kada frajer pojede burger i onda posegne za mojim preostalim pomfritom, osećam se kao dama“.
Muževnost i dijeta
U studiji iz 2011. godine pod nazivom Meso, moral i muževnost, istraživači su kod ispitanika proučavali razlike u opažanju vegetarijanaca i mesojeda. Vegetarijanaci su smatrani plemenitijim, ali manje muževnim.
Istraživači su pratili vezu između mesa i muževnosti sve do Prvog svetskog rata, kada je meso bilo rezervisano za muškarce koji ratuju, dok su žene nalazile gorivo za svoj pozadinski fizički rad u cicvari i jelima tog tipa. Kasnije studije otkrile su da je pritisak sa strane (u prevodu: devojke koje pogledom seku muškarca jer je naručio Cezar salatu) bio jedan od glavnih prepreka u zdravoj ishrani kod mladih muškaraca.
Iz onoga što vidimo, izgleda da raste broj muškaraca koji su odbacili verovanje da je dijeta zasnovana na pljeskavici kamen temeljac muževnosti. Ili su prihvatili da je biohakovanje takođe muževno. Možemo videti uterivače dugova kako ručavaju salate u „hipsterskim restoranima“. Ortak ih zove – vegani na kamatu.
Brojni mišićavi ljudi dave se u rotkvicama, a naši roditelji, nakon posete lekaru, smanjuju unos ugljenih hidrata. Za muškarce biti zdravstveno osvešćen više ne znači odreći se muževnosti. Naizmenični post, koji i sam ponekad praktikujem, predstavlja novu burger-bahanaliju.
Ipak, mnogi ljudi od muškaraca i dalje očekuju da jedu, jedu i jedu. Mnogi od tih ljudi jesu žene, barem ako pitate moju drugaricu. Teoretski, žene vole muškarce koji povremeno poste. Dive se njihovoj disciplini i kao stena jakom telu. „Ali, i dalje želimo da ih vidimo kako trpaju u sebe meso sa više od 1200 miligrama natrijuma“.
Iz onoga što vidimo, izgleda da raste broj muškaraca koji su odbacili verovanje da je dijeta zasnovana na pljeskavici kamen temeljac muževnosti. Ili su prihvatili da je biohakovanje takođe muževno. Možemo videti uterivače dugova kako ručavaju salate u „hipsterskim restoranima“
Istorijski gledano, dijeta je ženska stvar, isto kao i briga zbog fizičkog izgleda. Nijedna od njih nije prijatna, ali obe, reklo bi se, spadaju u ženske razgovore. A sad odjednom muškarci govore tim jezikom. To stvara osećaj da se muškarci petljaju u ženske stvari, iako takva podela ne postoji, a još manje je popularno o njoj govoriti.
Istraživajući tržište, tačnije razgovarajući sa devojkama iz svog poslovnog okruženja koje je dominantno žensko, stičem utisak da im je preko glave vođenja računa o telu. Da im izlazak sa frajerom dođe kao neka vrsta olakšanja (barem kada je reč o hrani). Pride, ume da bude simpatično (čitaj muževno) kada momak svoj sendvič pojede za manje od deset sekundi, ne razmišljajući o tome da li će se ugojiti.
Teoretski, žene vole muškarce koji povremeno poste. Dive se njihovoj disciplini i kao stena jakom telu. „Ali, i dalje želimo da ih vidimo kako trpaju u sebe meso sa više od 1200 miligrama natrijuma“
„Pravim ja sebi salatu od špargle, ali kada bi on došao na večeru, spremila bih burgere punjenje plavim sirom ili gomilu paste. Pojeli bismo sve i mirno sedeli satima, kao zmije koje vare prevelik plen“, kaže drugarica za bivšeg dečka kojeg nije prebolela. Na tragu smo zaključka, pa hajde da ga izustimo:
Želimo da budemo zdravi, nije sporno. S druge strane, želimo da imamo prostora za prežderavanje. Ako se to sprovodi odgovorno, naizmenični post može biti seksi. „Samo, molim vas, naručite pljeskavicu na sastanku“.
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!
