Svakakvi životi se prepliću na svakom mestu i u svakom času zajedničke nam bar jedne od Zemaljskih realnosti. Oduševljava me istina o tome koliko je svuda svega o čemu nemamo pojma, ili o čemu lakoverno mislimo da ipak znamo sve. Mada, koliko god mi o bilo čemu išta znali uvek će se zbiti ili pojaviti nešto što bar nismo verovali da ćemo videti, čuti ili osetiti.
U jednom je trenutku zaista važno da prepoznamo da svaka scena, koju odigramo ili nam se sama odigra pred očima, nije bezrazložna i uzaludna. Ko da je išta uzalud i bez razloga ako ti do mozga dopire svest o sopstvenoj nesvesti?
Dokle dopiru granice našeg očaja?
Dešava li se zaista na svakom ćošku da u svakoj žensko-muškoj sceni nema poverenja, a ima nasilja?
Je li nasilje kada se uzme tuđi telefon s namerom da se nešto proveri, ko da iko sem policije s nalogom ima pravo išta od tvoje privatnosti da proverava? Odakle se iznedrila ta raskalašna ideja kako mi imamo pravo na telefone, račune i živote naših intimnih partnera? Ko je nas slagao da je najveća čovečja izdaja kada umesto ovog kreveta, ti ipak legneš u ovaj drugi, ili ležeš u oba? Pita li se iko zašto i kako iko u bilo čiji krevet leže?
U lažima smo od prednatala. Zato sada, u natalu, malo koja naša (ljudska) ljubavna zvezda jeste u ljubavnom sazvežđu, no svaka sebi samoj veštačko disanje pokušava da dâ. Kakav astronomski i astrološki očaj bednog čoveka koji umišlja da onog drugog može i mora staviti pod kontrolu, sasvim nesvestan da svoj položaj zvezda ne ume, sve i da može, da podesi po idealnom nahođenju.
Odakle se iznedrila ta raskalašna ideja kako mi imamo pravo na telefone, račune i živote naših intimnih partnera?
Ma, ko još veruje u zvezde, a ne veruje u ljude? Ulazimo u zanose o ljubavi bez ikakve vere jer upravo i neveru ističemo kao razlog da polažemo pravo na tuđe prepiske. Izdaja, rekoše mi pojedini muškarci, kad ih prevari žena je izdaja ravna izdaji Vuka Brankovića na Kosovu (čuveni epski mit o samozdaji pojedinca kao jedinom uzroku kolektivnog poraza). Nego, treći u odnos (koji počeše dvoje) nikad ne zaluta – vazda je pozvan ili prizvan. Ko trećeg poziva i priziva nije ni važno više, kad se treći već pojavio. Prostor je za treće lice očito oduvek bio slobodan i otvoren. To je sasvim logično, ali i dalje nedopustivo pa se tako nevešto i kriju paralelni životi koji sa sobom donose potop. Zato telefon postaje sredstvo utvrđivanje istine onog koji veruje u neveru i doziva je bez ikakve vere da je ipak moguće sve ono što mu deluje nemoguće.
Nema ljubavi tamo đe je nevera postala provera. Pretres ljubavnika i kopanje po intimama ravno je kopanju po već raskopanim dušama. Mnogi to čine, očito svi to rade. Traže neveru jer veruju u neveru da se ljudi spajaju isključivo u nepoverenju i laži.
Kako li nam za vrat uvek skoči sve ono što ne želimo? Znamo li mi šta mi pišemo, radimo ili mislimo ili nam je zaista važnije da doznamo ko u svom paklu više gori?
I dalje žene ginu najviše u svojim porodicama i/ili intimno-partnerskim odnosima sa muškarcima.
Ovaj vek vek je okršaja čoveka sa samim sobom. Lekcije o rastanku i prestanku su možda prve koje valja naučiti. Prihvatanje je prva lekcija životne terapije. Postala je to usput i otrcana digitalna mantra, na ivici sopstvene suštine. No, sve je stvar upotrebe ili zloupotrebe pa i mantre.
Zato telefon postaje sredstvo utvrđivanje istine onog koji veruje u neveru i doziva je bez ikakve vere da je ipak moguće sve ono što mu deluje nemoguće.
Od ljubavnika do neprijatelja. Od ljubavnika do mrzitelja. Nije to toksičan odnos, nego su to dva emocionalno osakaćena čoveka pomislila da mogu da grade stamen emocionalni odnos.
Naši telefoni su postali sefovi naše privatnosti, metode surovih tuđih ucena, osveta, uhoda, praćenja i potpune kontrole. Čovek je spao na na to da je osuđen na ono što mu istovremeno unižava i veliča život.
Ovog četvrtka očigledno jeste na redu kratka smela genezica bolesti žensko-muškog ljubavnog zanosa. Da ne kažem nasilja.
Ali, da. Na sve bih uvek progovorila. Jasno je.
Foto: Stefana Mijatović
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!
