..i tvrdi da nije uništen nego „popravljen“.
Drama sa Zona Maco sajma u Meksiku obećava da će tek imati svoje nastavke budući da priča o tome ne jenjava već peti dan za redom. Iz OMR galerije kažu da će “redovno obaveštavati” o postignutim dogovorima, a stvarno fale odgovori na neka pitanja recimo: ko će da plati tih 20.000 dolara, ko je stvarno kriv – da l’ rad što je loš ili kritičarka što ga je polomila, i uopšte “zar je važno tko je kriv kad se već sve to desi?”.
No, da počnemo od početka. Pre nekoliko dana na sajmu Zona Maco u Meksiku, desilo se nešto što bi u nekom paralelnom univerzumu zapravo bio genijalan performans, ali je u stvarnosti najgora noćna mora svakog posetioca sajmova gde prekrcani boothovi izazivaju anksioznost i gotovo da pozivaju da nešto zakačite, srušite i u krajnjoj liniji polomite. Ako recimo, još nekim čudom poželite da odložite konzervu pića na rad, odmah da znate da neki radovi, pogotovo ovi od stakla, nisu baš najpogodnija lokacija za ostavljanje napitaka. To krhko, to suptilno, ubi bože.
To isto je verovatno pomislila i kritičarka Avelina Lésper kada je samo što je oslonila konzervu (najiskrenije, još uvek nikom nije jasno ni odakle joj ta ideja ni kako je to zamislila) na rad “Nimble and Sinister Tricks (To be preserved with out scandal and corruption)” umetnika Gabriela Ricoa, i svedočila njegovom padu i razbijajnju u param parčad. Uzgred, možemo li samo na momenat da zastanemo i po ko zna koji put, nagradimo ironiju života i njegov bizaran smisao za humor velikim aplauzom, što rad koji u naslovu ima “To be preserved with out scandal“ niti je sačuvan niti ga je skandal zaobišao.
Sve se desilo brzo, umetnik ostao šokiran i tužan, galerija zbunjena i “ne razume kako navodni profesionalac može da uništi rad”, a Lésperova se našalila da se rad gotovo sam od sebe razbio nakon što je čuo njene prethodne kritike, koje su bile sve samo ne pozitivne. “Kao da je rad čuo moj komentar i osetio šta mislim o njemu”. Tako je Lésperova, osim što je uništila rad, dosta simpatično natukla, da je ionako bio bezveze, doduše to galeristima niti je bilo zabavno niti je baš mnogo značilo.
Ovakvi incidenti istina nisu retkost na sajmovima, i ima umetnika koji su pomireni sa tim da tako nešto uvek može da se desi. Kada je na Art Basel Miami Beach sajmu jedan posetilac razbio minijaturu balon psa Jeff Koonsa, Koons gotovo da nije reagovao. Okej, javnost jeste, jer ipak pričamo o radu najprodavanijeg umetnika današnjice, ali sam Koons je samo rekao: “Nije kraj sveta. Naravno da su radovi važni, i da niko ne voli da vidi da nešto mora da se baci, ali uvek može ponovo da se napravi.” Tom logikom da nije tako strašno i fatalno kako su svi reagovali, se vodi i kritičarka koja je nakon “budi duhovita” taktike, prešla na “novo čitanje” taktiku, i sugerisala da umesto toga što se govori da je uništila rad razbivši ga, može zapravo da se posmatra da ga je popravila i da ga treba ostaviti u sadašnjem stanju kao dokaz evolucije rada. Lésperova je u videu koji je ovim povodom objavila, podsetila na situaciju kada je Duchampov rad “The Bride Stripped Bare by Her Bachelors, Even” veliki stakleni rad, polomljen prilikom transporta iz Bruklin muzeja, a Marcel Duchamp je prokomentarisao da je tek sa tom pukotinom rad “kompletan”. U tom duhu, kritičarka predlaže optimizam i mogućnost da je rad tek sada aktiviran, i započeo svoj pravi život, da ga takvog treba ostaviti i da ga je ona zapravo “popravila”. Naravno da ne treba podvlačiti da ni galerista ni umetnik nisu oduševljeni ovim naknadnim slojem tumačenja, ali iskreno 12 poena za stoičke pokušaje da se opravda, i držimo palčeve da bar zbog kreativnosti, ne mora da isplati baš punu cenu za naknadu štete. Doduše, eto, možda sledeći put nikakve intervencije na radovima, a konzerve u kante, i sve super.
