Od napuštenih elektrana do bivših centara berze, umetnost nalazi načine da se ove godine proširi na do sada neosvojene teritorije. Modernizovane, oživljene, ponovo korišćene prostorije postaće dom novim muzejima u 2020. godini, a za neke kolekcije će se graditi potpuno nove institucije od temelja. Direktori muzeja i kustosi pronalaze nove ideje i načine da povežu razne žanrove i discipline, i kreiraju što fluidnije narative koji ne poznaju stilske odrednice a za to su potrebne i nove lokacije i adekvatna infrastruktura. U tom duhu, mnogi su sarađivali sa arhitektonskim megazvezdama kao što su Renzo Piano i Franco Stella, pokušavajući da 21. vek obeleže kombinacijama novog i starog, kako arhitektonski tako i sadržajno. Predstavljamo vam najznačajnija proširenja i dodatke svetu umetnosti, nova „sveta mesta“ svetske umetničke scene koja ćemo rado posećivati.
Albertina Modern
Grad: Beč
Arhitekta: MHM Architects
Budžet: 55,7 miliona $
Planirano otvaranje: 12. mart 2020.
S obzirom na postojanje i posedovanje dve velike, nestvarno važne umetničke kolekcije Essl (austrijska umetnost od 1945. godne ka danas) i Jablonka (austrijska i američka umetnost 80-ih) bečki muzej Albertina će ove godine otvoriti vrata posetiocima i na svojoj drugoj lokaciji. Klaus Albrecht Schröder će biti direktor moderne Albertine koja će imati fokus na bečkoj posleratnoj umetnosti, i to posebno na tri decenije austrijske umetnosti koje su u mnogome postavile temelje za tada nadolazeći postmodernizam. Muzej raspolaže zadivljujućom kolekcijom od preko 60.000 radova od 5.000 autora, a za otvaranje su predviđeni posebni performansi i postavljanje nekih veoma posebnim radova iz kolekcije, kao što je između ostalih rad Marie Lassnig Woman Power iz 1979. godine.
Humboldt Forum
Grad: Berlin
Arhitekta: Franco Stella
Budžet: 700 miliona $
Planirano otvaranje: početak septembra 2020, u fazama
Šta drugo očekivati od novog muzeja sa sedištem u Berlinu, nego da bude mesto ukrštanja kultura i generacija i da poziva i inspiriše na kulturnu razmenu i dijalog? Preko 20.000 predmeta iz Azije, Afrike, Okeanije i Severne i Južne Amerike, naći će svoje mesto u novom muzeju. A što se interkulturalnih dijaloga tiče, pokreću ih već i pre otvaranja muzeja, doduše zbog kontroverzi. Neke su se rasplamsale zbog same lokacije, koja je bila istočno-nemački Parlament, prvobitno izgrađen da podseća na berlinsku palatu, što je svakako umnogome promenjeno sa dolaskom komunista, a neke zbog artefakta poput Benini bronze. Forum je predviđen da poveže muzej azijske umetnosti u Berlinu i Etnološki muzej, da podrži projekte gradskog muzeja i Humboldt univerziteta kao i istraživanja u oblasti preklapanja kulture i prirode.
GES-2
Grad: Moskva
Arhitekta: Renzo Piano
Budžet: 300 miliona $
Planirano otvaranje: septembar 2020.
Od ove godine Moskva može da se pohvali još jednim novim gigantskim umetničkim centrom, budući da kroz nekoliko meseci otvaraju GES-2 novi muzej u prostorima nekadašnje elektrane u blizini Kremlja. U pitanju je površina od 20.000 kvadratnih metara koji, kako osnivači kažu, neće biti muzej u klasičnom smislu koliko “progresivni centar koji će posetioce približiti budućnost. Nismo sasvim sigurni šta to podrazumeva, ali sluti na dobro, pogotovo ako uzmemo u obzir da rekonstrukciju potpisuje poznati italijanski arhitekta Renzo Piano. Kompleks će praviti i rezidencijalni boravak za umetnike, amfiteatar, edukativni centar, i biblioteku. Umetnička kolekcija uključuje poznate umetnike modernizma kao što su Wassily Kandinsky, Gerhard Richter i Christopher Wool.
Munchmuseet
Grad: Oslo
Arhitekta: Estudio Herreros
Budžet: 312 miliona $
Planirano otvaranje: leto 2020.
Estudio Herreros dizajnirao je Lambda zgradu koja je imala za cilj da istakne i “imitira” norveški pejzaž koji Munchu bio nepresušna inspiracija, dok istovremeno zbog staklenih površina na vrhu ostavlja otvorenim pogled na obližnje fjordove. Na trinaest spratova nove zgrade u centru Osla, biće elaboriran i mapiran svet jednog od najznačajnijih norveških umetnika, Edwarda Muncha. Nakon što su nacisti zauzeli Norvešku 1940. godine, Munch je sve što poseduje a to je: 28.000 svesaka sa skicama, slika, crteža i fotografija, poklonio gradu Oslo. Novi, unapređeni muzej će kada se otvori biti najveći muzej na svetu posvećen jednom umetniku i prikazaće gotovo čitav Munchov fundus radova i ličnih predmeta, a ukupna postavka će biti pet puta veća nego 1963. godine kada se otvorio prvi muzej. Munchovi radovi će zauzeti pola prostora muzeja dok je za Stenersen kolekciju i gostujuće izložbe rezervisana druga polovina.
Muzejski kompleks u Gizi (Veliki egipatski muzej)
Grad: Kairo
Arhitekta: Heneghan Peng studio
Budžet: milijarda $
Planirano otvaranje: kraj 2020.
Ima nade da se projekat koji traje već skoro tri decenije ove godine i završi. Doduše, otvaranje je najavljeno za kraj 2020. godine što je opasno blizu sledećoj godini i dovoljno nagoveštava da nisu baš blizu završetku projekta. Svakako, za sada prognoze kažu da će u decembru 2020. potpuno novi muzejski kompleks, koji je dizajnirao Heneghan Peng studio, biti zvanično otvoren za javnost. Oko 100.000 egipatskih artefakta od praistorije do grčko-rimskog perioda će ovde naći svoj stalni dom, a glavna zvezda kolekcije će definitivno biti Tutankamonova kolekcija sa preko 5.400 predmeta koji će biti izloženi po prvi put. Egiptolog Zahi Hawass je napisao operu povodom otvaranja (ne znamo da li će “Walk Like an Egyptian” biti deo libreta, ali to bilo genijalno), a sveukpna površina muzejskog kompleksa zauzima 480.000 kvadratnih metara što je, da stavite stvari u perspektivu, veće nego ceo Vatikan.
Bourse de Commerce
Grad: Pariz
Arhitekta: Tadao Ando
Budžet:170 miliona $
Planirano otvaranje: jun 2020.
Sjajna kolekcija radova koju François Pinault već godinama sakuplja konačno će zaživeti i kao nova umetnička institucija otvorena za javnost. Smeštena u nekadašnjem centru pariske berze, i veoma blizu Pompidou centra i muzeja Louvre, Pinaultova umetnička kolekcija u Bourse de Commerce ima izgleda da bude jedno od novih hotspotova Pariza. Ovo je ujedno i drugi umetnički prostor finansiran od strane nekog multimilionerskog giganta. Prvi je fondacija Louis Vuitton, a i jedan i drugi pokazuju sve primetniji i popularniji trend da privatne muzeje finansiraju izuzetno bogati, mahom modni giganti. Jedna od prvih izložbi će biti saradnja sa obližnjim centrom Pompidou. Opremljen sa sedam galerija i centrom za eksperimentalni video i zvuk, ovaj muzej će pored prikazivanja Pinaultove kolekcije (koja uključuje i radove superzvezda kao što su Cindy Sherman, Jeff Koons i Damien Hirst) biti otvoren za saradnju sa drugim umetničkim institucijama kao i nezavisnim kustosima.
