Pretraga

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti

Tekst: BURO247.ru

Fondazione Prada godinama važi za instituciju sa ugledom na koju mnogi gledaju sa poštovanjem. I to ne samo publika, kojoj je savremena umetnost učinjena znatno vidljivijom i dostupnijom zbog ove institucije, nego ima sjajnu reputaciju i u muzejskoj zajednici širom sveta,  među ekspertima.

Deo uspeha ove institucije i ovog fenomena spajanja mode i umetnosti leži u snazi samog brenda, a poznati modni brend je otvorio Fondaciju još 1995. godine čime su istupili u oblast neprofitnih kulturnih projekata. Poznato ime u svetu mode je moglo biti problem i prepreka u priznavanju art profesionalaca, ali nije bilo. Fondacija je od samih početaka prikazivala velike izložbe renomiranih imena kao što su Anish Kapoor (1995), Louise Bourgeois (1997), Sam Taylor-Wood (1998) i John Baldessari (2010), čime su stekli poštovanje, a 2015. i otvorili svoj prostor u Milanu. Rem Koolhaasov studio OMA / AMO je nekadašnju destileriju džina, izgrađenu 1910. godine pretvorio u muzejski prostor, a režiser Wes Anderson je dizajnirao Luce bar ironičnu i ušećerenu verziju starih milanskih kafea, koji je brzo postao zvezda za sebe i legendarno mesto Instagrama.

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 1)

Izložba Jannisa Kounellisa, Fondazione Prada u Milanu, 2019
Foto: Agostino Ozio

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 2)

Izložba "Atlas", Fondazione Prada u Milanu, 2017

 

Danas Fondazione Prada raspolaže sa četiri prostora u Milanu, Veneciji i Šangaju i niko ne dovodi u pitanje kvalitet ove inicijative i profesionalnost onoga što rade. Kao i sve nas i zaposlene u Fondazione Prada je 2020. godina iznenadila i naučili su nekoliko lekcija. Pandemija koja je pokosila sever Italije, Black Lives Matter pokret, generalna frustracija, potreba da se povezujemo online i okrenemo digitalu, i važnost razgovora i diskusija - o svemu tome je Chiara Costa razgovarala sa BURO-om. Ona je na poziciju urednice programa došla 2019. godine, i samo nekoliko meseci kasnije je bila primorana da se organizuje na sasvim drugačiji način i suoči se sa izazovima godine i haosom menadžerisanja i organizovanja u jeku pandemije.

 

koronavirus: zatvori, ali nastavi da živiš

Italija je trenutno po bojama podeljena na nekoliko regija u zavisnosti od opasnosti i ozbiljnosti situacije sa pandemijom. Crvena je jako loša, pa zatim narandžasta žuta pa bela. Milano, u kom se nalazim spada u žutu zonu što znači da nije katastrofa, ali da još uvek imamo ograničenja i pravila koja moramo da poštujemo. Odlazak na kulturne i sportske manifestacije je zabranjen, restorani su uveče zatvoreni. Muzeji su se ponovo otvorili ali Fondazione Prada čeka svoje veliko otvaranje sa novom izložbom.

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 3)

Chiara Costa

Vodila sam art program u Fondazione Prada od sredine 2019, do februara 2020. godine kada sam upala u krug bez izlaska. Bilo je nekoliko izložbi: kineski umetnik Liu Ye i izložba o Kafki, gde je bio prikazan projekat Martina Kipenbergera ‘"The Happy End of Franz Kafka's “Amerika”, u koji je uključen i film Orsona Wellesa “Proces” i album “Zamak,” benda Tangerine Dream. Mislila sam da sam za tih nekoliko meseci taman imala dovoljno vremena da se naviknem na dinamiku ali odjednom se sve promenilo, već 8. marta smo bili u karantinu. U početku nam se činilo da je jedina razlika to što će biti manje posla. Ali umesto toga posao se samo udvostručio: naša institucija je morala da smisli kako će da prilagodi program, a to mi je bila i najbolja vežba. Šta može biti ekstremnije od toga da zatvoriš prostor ali da “ostaneš živ” i nastaviš da radiš, uprkos tome što nema publike. Otvorili smo opet na leto i bili sigurni da možemo da obezbedimo sigurne uslove za posete. Proveravali smo temperaturu posetilaca, oni su morali da rezervišu svoje dolaske unapred, nismo dozvoljavali više od 40 ljudi u jednom satu. Odziv je bio neverovatan: ljudi su jedva čekali da idu u muzeje i uživaju u relativno poznatoj dinamici života. Morali smo opet da zatvorimo 30. oktobra.

 

Prethodno, sav posao fondacije se vrteo oko hitne implementacije i produkcije projekata - izložba je bila rezultat rada. Bili smo fokusirani na to da uradimo nešto, i onda odjednom smo morali da zastanemo i da razmišljamo. Promišljali smo, razgovarali jedni sa drugima, to je jedino što nam je ostalo, morali smo da razumemo šta je od svih ovih promišljanja stvarno vredno pažnje. Pomerili smo fokus od akcije i posmatrali ono što se događa oko nas i kako da reagujemo na to. Mislim i dalje da su izložbe izuzetno važne; one su oduvek bile važan deo naših projekata ali ne govorim o izložbi kao “dekoraciji” u prostoru. Nikada nismo započeli izložbu bez rasprave o svemu što daje kontekst umetnosti i drugim predmetima.

 

.

Dobar primer toga je online projekat Francesco Vezzolija "Love Stories", koji je na neki način postao izveštaj o emocijama tokom pandemije. Radili smo istraživanje na Instagramu: imali smo dve slike i pitanja na koja je publika mogla da odgovara tokom nedelje, u subotu smo komentarisali rezultate. Tokom pandemije, ideja o online izložbama je preovladala u većini muzeja zbog mogućnosti da ih ljudi posete samo uz pomoć tehnologije.

Ali, nema smisla verovati da će Internet izložbe zadovoljiti javnost u potpunosti u budućnosti. Ako iz iskustva oduzmemo fizičku interakciju - da li biste to želeli? Ne! To bi značilo da je izložba samo informacija, a nije. Izložba je emotivan odgovor. Fizičko prisustvo otkriva najjaču komunikaciju.

 

Fondazione Prada je uradila moćne projekte u pogledu postavke i produkcije. 2018. godine imali smo sjajnu izložbu o umetnosti u doba fašizma Post Zang Tumb Tuuum. Art Life Politics: Italia 1918-1943 , i cela ideja izložbe je bila građena oko metode izlaganja. Rekonstruisali smo istorijske izložbe, predstavljajući originalan presek tog doba, zajedno sa fotografijama 1 na 1. Tako je gledalac, imao priliku da proživi iskustvo tih izložbi. Koristeći ovu tehniku, želeli smo da pokažemo da izlaganje može biti propaganda, a ne samo vizuelna komunikacija.

 

umetnici znaju kako da predosećaju

 

Izložbi Post Zang Tumb Tuuum. Art Life Politics: Italia 1918-1943 je prethodilo ozbiljno temeljno istraživanje i trebalo nam je tri godine da je završimo. MoMA muzeju treba 5 do 6 godina da završe projekat- mi radimo relativno brzo i mislim da smo to na neki način nasledili od Prade kao modnog brenda i njihove dinamike. Oni su veoma dobro organizovani, sve se završi u najkraćem mogućem periodu i učimo se i mi tome.

 

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 4)

Jean-Luc Godard, “Le Studio d'Orphée”, Fondazione Prada. Foto: Agostino Ozio

 

Kada nas nego pita kako odgovaramo na izazove 2020. godine- ne samo na pandemiju nego i na sva događanja kao recimo BLM pokret- čini mi se da ne bi trebalo da se radi o odgovoru nego o predviđanju. To je uloga kulturnih institucija. Umetnici su često ispred svog vremena, i stvaraju ono što ćemo videti u filmovima ili literaturi za 5 godina. U slučaju nemira usled hapšenja i ubistva George Floyda Fondazione Prada je predvidela krizu. 2016, smo završili projekat američkog umetnika Edward Kienholza, koj je 1972 napravio sjajan politički rad. Ovaj rad se nalazi u našoj kolekciji i zove se "Five Car Stud": 5 automobila i 5 ljudi sa maskama (koji su u dimenzijama pravih ljudi) napadaju Afro-amerikanca i pokušavjau da ga kastriraju. Prikazali smo taj rad 2016. godine uz mnogo dokumentacije o tome kako je ovaj rad viđen 1972. kada je nastao. Istog leta otvorene su tri izložbe Afro-američkih umetnika— nismo to planirali samo se tako namestilo.

 

predistorija fondazione prada

Fondacija je osnovana 1995. godine dakle mnogo pre nego što sam se ja pridružila timu. Tada je postojalo baš malo kulturnih institucija koje su pokrenuli modni brendovi. To je sada prilično česta pojava ali je Pradi tada trebalo neko vreme da stekne poverenje art sveta i profesionalaca. Mnogi su bili uplašeni: modni brend ulazi u polje savremene umetnosti i funkcionisaće kao muzej ili kulturni centar. Trebalo je da prođe nekoliko izložbi kao Louise Bourgeois 1997. godine kao i mlađih umetnika poput Carsten Heller 2000. godine da bi se njihovo mišljenje promenilo. U početku, naš program se bazirao na poznatim umetnicima, a onda su se pojavile i druge aktivnosti: čim je art svet malo odahnuo, i kada su videli da fondacija ima kvalitetan program počeli smo sa filmovima, filozofijom i arhitekturom. Bilo je potrebno nekoliko godina da se izgradi reputacija ali smo je dosegli kroz istraživački rad, obimne kataloge, i kvalitetne muzejske aktivnosti.

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 5)

Michael Heizer, "Negative Line", 1996. vlasništvo Fondazione Prada. Foto: Attilio Maranzano

Miuccia sistem

 

Neki ljudi misle da je ona samo predsednica kompanije koja je informisana o onome što se događa u Fondazione Prada na samom kraju celog procesa, kada je izložba pri kraju. Ako vas zanima, to nije tako, zato što je ona zapravo u potpunosti uključena u ceo proces. Kada sam bila urednica u izdavaštvu svakako da je nismo konsultovali u vezi svakog detalja u publikacijama. Ali, u onom stadijumu u kom se diskutuje o konceptu knjige, koja se pojavljuje simultano sa izložbom, kada pričamo o konceptu i dizajnu, tu je uvek uključena. Ja sam obično predlagala nekoliko saradnika koji bi mogli da pišu tekstove a Miuccia je uvek učestvovala u finalnom izboru. I sada se čujemo gotovo svaki dan, i ništa ne finalizujemo bez njenog konačnog suda i diskusije. Istina, ovi pozivi se obično događaju posle 7 zato što Miuccia kaže da posao dolazi na prvo mesto, a onda može da se bavi fondacijom. Ona taj deo posla gotovo da ne smatra radom iako ulaže mnogo rada i truda u to. I da, naravo da imamo rasprave i neslaganja, koji se iskreno završavaju tako što pomislim: “Ona je u pravu.” Nekada Miuccia ume da predloži neke ideje koje smatram previše hrabrim, revolucionarnim čak i pomalo ludim zato što u početku ne razumem na šta cilja. I svaki put na kraju shvatim koliko sam pogrešila. Ona je pravi vizionar, mnogo daje svakom timu istoričara umetnosti. Jer, ako neko stalno ispituje tvoje metode i tera te da probaš nešto novo, možeš postići neverovatne rezultate. Treba biti i inspirisan, i zabrinut, a to je ono što Miuccia Prada donosi svima sa kojima sarađuje.

 

ekspanzija disciplina i geografije fondazione prada

Da, nekada radimo predivne istorijske izložbe ali to u principu nije naša misija. Mi imamo cilj da budemo ispred vremena. U početku je fondacija koristila neke druge prostore za izlaganje, radili smo recimo izložbe u predivnoj baroknoj palati u Veneciji. Od 2015. godine od kada imamo prostor u Milanu imamo drugačiji pristup. I program je postao sve više inkluzivan: na primer sada spremamo projekat koji je veoma udaljen od vizuelne kulture, posvećen je neurobiologiji. Rong Zhai je otvoren 2017. u Šangaju, to je bio priličan eksperiment za nas, jer nismo bili upoznati sa tim čemu su Kinezi naklonjeni kada je umetnost u pitanju. Prva izložba u tom prostoru je bila posvećena italijanskoj umetnosti 50-ih i 60-ih, koju je kurirao Germano Celant, veoma važan umetnički kritičar koji je nažalost preminuo prošle godine od kovida. Takođe smo prikazivali i radove kineskih umetnika Liu Ye i Li Qing, ne bismo li počeli više da sarađujemo sa lokalnom art scenom a ne samo da predstavljamo zapadnu kulturu. Na jesen bila je otvorena izložba Alex Da Corte, kada je prostor u Milanu bio zatvoren zbog još jednog karantina, tako da programi nisu tekli paralelno: uostalom svi moramo da se priviknemo na činjenicu da se sada sve prvo događa u Kini. Kina je odraz budućnosti, i veoma je ispred vremena u poređenju sa Evropom.

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 6)

Damien Hirst, Lost Love, 2000. Vlasništvo Fondazione Prada. Foto: Attilio Maranzano

sa čime nas je ostavila 2020.?

 

Bilo je nemoguće predvideti razmere ove pandemije, ali nas je pogurala u pravcu da razmišljamo o novim stvarima i da mnoge stvari počnemo da radimo prvi put. Na primer, Fondazione Prada je pokrenula seriju podkasta u kojima se čitaju knjiga koje smo objavili. To su sjajne knjige, ali prilično skupe, a snimci ovih čitanja su besplatni i dostupni svima.

 

 

Ja učim svaki dan na poziciji na kojoj se nalazim. Koristili smo sve što nam je bilo na raspolaganju da napravimo neki plan i program: Soundcloud, YouTube, Instagram. Ako su kulturna mesta fizički zatvorena, nađite nove prostore za svoje aktivnosti- ima ih toliko mnogo danas. Nije kao pre 30 godina kada bi sve institucije u ovoj situaciji morale verovatno da ostanu neme i neaktivne. Čak i danas dobijam mejlove iz nekih muzeja koji su u vrlo lošoj situaciji i ne znaju šta da rade. Žao mi ih je i plašim se mogućih rizika koji mogu čekati i nas. Mogu da provedem godinu dana pokušavajući da shvatim šta će se dogoditi 2022. godine, ali to je besmisleno. Primorani ste da eksperimentišete - to je teško, ali je i najbolja strategija za one u kulturi. Treba imati na umu da je i neuspeh takođe normalan kada je reč o pokušajima i razmišljanjima da se nešto uradi drugačije, koji ne bi trebalo da prestanu ni posle ove situacije. Moramo ići dalje i gledati unapred.

 

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 7)

Izložba Jannisa Kounellisa, Fondazione Prada u Milanu, 2019; Foto: Agostino Ozio

Razgovarali smo sa Chiarom Costa, direktorkom programa u Fondazione Prada, o novim tendencijama u umetnosti (фото 8)

 

Naravno važno je i raditi izložbe, praviti kolekcije i predstavljati ih publici. Ali neće biti preveliko iznenađenje ako kažem i da muzeji treba da rade i nešto drugo - ne samo da rade na očuvanju umetnosti. To je postajalo sve očiglednije tokom poslednjih 20 godina, ali nisu svi spremni za taj korak na globalnom nivou. U svakom slučaju, svi će morati da se promene - čak i oni koji se drže starih načina funkcionisanja kulture. Mislim da uvek treba reći “da” novom - bilo da je to nova aplikacija ili tema za istraživanje. Ako vam se ponudi nešto sasvim nepoznato, možete reći i ne, ili ipak pokušati. Pogledajte kako nešto novo funkcioniše i kako vam može koristiti. Tehnologija rađa nove jezike, a ljudi koji govore mnogo jezika obično imaju više mogućnosti. I ne bojte se ničega!

 


www.fondazioneprada.org

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor