FILM
Ferrari
Godina je 1957. i nakon spektakla Formule 1, Enzo Ferrari (Adam Driver), bivši vozač i osnivač najpoznatijeg svetskog automobilskog i trkačkog brenda, suočava se sa profesionalnim i ličnim borbama.
Bankrot preti fabrici koju su on i njegova supruga Laura (oskarovka Penelope Cruz) izgradili iz temelja pre deset godina. Njihov nestabilan brak uništio je gubitak sina Dina godinu dana ranije. Ferari se takođe bori na privatnom nivou oko priznanja njegovog sina Pierra, kojeg je imao sa Linom Lardi. U međuvremenu, strast njegovih vozača za pobedom gura ih na ivicu dok se upuštaju u opasnu ikoničnu trku izdržljivosti Mille Miglia (Hiljadu milja), koja traje od Breše do Rima i nazad.
Od danas u bioskopima širom Srbije.
Šesti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #6
Od 1. do 4. februara
Šesto izdanje međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK #6 biće održava se od 1. do 4. februara u mts Dvorani. Na festivalu će biti prikazano 15 ostvarenja podeljenih u tri programske celine. Pored glavnog programa publici će biti predstavljena i selekcija debitantskih filmova Enter DOK koja je takmičarska selekcija festivala.
Ove godine festival predstavlja i posebnu selekciju filmova posvećenih bioskopima „Izvan mraka”. Šesti DOK će u četvrtak, 1. februara u 19 časova, otvoriti film Anselm Wima Wendersa, dokumentarac o jednom od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena, Anselmu Kieferu.
U okviru Glavnog programa festivala biće prikazani filmovi Friuli mladog Pasolinija Roberte Kortele (koja će ujedno biti i gošća festivala), ostvarenje o Pieru Paolu Pasoliniju, koji u najtežem periodu Drugog svetskog rata, kao izuzetan student iz Bolonje, pronalazi utočište u malom selu Furlanije u kome otkriva čist poetski jezik, furlanski.
Priču o majstoru horora Dariju Argentu, prikazao je autor Simone Skafidi u filmu Dario Argento Paniko, dok kroz ostvarenje Mala tužna devojka autorka filma Mona Ashash otkriva zagonetne tajne svoje pokojne majke (glavna uloga Marion Cotillard).
U okviru Takmičarske selekcije Enter DOK biće prikazano sedam filmova među kojima je i Avenal Ane Sandrini o nekadašnjem rudniku skrivenom u šumama italijanskih Julijskih Alpa.
Rediteljka ovog filma takođe će biti gošća festivala. Još jedna autorka koja će predstaviti svoj film na festivalu je i Merve Kus Mataraci iz Turske. Ona će srpskoj publici predstaviti film Ema koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život.
Prohujale noći autora Alberta Martina Menacoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. Samjuel i svetlost Vinisiusa Girnisa je vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu. U Treća i četvrta generacija autora Lukasa Zinda, Silvija, časna sestra, suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa.
Ceo program pogledajte OVDE.
IZLOŽBA
ZONA NEPROZIRNIH ZNAČENJA Obrada Ćešića
Od 30. januara do 11. februara, Galerija Doma omladine Beograda
Otvaranje izložbe: 30. januar u 19:00
Početak nove izlagačke sezone u Galeriji Doma omladine Beograda, posle grupne izložbe Ane Simić i Nikole Pavkovića, obeležavamo predstavljanjem perspektivnih umetnika završnih godina studija i onih koji su tek istupili iz univerzitetskih okvira, poput Obrada Ćešića.
Ova izložba radova, pod nazivom Zona neprozirnih značenja, predstavlja novi korak u daljem promišljanju teme, kod umetnika aktuelne u poslednje dve godine. U fokusu likovnog jezika je odenuta figura čoveka skrivenog lica i obezglavljenog čoveka. Ona je u formi prostorne instalacije zauzimala različite javne prostore neočekivano menjajući percepcije slučajnih posmatrača, a samim tim i učesnika u kreiranju jedne izmeštene realnosti. Insceniranim situacijama Obrad Ćešić neizbežno navodni na razmišljanje o pojmovima: prisutnosti i odsutnosti, vrednovanja, uzajamnosti, otuđenosti i pripadnosti. Kao vid kritike savremenog društva i njenih realnosti, umetnik traži i svoj put kroz večnu temu potrage za smislom. Koristeći efekat iznenađenja, Obrad želi da nas prodrma iz izvesnog mrtvila, zamrznutosti, nedostatka reakcija kako bismo bolje razumeli svet, svet ubrzanih promena, neprestanih napetosti, nesigurnosti, dilema. Suočeni sa Obradovim čovekom u ogoljenoj beloj kocki suočavamo se i sa sopstvenim prazninama.
KREDENAC (Konstrukt doma) Aleksandre Kovačević, Likovna galerija Kolarčeve zadužbine
Od svih stvari iz prošlosti, o kući se, možda, najbolje govori, ali kada je reč o poimanju njene celine, ona je oduvek bila model za uspostavljanje bliskosti i harmonije. Oblici koje formira čine otvorenim polje interpretacije i supstancijalnim slikarstvo Aleksandre Kovačević u dijalogu između čoveka i arhitekture, sa nastojanjem da se obuhvate lekseme dom i kuća u predočavanju istine. Na isti način možemo posmatrati i leksemu kredenac, koja iako predstavlja vrstu kombinovanog, kuhinjskog i trpezarijskog ormana, u ovoj konstelaciji otkriva umrežavanje slika gde se konkretizuju njegova shvatanja sa pojmom ognjišta, čak i kada iza uspomena ostane prazna ljuštura zvuka gde je najsublimniji iskaz otvaranje bića svesno eklektičnosti, pojavnosti i promena.
U tom smislu, arhivski materijal kojim se umetnica rukovodila bio je jednostavna lirska tačka svođenja značenja jave i sna, dok se semiotičnost iskazivala u dnevničkim beleškama kroz različite konstitutivne likovne elemente, dosledno i unutrašnje. Za pitanje besformnog i kako doživljavamo prostor, koliko je prisutan, mobilan i/ili rastegljiv, umetnica je posezala ka utisnutosti u vreme i funkciju nalik signalima, suočavajući linije i površine meditativnim potezima, a naglašavajući samo ono što je ključno, iliti sadržajnost koja je u isto vreme puna i prazna. Svojim autonomnim preklapanjima gde je pamćenje neporeciva izgradnja, predstavljena dela umetnice Aleksandre Kovačević progovaraju suptilnim jezikom selekcije postavljenih informacija, ali i koherentnom memorijom koja je izložena ispred posmatrača.
Izložba će biti otvorena do 10. februara radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.
