Odgledali smo film “Die, My Love”: Najbolja uloga Jennifer Lawrence do sada!

Surov, intenzivan i nadrealan – ovo je najkraći opis za film u kojem je Jennifer Lawrence iznedrila najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri.

Ako ste gledali film We Need To Talk About Kevin, sem Ezre Millera koji je igrao Kevina, u živom sećanju vam je sigurno ostao lik nesnađene majke koju je tumačila Tilda Swinton. E pa, novi film Lynne Ramsay, Die, My Love, koji je upravo prikazan na 78. Kanskom filmskom festivalu deluje kao prequel ovog ostvarenja.

Radnja filma

Jennifer Lawrence je tek postala majka Grace i sa partnerom Jacksonom, kog tumači Robert Pattison seli se iz Njujorka na selo, u kuću okruženu šumom i poljima, idealnoj za pisanje i novi početak.

Međutim, među partnerima i dalje ima strasti, njihova, zapravo njena, svakodnevica ubrzo postaje klopka – usamljenička, frustrirajuća i tiha, sve dok se ne pojavi pas (ovo je trenutak kad postavljate jedno od velikih pitanja – zašto bi suprug ženi koja se tek porodila donosio štene u kuću?) koji neprestano laje, čineći da njeno ionako krhko raspoloženje ekskalira u bes, mračne misli, želje da nekog ubije.

Zasnovan na knjizi “Crkni ljubavi“

Ono što treba da znate, možda i da pročitate, pre nego što pogledate film (u svetske bioskope stiže do kraja godine ) jeste da je Lynne Ramsay snimila film po istoimenom romanu Ariane Harwicz, Crkni ljubavi, koji je preveden i kod nas u izdanju knjižare Booka pre nekoliko godina.

Kad ga pročitate, shvatićete zašto je Ariana jedna od najboljih argentinskih spisateljica, a velike su šanse da će vam se dopasti način na koji, vrlo ogoljeno i smelo, opisuje sve konvencionalnosti bračnog odnosa, u potpunosti razbijajući tabue o ulozi žene u njima.

Baš kao i film Die My Love, koji deluje kao dugaaaačak nervni slom Grace, književnica piše u formi toka svesti glavne junakinje, a kroz tekstualnu radnju prožimaju se ironija, humor, nabujala seksualnost i nasilni porivi u suočavanju s bolnim osećajem teskobe i zatočenosti u okruženju u kojem junakinja oseća da ne pripada.

Zanimljivo je to da obe žene, i pisac i rediteljka, uspevaju da, različitim tehnikama, na trenutke izbrišu jasnu granicu između realnosti i snova junakinje. Zbog toga, ponekad, sve izgleda kao jedna velika halucinacija.

Emocionalni portret

Ono što nam se dopalo u filmu jeste to što se, uprkos radnji sa kojom ne može baš svako da se poistoveti, vi zapravo vrlo lako poistovećujete sa junakinjom. Čak i onda kad se šeta sa kuhinjskim nožem. Jer, nije teško biti besan na muža koji ostaje sve duže u gradu zbog posla (dok ste vi kod kuće sa bebom i psom koji neprestano laje) i koji dok razgovarate o ozbiljnim stvarima ne želi da utiša rokenrol pesmu zato što je u pitanju klasik.

Fenomenalno je i to što ni u jednom trenutku ne sažaljevate tu ženu koja nema podršku (sem možda svekrve koju igra Sissy Spacek, a koja je nedavno postala udovica i hoda okolo sa napunjenom puškom).

Ono što ne treba da vas odvrati od filma – ako ne volite drame, jeste to što ovo jeste (psiho)drama, ali ima mnogo humora (ponajviše crnog humora) i radnja je više emocionalni portret junakinje i raspoloženja, nego što ima klasičan zaplet.

Zapravo je vrlo važno pogledati ga iz nekoliko razloga. Fenomenalne glume Jennifer Lawrence, briljantnih scena koje su nam nedostajale na filmu – Ramsay je poslednji film snimila pre sedam godina (You Were Never Really Here sa Joaquinom Phoenixom). I na kraju, zato što prikazuje postporođajnu depresiju na jedan potpuno ogoljen, sirov, brutalan način.

Postporođajna depresija

Za razliku od The Lost Daughter, rediteljke Maggie Gyllenhaal, koji ne govori konkretno o postporođajnoj depresiji, ali tematizuje dugoročne efekte nesnađenosti u ulozi majke, te horora Romana Polanskog Rosemary’s Baby gde se postporođajna stanja prikazuju kroz psihozu i osećaj izolovanosti žene kojoj niko ne veruje ili čak Tully sa Charlize Theron koja igra iscrpljenu majku i kod koje je postporođajna depresija pomešana sa psihozom, Die, My Love, a kroz njega i Jennifer Lawrence, nude upadljivu, neobičnu i zbunjujuću, ali suštinski vrlo jasnu projekciju onoga što se može odvijati u srcima i umovima žena tokom prvih meseci (pa čak i godina) majčinstva.

Možda će vam sve delovati preuveličano, ali nekad treba hiperbolizovati stvari da bi se na njih skrenula pažnja, zar ne?

Uz podršku brendova Black ‘n Easy i IZIPIZI, BURO. Srbija u partnerstvu sa MCF Megacom Srbija, donosi ekskluzivne priče sa 78. Kanskog filmskog festivala.

Uz Black’n’Easy, pravu tursku, ne morate se odricati svog omiljenog rituala, gde god da ste. Spremna da putuje, lako se i jednostavno pakuje i još lakše priprema. Potreban je samo minut, jedna kesica i vrela voda, da se prepustite uživanju u pravoj turskoj.

IZIPIZI već više od 10 godina mami osmehe ljudima širom sveta, kreirajući lagane, fleksibilne i pristupačne naočare za celu porodicu – uz posvećenost svakodnevnom smanjenju uticaja na životnu sredinu.

MCF Megacom Film, vodeća distributerska kuća na Balkanu, poslednje dve decenije domaćoj publici donosi relevantne, nagrađivane i autentične filmove svetske kinematografije.

Foto: Promo (Die, My Love)