Pogledali smo film „Eddington“ u Kanu: Može li Amerika ponovo da bude sjajna?

Tokom 16. maja, u već oko 17 časova Kroazetom nije moglo da se prođe – na svakom mestu na koje je moglo da se stane, uključujući žardinjere (posebno žardinjere) stajao je neki egzaltirani fan sa upaljenom kamerom i čekao da se pojavi neka od zvezda Eddingtona, novog filma Arija Astera: Pedro Pascal, Emma Stone, Austin Butler, Joaquin Phoenix, koji je zbog velikog interesovanja publike u istom terminu prikazan u dve sale (nešto što se retko dešava).

Malo koga je tu interesovala radnja novog ostvarenja reditelja kultnih filmova Midsommar i Hereditary, važnije je bilo videti Emminu toaletu (nosila je haljinu brenda Louis Vuitton, sa kojim sarađuje od 2017), mahati Pedru ili biti u blizini kad Austin odluči da priđe okupljenoj masi ispred Grand Palaisa i slika se s njima.

No, nakon što smo pogledali film zaboravili smo šta se dešavalo na crvenom tepihu – Emma i Pedro su se u jednom trenutku borili sa pčelom i izašli iz sale Debussy sa samo jednim pitanjem – šta se, zaboga, desilo sa Amerikom?

Upravo to pitanje postavio je sebi i Ari, kada je odlučio da snimi satiričnu komediju o savremenoj Americi i prikaže deo istorije koji do sada nije adekvatno prikazan na filmu – iako se dogodio pre svega pet godina.

Upakovana kao neo-noir vestern, film je zapravo pandemijska saga protkana otrovnim i mračnim političkim humorom kakav gotovo da nije viđen još od zlatnih dana scenariste i romanopisca Terry Southern, autora Kubrickovog ostvarenja Dr. Strangelove.

Šta smo to videli u filmu koji će u svetske bioskope da stigne u julu ove godine?

EDDINGTON: HOROR ZA TRUMPOVO DOBA

Radnja filma smeštena je u malom, izmišljenom gradu u Novom Meksiku, (u maju 2020) gde lokalni šerif Joe Cross (Phoenix) odlučuje da se kandiduje protiv harizmatičnog i svesnog epidemije kovida gradonačelnika Teda Garcie (Pascal).

Kako Joeova kampanja postaje sve intenzivnija, tako raste i haos pandemijskog doba — medijsko izveštavanje i objave na društvenim mrežama dodatno raspiruju desničarske teorije zavere, rastuću rasnu osvešćenost i proteste protiv policijske brutalnosti nakon smrti Georgea Floyda.

Eddington je daleko spretniji i zabavniji od Asterovog prethodnog filma, mazohističke, nadrealne noćne more Beau Is Afraid. Novi film traje dva i po sata i na kraju skreće u nešto zlokobno i neobično. Ali veći deo vremena Aster nas uvlači pričom koja je prizemna.

Eddington će sigurno podeliti publiku svojim ambicioznim mešanjem žanrova, jer na polovini naglo prelazi iz blage vestern parodije u krvavi neo-noir, središnjim delom koji podseća na stilski doterane vesterne iz ranih devedesetih.

Ali još eksplozivniji je njegov pristup američkoj politici; od bitcoina preko TikToka, pa sve do antivakserskog pokreta, Eddington se obrušava na sve apsurde administracije predsednika Trumpa i na to kako su njeni poslušni MAGA fanatici radikalizovali čitave generacije.

Jedna od snaga Eddingtona jeste to što, iako govori o ljudima opsednutim politikom i o društvu pod ogromnim pritiskom, poslednje što Aster želi jeste da nam drži predavanja. Neka od političkih stanovišta u filmu možda i jesu njegova, ali uglavnom deluju kao da su proistekla iz čudnog, frustrirajućeg ili dirljivog ponašanja kojem je lično svedočio.

Uprkos tome što je rođen u Njujorku, veći deo detinjstva proveo je s porodicom u Novom Meksiku. A muzika u filmu, koju potpisuju The Haxan Cloak i Daniel Pemberton, takođe doprinosti specifičnoj atmosferi ostvarenja.

Upitan na koferenciji za štampu o tome šta misli o Trumpovoj masovnoj represiji i deportaciji latinoameričkih imigranata u SAD, Pascal je rekao da mu je kao glumcu koji je učestvovao u filmu Eddington vrlo zastrašujuće da govori o tim stvarima.

„To je previše zastrašujuće pitanje za mene da bih mogao ozbiljno da ga obradim. Nisam dovoljno informisan. Želim da ljudi budu bezbedni i zaštićeni i veoma želim da budem na pravoj strani istorije. I ja sam imigrant. Moji roditelji su izbeglice iz Čilea. I ja sam bio izbeglica. Pobegli smo od diktature i imao sam tu privilegiju da odrastem u SAD… Da nije bilo toga, ne znam šta bi bilo s nama. Uvek ću podržavati tu vrstu zaštite. Previše me je strah od vašeg pitanja“.

Jedva se i sećam kako je glasilo, ali je onda dao recept za borbu protiv straha, što je ujedno i poruka ovog filma:

„Strah je način na koji ljudi koji žele da vas drže u strahu – pobeđuju. Nastavite da pričate priče i da izražavate sebe. A ljudi koji pokušavaju da vas uplaše — je*e vam se za te ljude“.

Uz podršku brendova Black ‘n Easy i IZIPIZI, BURO. Srbija u partnerstvu sa MCF Megacom Srbija, donosi ekskluzivne priče sa 78. Kanskog filmskog festivala.

Uz Black’n’Easy, pravu tursku, ne morate se odricati svog omiljenog rituala, gde god da ste. Spremna da putuje, lako se i jednostavno pakuje i još lakše priprema. Potreban je samo minut, jedna kesica i vrela voda, da se prepustite uživanju u pravoj turskoj.

IZIPIZI već više od 10 godina mami osmehe ljudima širom sveta, kreirajući lagane, fleksibilne i pristupačne naočare za celu porodicu – uz posvećenost svakodnevnom smanjenju uticaja na životnu sredinu.

MCF Megacom Film, vodeća distributerska kuća na Balkanu, poslednje dve decenije domaćoj publici donosi relevantne, nagrađivane i autentične filmove svetske kinematografije.