Elisabetta Franchi uživo poseti svaku svoju radnju tek godinu dana nakon što se otvori, tako je i došla u Beograd godinu dana posle otvaranja radnje njenog kultnog italijanskog modnog brenda u Srbiji. Premda je bila u gradu nepunih 48 sati, uspela je da odvoji dovoljno vremena za jutarnju kafu sa novinarima koji su je intervjuisali, za događaj i za kratak obilazak grada, a od grada su joj najveći utisak ostavile žene.
Nije ni čudo s obzirom da je njen san iz detinjstva, koji je sada uveliko ostvarila, bio da oblači žene. Rekla mi je da joj Srpkinje deluju „hrabre i jake“, da hodaju ponosno bez obzira na to kako su odevene. S obzirom na to da je odrasla uz samohranu majku, žene koje odišu takvom energijom je posebno inspirišu i podsećaju na put koji je morala da prođe kako bi Elisabettu Franchi pretvorila u modni brend koji se sada poznaje širom sveta.
Za intervju sa BURO. podelila je svoje fotografije iz detinjstva, vraćajući nas u vreme kada je sve počelo.
Imali ste skromno detinjstvo i otvorili ste svoj prvi atelje tokom 90-ih, koji se zatim razvio u kompaniju Betty Blue S.p.a. Da li ste mogli da zamislite da ćete danas biti tu gde jeste?
-Zaista nisam mogla da zamislim, ali to je bio moj san i borila sam se da ga ostvarim. Sada, gledajući kako moja kompanija raste iz dana u dan, izuzetno sam ponosna. Kada bih mogla da se vratim unazad, sebi bih rekla da nikada ne odustanem od svog sna i da uvek verujem u njega. Da nikada ne odustanem uprkos hiljadu poteškoća, jer ću uz pomoć hrabrosti i strasti uspeti.
Prvo profesionalno iskustvo u modnoj industriji vam je bilo tokom studentskih dana u Bolonji, gde ste povremeno radili i u prodaji. Šta vas je privuklo u oblačenju žena? Kako se pristup oblačenju promenio od tada do danas?
-Čvrsto verujem da moda može da bude sredstvo putem kojeg će žene izraziti svoju individualnost, snagu i samopouzdanje. Odeća postaji kao alat da prikažemo svoj identitet i da prenesemo poruku o samopouzdanju moći. To je misao koja me prati od početka moje karijere.
Koji je najveće izazov koji sti doživeli u preduzetničkom svetu, i kako ste ga prevazišli?
-U životu i karijeri uvek postoje usponi i padovi. Potrebno je puno upornosti, žrtvovanja i strasti. Morala sam mnogo toga da žrtvujem da bih postigla svoje snove. Moj moto je „ako želiš, možeš“. Svim izazovima pristupam sa tim na umu.
„MOJA SREĆA JE ŠTO RADIM POSAO KOJI VOLIM“
Posvećeni ste i projektima koji imaju cilj da poboljšaju društvo u kome živimo. Šta brendovi mogu da urade kako bi postali više društveno odgovorni i time doprineli svojoj zajednici?
-Snažno se zalažem za prava životinja, bila sam jedna od prvih u Italiji koja se pridružila Fur Free programu LAV-a. Godinama vodim ovu bitku i eliminisala sam elemente poput angorske vune i perje gusaka u svojim kolekcijama. U poslednjih nekoliko godina sam primetila sve veću osvešćenost o ovoj temi, kako kod potrošača, tako i kod samih brendova. Sve više ljudi postaje svesno uticaja modne industrije na životnu sredinu i želi da donese odgovorne odluke, što me čini veoma optimističnom.
Kako sebe motivišete i održavate svoju viziju?
-Moja sreća je što radim posao koji volim. Strast i posvećenost mi omogućavaju da nikada iz vida ne izgubim svoju viziju.
Koji modni savet biste dali svakoj ženi?
-Da nosi odeću u kojoj se oseća udobno, koja ističe njenu ženstvenost i da se nikada ne stidi svog tela.
