Film Ferrari konačno stiže u Srbiju. Nakon uzbudljive premijere (verujte nam na reč) koja se održava sutra (prvog februara) u bioskopu Ada Mall, sa početkom u 18 sati (koktel party + mini izložba kolekcionarskih stvari za moto – entuzijaste + izložba Ferrari automobila + DJ + tombola), novo ostvarenje Michaela Manna kreće sa prikazivanjem u domaćim bioskopima.
Radnja filma Ferrari smeštena je u 1957. godinu, kada se, nakon spektakla Formule 1, Enzo Ferrari (Adam Driver), bivši vozač i osnivač najpoznatijeg svetskog automobilskog i trkačkog brenda, suočava se sa profesionalnim i ličnim borbama.
Bankrot preti fabrici koju su on i njegova supruga Laura (oskarovka Penelope Cruz) izgradili iz temelja pre deset godina. Njihov nestabilan brak uništio je gubitak sina Dina godinu dana ranije. Ferrari se takođe bori na privatnom nivou oko priznanja njegovog sina Pjera, kojeg je imao sa Linom Lardi (Shailene Woodley).
U međuvremenu, strast njegovih vozača za pobedom gura ih na ivicu dok se upuštaju u opasnu ikoničnu trku izdržljivosti Mille Miglia (Hiljadu milja), koja traje od Breše do Rima i nazad.
Sve ovo dovoljno je uzbudljivo ljubiteljima drame, akcije i avanture, ali ako vam kažemo da se u ovom ovaj film poseduje jednu od najboljih filmskih sekvenci sezone, možda nećete verovati. I zato čitajte dalje – kako je Michael Mann napravio spori sudar – u devet koraka, odnosno rekonstruisao jedan od najstrašnijih trenutaka u istoriji trkanja, za veliko platno.
U pitanju je jedna od najpoznatijih nesreća u u istoriji trkanja: sudar iz 1957. godine u Guidizzolu u kojem je poginulo 11 osoba, uključujući Ferrari vozača Alfonsoa de Portagoa (koga u filmu tumači Gabriel Leone) i petoro dece. Videli smo mnoge sudare automobila na ekranu tokom godina, ali nikada nisu bili ovako traumatizirajući. Takve scene obično su spektakli, ispunjeni izrezanim kadrovima (obično kako bi se sakrili kaskaderi i efekti) i dramatičnom muzikom.
Mann se u filmu Ferrari odlučuje za nemilosrdan, stvaran pristup, zadržavajući kameru na srednjoj udaljenosti i odbijajući da se udalji od razaranja. Uklanjajući sve što podseća na stil ili veštačkost, suočava nas s potpunom tragedijom onoga što se dešava. Čak i usporava akciju malo kako bismo zaista videli. Zatim nam prikazuje jezive posledice.
Korak po korak – kako je Mann snimao jezivu nesreću
Dok su Mann i njegov menadžer lokacija za film Ferrari, Janice Polley, istraživali mesto originalne nesreće, prišao im je stariji čovek sa štapom i rekao da je bio svedok nesreće kada je imao 3 godine. Ručao je sa porodicom, bila je nedelja popodne, kada su čuli brze automobile kako se približavaju. Njegov 9-godišnji brat istrčao je prvi do ivice puta i poginuo u nesreći. Mann je ovu scenu uključio u scenario filma Ferrari.
Putni pravci u Guidizzolu izgledaju drugačije nego što su izgledali 1957. godine, pa je produkcija pronašla drugu lokaciju blizu Modene. Mann se pobrinuo da tamo postoje redovi čempresa, kao što je bio slučaj na originalnom putu, jer je želeo da se oseća kao da De Portago vozi kroz „tunel sudbine“ ka svojoj smrti.
Oni koji su se zatekli na mestu nesreće 1957. godine, svi do jednog, potvrdili su da su čuli karakteristično šištanje gume koja je pukla. Veći deo onoga šta se zapravo desilo automobilu, utvrđeno je forenzički.
– Znamo šta je automobil trebao da uradi na osnovu policijskih izveštaja. Znamo da je išao oko 160, 170 milja na sat kada je počeo da leti, ispričao je Mann.
Pre nego što je snimana scena nesreće, među statistima i kaskaderima nalazili su se pravi ljudi. Kada je automobil bio spreman za poletanje, ekipa je zamenila stvarne ljude lutkama na stalcima koje su koristili kao oznake, koje će kasnije biti zamenjene digitalnim verzijama istih ljudi.
Prednja guma automobila eksplodira i automobil se vrti van kontrole. Očevici stvarne nesreće nisu mogli da vide automobil zbog ogromne količine peska koju je podigao dok je izlazio sa puta. Automobil de Portaga udara u telefonski stub pre nego što odskoči od njega i udari u gledaoce. Ovo je bilo važno pitanje za zapisnik jer je nesreća uništila strujne kablove i niko nije znao šta se dogodilo nekoliko sati. Takođe je moguće da je telefonski stub bio ono što je prvobitno prepolovilo de Portagovo telo.
Fotografije: Lorenzo Sisti, Eros Hoagland
