Oskarovska manija je prošla, nagrade su podeljene. Ostaje nam sad čitava godina za gledanje naslova koje smo propustili. Međutim treba imati u vidu i uzeti u obzir sva ona ostvarenja koja se nisu našla među nominacijama, a definitvno zavređuju pažnju. Bilo da su arthouse filmovi, ili čudni horori za koje skoro niko nije čuo uprkos sjajnoj glumačkoj postavi. E kao sjajan primer ovog poslednjeg istakao se Infinity pool, film koji smo sasvim slučajno otkrili kopajući po forumima preporuka.
Ovaj film režirao je ne toliko poznati kanadski reditelj Brandon Cronenberg, sin poznatog kralja žanra body-horora koji je izvesno krenuo očevim stopama, a imena u glavnim ulogama poprilično će vas iznenaditi i naterati da se zapitate zašto ovog filma nema na redovnom repertoaru bioskopa i festivala. Tu je Alexander Skasgard, zatim Cleopatra Coleman koju možda znate iz Last man on Earth i miljenica horor kreatora Mia Goth, o čijoj ulozi u filmu Pearl smo nedavno pisali. Priča filma kreće već viđenim putem, zaljubljeni par odlazi na romantični odmor koji se pretvara u noćnu moru, ali kakvu niste videli do sad. U početnim scenama filma uživaćete u lepim predelima mora i plaža, ali onda će vam primorski vazduh zamirisati poznato i to zato što je skoro ceo film sniman u Šibeniku.
Skasgard glumi pisca koji bezuspešno pokušava da napiše svoju drugu knjigu, provodeći vreme na all-inclusive odmoru, sve dok fatalna nesreća u rizortu ne razotkrije perverznu subkulturu hedonističkog turizma, bezobzirno nasilje i nadrealne užase. Film odiše White Lotus atmosferom, ali kulminacija dešavanja odlazi u potpuno drugom i mračnijem smeru. Naime, Skarsgard i Coleman u jednom trenutku upoznaju drugi par, sa kojim odlaze na izlet i pri povratku kolima udaraju meštanina na ulici. S obzirom da u toj izmiljenoj zemlji Lakoti vladaju strogi i konzervativni zakoni, glavni lik ima opciju – da zbog zvog zločina bude ubijen, ili da se ubije njegov dvojnik, stvoren u labaratoriji. Ukoliko vam je ovo previše spooky, onda bi možda trebalo da zaobiđete ovaj film, jer tek posle tog obrta sredi pravi horor.
Međutim ovaj film nudi umetnički, potpuno inovativni pogled na ovaj ustaljeni žanr. Kamera šeta nenaviknutim putanjama, kadrovi nas vode pod ljudsku kožu, a cela atmosfera je mešavina razvrata, telesnih tečnosti i meditativnog pogleda u najprimalnije ljudske instinkte. On je groteskni prikaz ljudskih slabosti i strahova i nije za one sa slabim srcem, ali je možda najpristupačniji Cronenbergov film u smislu narativne radnje. Lako ga je pratiti, a tenzija tokom celog trajanja učiniće da vazduh izdahnete tek nakon završetka filma.
