Desilo se i to. Keanu Reeves je angažovan za četvrti deo “Matriks” sage i on i Carrie-Anne Moss se vraćaju na ekrane kao Neo i Trinity. Lana Wachowski nastavlja da sedi u režiserskoj stolici ali ovaj put bez sestre Lilly sa kojom je sarađivala na prva tri dela i na scenariju i u režiji. Kao što Lana kaže “mnoge ideje koje smo Lilly i ja istraživale pre 20 godina u vezi sa stvarnošću su sada relevantnije nego ikada pre”. Ona smatra da je ovo pravi trenutak za nastavak sage što je vest koja raduje sve ljubitelje trilogije. Postoje neki zbunjujući momenti koje će četvrti deo filma možda dodatno zakomplikovati ali postoji i šansa da na neka pitanja koja su ostala otvorena sada dobijemo odgovor.
Sve u svemu, biće i više nego zanimljivo videti gde će Wachowski odvesti radnju filma, to jeste gde uopšte i može. Načekaćemo se da dobijemo odgovore, budući da je početak snimanja najavljen tek za 2020. godinu ali barem možemo da imamo listu želja onoga što očekujemo i što će nadamo će se ispuniti. Ukratko, ispred novog “Matriksa” je veliki zadatak. Ako želi da bude dočekan sa aplauzima, onda će morati publici da da novu dozu energije, inovativan pristup akciji i dosta scena za pamćenje.
Budućnost u koju verujemo
Mračna, prljava, sivkasta je stvarnost onih ljudi koji su svesni i oslobođeni Matriksa, jer pored života u apokaliptičnom svetu i atmosferi moraju konstantno i da beže od “mašina” koje ih nadjačavaju i brojem i snagom. Kada smo u nastavcima, ipak dobili neki malo veći značajniji uvid u svet ljudi, zaključak je da ako nisu u bekstvu, onda su na 24/7 underground, cyberpunk rejvu. Ukratko, sve to izgleda dosta tužno i beznadežno. Ovaj put, ako se vraćamo u rat između mašina i ljudi, onda neka to bude da bi čovečanstvo stvorilo svet koji je dragocen i važan, i vredi ovolike muke kroz četiri filma. Malo je bezveze da na kraju ipak shvatimo da je Cypher možda i bio najpametniji što je odabrao da izda sve i vrati se lažnom životu i komforu. Želimo da pravi svet bude onaj koji je stvarno dobar.
Nova dimenzija, nova realnost
Sva tri “Matriksa”, a pogotovo prvi, uvela su nas u svet u kom je sve u šta se veruje zapravo fasada, scenografija i laž. Bacakao nas je levo-desno kroz postapokaliptičnu budućnost gde “mašine” koriste ljude za energiju dok pokušavaju da razotrkiju osnovnu strukturu i prirodu ljudske duše. Novi film definitivno mora da ponudi nešto što do sada nismo videli i ne bismo ni pomislili. Da otvori drugačiju perspektivu i vrata u novu realnost. Moramo da otkrijemo da se Neo vraća sa razlogom jer priča ima milion slojeva kao i Neov svet. Da nam pokaže nešto što ne znamo i zbog čega ćemo da sedimo širom otvorenih očiju i govorimo “Vau!”.
Mnogo dobrog zvuka
U redu, te 2000. godine, Oskar za najbolji zvuk (ali i onaj za najbolje zvučne efekte) nije bez razloga otišao u ruke Matriks timu, zar ne? I groovy synth, i tehno, i cyberpunk 90-ih, nekada i elementi hardmetala. Dobro, definitivno nije ono što slušamo na dnevnom nivou ali se mora priznati da je OST filma “Matriks” jedan od boljih u kinematografiji, i čini baš ono što muzika u filmu i treba da radi. Naglašava scene, daje im podršku, nekada preuzima vođstvo, sve u svemu… želimo još svega toga.
Efekti, efekti, efekti
Sećamo se svi kako to izgleda kada Neo zaustavlja metke, odoleva sili gravitacije i izvrće principe fizike naglavačke u sred borbe, ili trči po zidovima u slow-motionu, u smeru suprotnom od fizike i zdravog razuma? Sećamo. Svaka scena u “Matriksu” i njegovim nastavcima je bila jedinstvena, fascinantna, zadivljujuća poslastica za gledanje i jedna od najvećih dostignuća filma su inovativni vizuelni efekti. Novi film smešten u svet Matriksa će morati da još jednom pogleda u budućnost, a onda i daleko daleko ispred onoga što se već koristi kada su u pitanju specijalni efekti. I to da dobro iskoristi. Vizuelni efekti su prešli dug put od 1999. i napravili ogroman napredak od kada je “Matriks” podigao lestvicu i svima zadao domaći zadatak. Ipak, ako iko može to da uradi opet, to je Lana Wachowski.