Odmah da kažemo: obožavamo Milu Kunis i rado gledamo sve njene filmove, baš zbog njenog šarma, effortless stila, pristupačnosti i jednostavnosti kojom zrači. Ali, istina je da u svojoj glumačkoj karijeri nije uspela da upiše neke baš sjajne uloge, ili su uloge bile okej, ali sami filmovi nisu dostigli kvalitet i pažnju koju su želeli. Od svih uloga, najviše se ističe ona u Black Swan Darrena Arnofskog, gde je igrala glavnu ulogu tik uz Natalie Portman. Ovaj film posvedočio je da je Mila zaista dobra glumica, ali da jednostavno prilike koje joj se daju nemaju dovoljno širok dijapazon da ona to i pokaže.
Kada se pojavio trailer za Luckiest girl alive u Netflix produkciji, verujem da je većina nas pomislila „Ah još jedan jedva gledljiv film koji ćemo pogledati samo zato što je u njemu Mila Kunis“. I pogledali smo ga. Ali, da li zbog sniženih očekivanja ili Mile koja je toliko fenomenalna, a uloga daleko od plošnosti njenih prethodnih likova, film je ovog puta više nego gledljiv. Čak ćete o njemu i razmišljati nakon gledanja.
Film je zapravo adaptacija romana Jessice Knoll iz 2015. godine i tokom gledanja filma, njegov ritam zaista otkriva da iza njega stoji literarni predložak. Film je režirao Mike Barker, a scenario je pisala sama autorka knjige. I knjiga i film bave se temom suočavanja sa traumom i pokušaja zakopavanja istine radi normalnijeg svakodnevnog života. Mila Kunis je tridesetdvogodišnja Ani FaNelli koju u prvom kadru upoznajemo sa nožem u ruci, dok bira koji će model koristiti za sečenje svadbene torte jer joj se datum venčanja približava. Ona izgleda predivno, uredno, jednostavno, nosi skup nakit i spisateljica je seksualnih saveta za muškarce u ženskom časopisu. Njena najbolja drugarica je Nel (Justin Lupe iz Succession) i verena je za bogatog dečka. Cela ova predstava lika na početku ne garantuje da u filmu sledi išta drugačije od ranijih uloga, ali onda čujemo njen unutrašnji glas, koji se znatno razlikuje i po tonu, ali i po onome što govori od onoga što ona izgovara drugima. Ubrzo shvatamo da u njoj živi osoba koja sa sobom nosi veliku traumu od koje čitav život pokušava da pobegne, radeći stvari koje ne želi i ponašajući se kao osoba koja nije. Paralelno sa sadašnjim trenutkom, pratimo evoluciju događaja iz prošlosti, koji su je obeležili i nisu joj davali mira.
Sama tema susretanja sa traumom iz prošlosti je dobro prikazana i na kraju, svedočimo jednom prihvatanju i izlečenju koje može biti ohrabrujuće za svaku gledateljku koja je pogledala film do kraja. Tako da, sa te strane ovo jeste jedan napredak u njenoj karijeri i svakako jedna od najsloženijih i najangažovanijih predstava žena koje je Mila Kunis do sada tumačila. Međutim manjkavost filma je u nekim jeftinim i pomalo jadnjikavim kadrovima, rečenicama, neprirodnim situacijama koje se u potpunosti mogu pripisati reditelju. Da je David Fincher ovo radio, verovatno bi sve mnogo bolje izgledalo, ili da je Gillian Flynn napisala književni predložak.
