Darren Aronfsky ne razočarava. Nakon sjajnih psiho-trilera i putovanja po skrivenim kutcima ljudskog uma i ponašanja koje nam je obezbedio u filmovima Pi, The Fountain, The Wrestler, Black Swan, Requim for a dream i Mother, dugoočekivani The Whale sa Brendanom Fraserom u glavnoj ulozi je stigao i predstavlja možda najvunerabilnije i najdublje zaranjanje u psihu pojedinca do sada. Klaustrofobična atmosfera nabujala emocijama i osećanjima nešto je što karakteriše svaki njegov film, a ovde čini se, dostiže vrhunac. Pored briljantnog Frasera, glavnu glumačku postavu čine i Sadie SInk (Stranger Things) koja tumači lik njegove ćerke i Hong Chau, koju smo nedavno gledali u hit filmu The Menu.
Radnja filma zasnovana je na pozorišnoj drami Samuela D. Huntera i prati život engleskog profesora Charile-ja koji pati od prekomerne gojaznosti i srčanih problema. Brzo tokom filma suptilno saznajemo da je ženu i čerku ostavio zbog jednog od svojih učenika sa kojim je bio u tajnoj vezi. Nakon smrti partnera on počinje da se prejeda zbog osećaja krivice i to ga dovodi do teškog poremećaja usled kojeg ostaje nepokretan, sam i zarobljen na svom kauču. Jedini prozor sa spoljašnim svetom jesu časovi književnosti koje daje online, naravno sa ugašenom kamerom. U trenutku kadda shvata da njegova bolest uzima maha, pritisak se ne sniževa i kraj njegovog života postaje sve izvesniji, on dobija jaku želju da se ponovo poveže sa svojom sedamnaestogodišnjom ćerkom i poziva je.
Noseći motiv filma je hronologija samodestrukcije jednog lika usled oseća krivice i nemoći, ali i fenomenalna gluma Brendana Frasera koji je tokom celog snimanja na sebi imao specijalno napravljeno odelo teško 150 kilograma, za koju je dobio nominaciju za Oskara.
Aronofsky nas izaziva da vidimo dalje od plošne slike likvova isrped nas i unapred programiranih ideja privlačnosti kako bismo pronašli lepotu i dobrotu u Charie-ju, u toploj, opojnoj melodiji njegovog glasa, u njegovoj poetskoj, strasnoj duši i smirenosti. Kamera je nisko postavljena dok gledamo Charlie-ja kako ustaje, kada pada, kako se meso sa njegovog tela pomera i nailazi na prepreke. Sami maslinasti tonovi enterijera u kom živi, dočaravaju učmalost i usamljenost jednog života. Film ne pokušava da nas pridobije svojom vizualnosti, već baš suprtno, pokušava da nas natera da odustanemo od gledanja upozoravajući nas na realnost i sirovost teme.
The Whale nas proganja i usađuje imperativ da analiziramo slabosti koje imamo i loše izbore koje smo napravili, terajući nas da kopamo po uzrocima i delujemo na vreme. Semantika samog naslova je sem asocijacija na ogromnost na prvu loptu, skrivena iza Charliejevog omiljenog romana Moby Dick, koji je pun psiholoških promišljanja i egzistencijalističke filozofije, čije se rečenice u i samom filmu ponavljaju.
Ovo je veliki comeback Brendona Frasera i navijamo da ova, iako teška i na momente odbijajuća psihološka drama, dobije pažnju koju zaslužuje na predstojećoj dodeli Oskara.
