Ukoliko ste mislili da nakon uloge u Šindlerovoj listi, Ralph Fiennes nikada neće dobiti priliku da igra većeg zlikovca prevarili ste se, jer u bioskopima već neko vreme igra film „The Menu“. Mark Mylod vam možda neće zvučati poznato na prvu loptu, ali reditelj ovog filma stoji iza nekih od najboljih epizoda vaših omiljenih serija kao što su Succession, Shameless, Game of thrones i The Affair. U ovom atmosferično-klaustrofobičnom ostvarenju začinjenom kadrovima minuciozno izdizajnirane hrane u tanjirima, osim pomenutog Ralpha, uloge tumače i Anya Taylor Joy, Nicholas Hoult, John Leguizamo i još nekoliko poznatih likova skrivenih iza funkcije gostiju.
O čemu se zapravo radi?
Sam početak možda će vas podsetiti na ostvarenja koja ste nedavno gledali: Triangle of sadness, The White Lotus, ili The Knives out, s obzirom da određeni pripadnici elite i luksuznog reda društva odlaze po jedinstveno iskustvo koje su platiti, s obzirom da im obična ovozemaljska ne ispunjavaju i ne priređuju više nikakvo zadovoljstvo. Novcem žele da kupe „više“, ma šta to više u biti podrazumevalo.
Ovog puta, u pitanju je ekskluzivno iskustvo u restoranu, gde se Tyeler i Margo pridružuju destini gostiju (svi su izuzetno bogati i podjednako užasni u različitim stepenima) da putuju brodom na privatno ostrvo. Na tom ostrvu čeka ih rezidencija i restoran mističnog kuvar Slovika (Ralph) i njegov bezizražajni, militantni, visoko obučeni tim koji je zadužen da služi i sprema niz neverovatno pretencioznih (i kako vreme pokazuje sve čudnijih) kurseva. Između jela, postoji i dramski element čitavog iskustva, a to je priča koju priča sam kuvar, koja postaje sve morbidnija i sve više preteća nateravši goste da se upitaju da li su tu jer su to zaslužili ili je u pitanju neka kazna?
Kako veče odmiče, postaje jasno da gosti možda dobijaju više nego što su očekivali kada su se rastali sa svojih 1250 dolara po osobi.
Ukoliko ste ikada svedočili nekom pasioniranom pripovedaču koji je u stanju da celo veče priča o centimetru guščje džigerice koju je jeo u otmenom restoranu i nikada niste uspeli da mu u lice kažete koliko je sve to glupavo, ovo je film za vas. Sami scenaristi odradili su zaitsa sjajan posao kada je u pitanju scenario koji tako iskreno i zabavno parodira celu fine-dining kulturu i ono što ona ponekad postaje – prodaja magle. Međutim, ikako će vas određene scene iskreno nasmejeti, smeh neće dugo trajati, jer ako moramo da zalepimo žanrovsku etiketu na ovaj film, to će biti horor. I to food horor. Kako vreme teče, sečiva noža sijaju se iz drugih razloga, a hrana na tanjiru nateraće vas na sve samo ne na glad.
Hrana je u ovom filmu apstrakcija, ideja koja se poigrava sa sujetom onih koji je stvaraju i onih koji je konzumiraju.
