Vrlo verovatno da je dovoljna sama muzička tema da se izježite čim nastavak kultnog filma Top Gun krene na velikom platnu. Nostalgija čini svoje, ponekad nam se apetiti nadmire samom pesmom, a kamoli pojavljivanjem protagoniste koji se posle toliko godina obraća direktno u kameru.
A sada, spustimo se iz aviona na zemlju i budimo realni: Kako prevesti akcionog heroja iz 80-ih u 2020-te, a da on ne izgleda kao fosil i ne bude cringe illi lame? Zvuči možda neverovatno kao kolač u tiganju, ali tim koji stoji iza filma Top Gun: Maverick je to uspeo.
Pilota gledamo u njegovoj punoj samouverenosti, kako se vraća na veliki ekran i na nebo za poslednju misiju, zajedno sa novom grupom. Tokom 36 godina od kada smo prvi put sreli mornaričkog avijatičara Pita „Mavericka“ Mitchela, njegova arogancija je fino izbrušena u izuzetno zrelo samopouzdanje. Njegova briga za druge je procvetala do tačke u kojoj će rizikovati svoju glavu (i karijeru) za njih bez razmišljanja. Iako nije izgubio onaj prepoznatljivi osmeh i harizmu glavnog čoveka, izgubio je oštrinu, što i nije takko loše.
Uprkos decenijama u mornarici i onoj vreloj romansi sa Charli (fenomenalna Kelly McGillis u prvom filmu, Top Gun: Maverick počinje tako što njegov titularni pilot leti sam. On se i dalje bori protiv rigidnosti mornarice. Predaje u Top Gun, školi u kojoj najbolji od najboljih uče da se dižu u nebo za nemoguće misije. Tamo je primoran da se suoči sa duhovima svoje prošlosti i sinom svog davno umrlog najboljeg prijatelja, koji želi da poleti očevim stopama.
Da ne prepričavamo previše radnje koje se dešavaju na zemlji, a koje su ovoga puta detaljnije obrađene kao i emocije koje ih prate a koje opisuju: ljubav, prijateljstvo i odanost, pravi spektakl se dešava u vazduhu i akcione nebeske sekvence ovog filma verovatno su razlog zašto je i mlađa publika, koja čak možda nije ni pogledala prvi originalni film, odlepila za ovim nastavkom. Bust adrenalina koji ćete dobiti prilikom gledanja ovog filma, nateraće vas da potpuno zaboravite da ga poredite sa prethodnim delom i budete tu, u trenutku.
Ovi delovi filma su brži, intenzivniji, moderniji i ekstremniji nego što je to bilo pre i to filmu uliva dozu savremenosti koja čini da vrednost nastavka klasika ne leži samo u jeftinoj nostalgiji. Sama priča teče organski i deluje sasvim prirodno u odnosu na prvi deo, tako da se čini da su reditelj Joseph Kosinski i scenaristi Ehren Kruger, Eric Warren Singer i Christoper McQuarrie pronašli pravi reecept za oživljavanje kultnih filmova na vrlo prijemčiv način: pristojna doza nostalgije, solidan scenario i savremene akcione scene koje i ako volite ili ne – zaustaviće vam dah.