KUKLA: O rodnom identitetu, pripadnosti i drugim temama kojima se bavi film „Fantasy“

Katarina Bogdanović, makedonsko-slovenačka rediteljka koja poslednjih godina živi i radi u Beogradu, ne nosi slučajno umetničko ime Kukla. To je izraz koji ima veze sa njenim korenima – kad si mala slatka devojčica, u Makedoniji te zovu kukla. Tako je još uvek zove mama, a ona je davno, otkriva nam, na nekom forumu iskoristila to kao username, praveći paralelu sa shvatanjem žene na Balkanu – igraš se sa njom kao da je neka lutkica, a onda je staviš na policu kad ti više ne treba. Danas njen potpis vidimo na vizuelno najlepšim spotovima iz regiona, a sada i na prvom dugometražnom filmu Fantasy, koji je imao svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Lokarnu, a regionalnu na 31. Sarajevo film festivalu, gde smo iskoristili priliku da pogledamo njeno ostvarenje i uradimo intervju.

Radnja filma Fantasy dešava se u Sloveniji, a u fokusu su Mihrije, Sina i Jasna – devojke u svojim dvadesetim godinama, koje su nepokorne i odbijaju da se povinuju pravilima konzervativnog društva u kojem žive. Njihov svet se okrene naglavačke kada upoznaju Fantasy, transrodnu ženu. Zajedno kreću da istražuju kompleksnu prirodu rodnih uloga, strasti i samospoznaje.

O FILMU FANTASY SA KUKLOM:

Kada si shvatila čime želiš da se baviš u životu?

Imala sam tu sreću da sam vrlo brzo shvatila čime želim da se bavim u životu i šta želim da budem, možda to ima veze sa mojim horoskopskim znakom, Ovnom… Zapravo, ne znam da li je u pitanju moja priroda ili sreća u nesreći da se rodim u malom slovenačkom gradu koji je jako dosadan, ali gde je postojalo udruženje koje se zvalo DZMP, a danas Luksuz produkcija, koje je organizovalo filmske radionice. Krenula sam tamo već sa 11 godina i kao mala devojčica se upoznala sa snimanjem, da bih tek kasnije shvatila da sam imala ogromnu čast da jedan od mojih prvih mentora bude Želimir Žilnik. To je, eto, odlična stvar. Ne potičem iz privilegovane porodice, bila sam dete koje je kasno dobilo kompjuter, a o filmskoj kameri da ne govorimo, i onda je bilo super da sam negde napolju dobila mogućnost da se igram na taj kreativni način, upadnem u te kreativne tokove. Uz to, išla sam i u muzičku školu, pa sam na kraju sve te svoje ljubavi spojila. Ne mogu ni da negiram efekat koji je MTV imao na mene i moju generaciju, to je nešto što nas je formiralo. Bilo je to vreme kad je televizor još uvek predstavljao prozor u svet, nije bilo interneta, mobilnih telefona… gde ste zahvaljujući MTV-u shvatili da van vašeg malog sivog gradića postoji čitav jedan univerzum u bojama. Mislim da sam mnogo brzo počela da fantaziram i to su bili moji prvi scenariji u stvari.

Fantasy, koji smo upravo pogledali na Sarajevo Film Festivalu, tvoj je prvi dugometražni film?

SFF je njegova regionalna premijera, a svetsku je imao na festivalu u Lokarnu. Treba pomenuti da je film sredstva za snimanje dobio od Slovenačkog filmskog centra u koprodukciji sa Severnom Makedonijom i od slovenačke televizije. Poslednja verzija scenarija nastala je u Kanskoj rezidenciji u Parizu (Residance de Cannes), gde smo pičovali projekat i povezali se s ljudima.

Kako je publika u Lokarnu regovala na film?

Primila sam predivne reakcije od publike u Lokarnu, sve projekcije su bile rasprodate. Veoma je intimno gledati prvi put film sa publikom, a ni većinski deo kasta ga je pogledo prvi put, sve je bilo vrlo intenzivno i emotivno. Kasnije, kad smo prolazile kroz grad, prilazile su nam neke mlađe devojčice da nam prenesu svoje utiske, ali i ono što me je iznenadilo, starije gospođe koje je film dirnuo, zbog čega mi je posebno drago. Film istražuje ženski pogled na stvari, intenzvan je i koliko lepote ima u njemu, toliko ima i bola, iskren je, i mnogi su rekli da je upravo to ono što ih je najviše dirnulo.

Koliko je dugo nastajao film Fantasy?

Ideja za ovaj film nastala je još pre deset godina, u vreme kada nisam imala iskustva sa dugom formom, a ni sistem podrške – prvenstveno mislim na finansijski deo, ali i na to kako da se bavim samim filmom, gde da nađem produkciju. Odlučila sam da prvo napravim kratki film, Sestre, koji je zapravo studija za ovaj film. On je prerastao svoju misjiu i postao samostaln film, na neki način manifest za film Fantasy. Sa glumicama sam počela da radim pre 6 godina i onda, kad smo završile Sestre, odmah počeli da tražimo sredstva za snimanje filma Fantasy. Nismo dobili mnogo, nisu svi konkursi bili uspešni, ali smo dali svoj maksimum da napravimo ovaj film. U međuvremenu sam se porodila, pa je sve ovo za mene postalo vrlo intenzivno iskustvo. Kad sam zatrudnela, imala sam snažan osećaj krivice – mada to nosim ceo život, možda je to još jedna stvar karakteristična za žene sa naših prostora – osećaj krivice za to što smo žive, i bila sam u fazonu – kako ću sad da radim na filmu… Na kraju se ispostavilo da mi je to iskustvo bilo jako potrebno, čisto da bih imala još kompleksniji uvid u to kako je biti žena na ovom svetu.

Jesi li možda dobila devojčicu?

Ne, dobila sam dečaka i zapravo shvatila koliko je važno kako se na ovom svetu odgajaju dečaci. Ja sam jedna mama feministkinja, to mi je mnogo važno. Vrlo je bitno kako i šta pričamo dečacima, čemu ih učimo, jer ne može jednoj strani – muškoj ili ženskoj, da bude bolje bez ove druge strane, to mora da bude jedna ping pong igra između nas.

Koje bi teme, slojeve, referentne tačke, izdvojila kao važne u filmu Fantasy?

Prva tema mi je krovna, iznad svega, i to je tema identiteta – šta je identitet, u kojoj meri je to jedan fluidan fenomen, emocija. Uz rodni identitet, dolazi identitet druge generacije preseljenika u neku zemlju… Zanimljivo je da skoro svi mi koji smo radili na ovom filmu, druga generacija preseljenika u Sloveniju i to je jedno dosta specifično iskustvo – živite u Sloveniji, a ne osećate u potpunosti da tu pripadate. Znam da je nekima smešno to što govorim o Sloveniji kao dijaspori, ali ona to jeste, ipak je to druga zemlja, a vi nikako ne uspevate da se sa njom u potpunosti povežete, možda jer vaši roditelji idealizuju zemlju iz koje su došli, a vi ste i tamo stranac. Opet, osećate nostalgiju za nečim što uošte ni ne poznajete. Niste ni tamo ni vamo, ne znate gde pripadate. S jedne strane, to daje ogroman osećaj izgubljenosti, a s druge strane vam daje ogromnu slobodu da budete šta želite. Da vas ne ograničavaju nacionalizam i slične stvari, nego da možete da vidite lepotu u svojim korenima i da pronađete svoj glas, koliko je to uopšte moguće u ovom kapitalističkom sistemu. Film Fantasy bavi se i temom zaboravljenih, koja je meni vrlo važna, još od detinjstva. Zaboravljenih muškaraca i devojaka, onih koji nisu ispunili očekivanja svojih porodica, zaboravljenih ljudi iz malih gradova – u zemljama širom sveta dešava se ogromna centralizacija i ljudi iz manjih gradova kao da su zaboravljeni od strane drugih, tako da je ovo film i za njih, za one koji se ne čuju glasno.

Da li ti je bilo teško da odabereš devojke koje će tumačiti devojke u filmu?

Ista je ekipa kao i u filmu Sestre, samo im se pridružila nova Fantasy u filmu Fantasy. Kad sam pisala scnario znala sam da će svi biti naturščici, osim jedne glumice, Mije Skrbinac, koja igra ulogu Jasne. Ona je inače iz Sarajeva, pa je premijera filma na Sarajevo Film festivalu za nas bila specijalan momenat za sve nas i zbog toga. Još dok sam pisala scenario videla sam nju u toj ulozi i znala sam da ne može niko drugi da je glumi. Ostale glumice sam tražila dugo – bilo je tu mnogo street casta i klasičnog kastinga, da bih na kraju našla ljude koji su zapravo mnogo slični svojim karakterima, koji sada najbolje od svih poznaju svoje protagoniste. Tražila ljude koji imaju sposobnost za igru i glumu ispred kamere, ali koji nose esenciju svog lika u sebi i mogu najbolje da ga upoznaju i predstave. Snimanje ovog filma nije imalo klasičan proces, pa ni sam kasting nije bio klasičan, vežbe nisu bile uobičajene – da se samo čita scenario, nego smo gradili odnose među sobom, gledali smo filmove, pokušavali da pronađemo svaki lik, svako je igrao svakog lika i slično. Već nakon prvog filma, Sestre, postali smo pravo sestrinstvo, zajednica, i kad nam se kasnije pridružila Alina Juhart, koja igra Fantasy, dogodio se instant klik.

Da li je publika u Lokarnu prepoznala i odreagovala na pravi način na scene koje podrazumevaju prikazivanje nekih tipično balkanskih situacija i odnosa?

Da, radnja ovog filma dešava se na Balkanu i govori o odnosima i prilikama koje su karakteristični za ovo podneblje, ali je priča zapravo vrlo univerzalna. Bilo mi je zanimljivo kako su neki Francuzi razumeli film i rekli mi kasnije da je njegova radnja mogla da se dešava i u Parizu u krajevima malo izvan grada. Sigurno je da nisu mogli da razumeju totalnu kompleksnost Balkana, onu koju sam im ja kasnije predstavljala kroz razgovor i neke druge reference, ali je bilo zanimljivo gledati kako prenose radnju filma na svoje situacije i okolinu.

Film je prikazan na SFF-u i pred domaćom publikom, šta sada, kada pogledaš unazad, možeš da kažeš o samom snimanju ostvarenja Fantasy i celom procesu?

Snimanje ovog filma je bio vrlo kompleksan proces, koliko lep i divan, toliko i težak – u jednoj tački sam htela da odustanem od snimanja, ma i od režije generalno i da više nikad ne snimam filmove, misleći da to nije posao za mene. Bilo je mnogo izazova – na kraju sam postala i koproducent filma, kako bi zaživeo u obliku koji zaslužuje. Na kraju, u svim eksplikacijama sam pisala kako verujem da je film svoj entitet i da ima svoju energiju i svoj put, i ovaj film mi je na kraju to i pokazao. mogu samo da izdvojim to da mislim da smo moggli da ga napravimo samo sa enormnom ljubavlju i trudom, svi smo dali svoj maksimum. Neki su dali svoje mišiće, neki srce, neki kosu – videćete u filmu. Mnogo je uzeo od nas, ali nam je kraju mnogo dao.

Fotografije: Sarajevo Film Festival, (c) Obala Art Centar

BURO. Srbija i ove godine donosi ekskluzivne priče sa 31. Sarajevo Film Festivala – a podršku nam pružaju naši partneri: Plazma, Grand kafa, UNIQA osiguranje.

Sigurnost, podrška, poverenje i ljubav prate nas iz bezbrižnih dana detinjstva u sve dane koje živimo i one koje tek čekamo, a na Sarajevo Film Festivalu – koji slavi ljubav u svakom kadru – Plazma je naš prijatelj i saputnik na tom putu.

Kafa u Sarajevu je više od napitka – deo je identiteta grada, simbol topline i zajedništva u kojem se prepliću tradicija i savremeni način života. Kao jedan od glavnih sponzora Sarajevo Film Festivala uz Grand kafu sve nas spaja i miris i ukus i uživanje u dobrom filmu. 

UNIQA osiguranje, glavni sponzor i zvanično osiguranje 31. Sarajevo Film Festivala, podržava umetnost koja spaja ljude i inicijative koje inspirišu, slavi film i trenutke koji se pamte.