Pretraga

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča

Tekst: BURO.

Teška srca smo se oprostili od leta i dočekali jesen, dok trepnemo stići će i zima, stvari se smenjuju redovnim, za nas malo prebrzim tokom, ali jedna stvar ostaje ista - nekako nikako nemamo dovoljno vremena za sebe. Kada kažemo vreme za sebe, u gomili stvari koja treba da stane u tu kategoriju, nalazi se i čitanje. U poslednje vreme, upravo usled tog balansiranja ali i sve boljeg razumevanja stare dobre mantre da je manje zapravo više, biramo kratke priče. Ako je verovati onoj formuli da se umeće pisca ogleda upravo u sposobnosti da napiše jednu takvu, onda je to još samo jedan razlog više za prepuštanje pripovetkama. Izdvojili smo svoje omiljene kao i linkove na kojima ih možete čitati potpuno besplatno.

Jorge Luis Borges - "Vavilonske biblioteka"

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča (фото 1)

Krenućemo od neprikosnovenog kralja ovog žanra - u pitanju je Jorge Luis Borhes. “Vavilonska biblioteka” savršeno oslikava njegovu opsednutost lavirintima, bibliotekama, univerzumom i simbolima ali je višeznačna na toliko nivoa da smo se sigurni da ćete joj se iznova vraćati. Njegov univerzum, odnosno biblioteka, sastoji od beskrajnog prostranstva hodnika sa nesagledivom količinom knjiga. Dakle, ona mora sadržati svaku smislenu knjigu ikad napisanu i sve permutacije istih, sve korisne informacije, naslućivanje budućnosti, razumevanje prošlosti, bigorafije i (ne)istine. Sve i da se nekoliko miliona knjiga uništi, svaka od njih bi imala na milione varijacija usled samo jednog drugačijeg znaka. Uprkos ili upravo zahvaljujući tome, sve knjige su potpuno beskorisne čitaocu, što bibliotekare ostavlja u stanju samoubilačkog očaja.

Ursula K. Le Guin - "Oni koji odlaze iz Omelasa"

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča (фото 2)

"Oni koji odlaze iz Omelasa" je delo američke književnice Ursule K. Le Guin , koja je nagrađena Medaljom Nacionalne knjige za 2014. godinu za prepoznatljiv doprinos američkoj književnosti. Priča je osvojila i nagradu Hugo za najbolju kratku priču iz 1974. godine, koja se godišnje dodeljuje naučno fantastičnoj priči. Autorka jasno inicira da ni sama ne zna pravila ovog društva i poziva čitaoce da izmaštaju svoj Omelas. "Imamo lošu naviku, podstaknuti pedantnima i sofisticiranima, da sreću doživaljamo kao nešto što je glupo, samo je bol intelektualan, samo zlo zanimljivo." Stanovnici Omelasa slave leto, čuje se zvuk zvona, žamor ljudi i povici dece, kule se blistaju pored obale, povorke prolaze kroz grad - ali nema jednostavne sreće, a njihova počiva na žrtvovanju ljudskog bića. Da li čovek može da se odrekne radosti? Neki joj okreću leđa i idu prema planinama, ne znajući svoje odredište, ali “izgleda da znaju gde idu, oni koji odlaze iz Omelasa.”

Shirley Jackson - “Lutrija”

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča (фото 3)

"Lutrija" je jedna od najpoznatijih priča u američkoj književnosti koja datira iz 1948. Predivan je letnji dan, a u malom selu se svi stanovnici okupljaju povodom tradicionalne godišnje lutrije. Iako seljaci zamišljaju da čuvaju tradiciju, istina je da je se gotovo i ne sećaju, niko ne zna niti kako je počela, niti kakvi su detalji iste. "Iako su seljani zaboravili ritual i izgubili izvornu crnu kutiju, oni su se ipak setili da koriste kamenje." Kao što lepo vreme i skupovi podrazumevaju nešto lepo, tako je i reč "lutrija" podrazumeva nešto dobro za pobednika, s tim da on na kraju dobija potpuno suprotno od toga. Bilo je bezbrojnih tumačenja "Lutrije" - da je komentar o Drugom svetskom ratu ili marksistička kritika društva. Bez obzira na tumačenja, ovo je suštinski priča o ljudskim kapacitetima za nasilje, posebno kada je to nasilje pripisano tradiciji ili društvenom uređenju.

Ernest Hemingway - “Brda poput belih slonova”

Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča (фото 4)

Ernest se, prilikom pisanja ove priče, vodio svojom "teorijom ledenog brega", odnosno tvrdnjom da reči treba da budu samo mali deo cele priče. One su, dakle, samo vrh ledenog brega, a pisac treba da koristi što manje reči kako bi ukazao na veću, nepisanu priču koja se nalazi ispod površine. Ova se fokusira na razgovor o “operaciji” između muškarca i žene dok čekaju voz za Madrid, ispijajući pivo na železničkoj stanici sa pogledom na brda koja liče na bele slonove. Upravo ta postavka umnogome utiče na ovu priču punu simbolike, te čitalac mora doneti vlastite zaključke na osnovu dijaloga.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor