Nemate vremena za čitanje? Pogledajte našu listu kratkih priča

23.09.2021.
RECOMMENDED

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/09/knigecover.gif

Teška srca smo se oprostili od leta i dočekali jesen, dok trepnemo stići će i zima, stvari se smenjuju redovnim, za nas malo prebrzim tokom, ali jedna stvar ostaje ista – nekako nikako nemamo dovoljno vremena za sebe. Kada kažemo vreme za sebe, u gomili stvari koja treba da stane u tu kategoriju, nalazi se i čitanje. U poslednje vreme, upravo usled tog balansiranja ali i sve boljeg razumevanja stare dobre mantre da je manje zapravo više, biramo kratke priče. Ako je verovati onoj formuli da se umeće pisca ogleda upravo u sposobnosti da napiše jednu takvu, onda je to još samo jedan razlog više za prepuštanje pripovetkama. Izdvojili smo svoje omiljene kao i linkove na kojima ih možete čitati potpuno besplatno.

Jorge Luis Borges – „Vavilonske biblioteka“

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/09/1632402590033579.png

Krenućemo od neprikosnovenog kralja ovog žanra – u pitanju je Jorge Luis Borhes. “Vavilonska biblioteka” savršeno oslikava njegovu opsednutost lavirintima, bibliotekama, univerzumom i simbolima ali je višeznačna na toliko nivoa da smo se sigurni da ćete joj se iznova vraćati. Njegov univerzum, odnosno biblioteka, sastoji od beskrajnog prostranstva hodnika sa nesagledivom količinom knjiga. Dakle, ona mora sadržati svaku smislenu knjigu ikad napisanu i sve permutacije istih, sve korisne informacije, naslućivanje budućnosti, razumevanje prošlosti, bigorafije i (ne)istine. Sve i da se nekoliko miliona knjiga uništi, svaka od njih bi imala na milione varijacija usled samo jednog drugačijeg znaka. Uprkos ili upravo zahvaljujući tome, sve knjige su potpuno beskorisne čitaocu, što bibliotekare ostavlja u stanju samoubilačkog očaja.

Ursula K. Le Guin – „Oni koji odlaze iz Omelasa“

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/09/1632402619181178.pnghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/09/1632402737714231-scaled.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/09/1632402634155088.png

Ernest se, prilikom pisanja ove priče, vodio svojom „teorijom ledenog brega“, odnosno tvrdnjom da reči treba da budu samo mali deo cele priče. One su, dakle, samo vrh ledenog brega, a pisac treba da koristi što manje reči kako bi ukazao na veću, nepisanu priču koja se nalazi ispod površine. Ova se fokusira na razgovor o “operaciji” između muškarca i žene dok čekaju voz za Madrid, ispijajući pivo na železničkoj stanici sa pogledom na brda koja liče na bele slonove. Upravo ta postavka umnogome utiče na ovu priču punu simbolike, te čitalac mora doneti vlastite zaključke na osnovu dijaloga.

Saznaj više:
Povezani članci: