Malo je onih koji ne vole filmove Wesa Andersona, ali čak i oni koji ih zaista ne vole moraju da priznaju da je njegova specifična estetika nešto posebno. Ugodna za gledanje, prouzorkuje instant uživanje i iz nekog razloga imamo potrebu da se odmah teleportujemo na mesta koja izgledaju puna udobnosti i neobjašnjive sigurnosti. Njegova estetika je postala toliko uticajna da postoje razni Instagram profili koji se bave pronalaženjem onog andersenovskog u svakodnevici poput @accidentallywesanderson.
S druge strane, postoje i oni koji zaista accidentally rade u sličnom maniru, a jedna od njih je i fotografkinja Maria Svarbova, koja je iako potpuno samouka došla do toga da je angažuje američki Vogue, i u čije fotografije je tako jednostavno zaljubiti se već na prvi pogled.
U ranoj fazi bavljenja fotografijom, bila je inspirisana nadrealizmom pa je i njen rad bio daleko više stilizovan, iako mu toga ni sada ne manjka. Vremenom je prestala na taj način da pristupa fotografijama i dala i figurama i prostoru više slobode, dok se na kraju po važnosti nisu izjednačili i dobili istu ulogu. Prostor koji ne može bez figure, i čovek koji ne može bez prostora.
Atmosfera koju predstavlja paletom pastelnih boja ili prezasićenih tonova bukvalno prenosi u neki drugi svet, koji je i sterilan i razigran istovremeno, gde su emocije i reakcije svedene ali i blago karikirane što je je još jedna zajednička stvar koju deli sa Andersonovim filmovima. Njene fotografije su minimalističke ali i futurističke i baš zbog takve atmosfere često se okreće specifičnim lokacijama koje već u svojoj konstrukciji odišu sličnim duhom. Fascinacija arhitekturom tera je u potragu za neobičnim i zanimljivim mestima za kojima traga širom Slovačke odakle potiče i koje zauzvrat utiču na njen umetnički izraz. Sterilna, geometrijska lepota bazena, koji datiraju najčešće još iz vremena socijalizma, donose gotovo pozorišnu, scensku lepotu i kvalitet njenim fotografijama. Figure su uhvaćene u polu pokretu, zamrznute u trenutku i uprkos retro dizajnu imaju potpuno futurističku atmosferu. Upravo to je ono na šta Marija misli kada kaže sa su njene fotografije prošlost i budućnost u jednom.
Swimming Pool je njen možda i najznačajniji projekat koji je zaokružen istoimenom knjigom . Fotografije su nastale na 80 godina starom bazenu kada je plivanje bilo više od sporta. Bazen je bio mesto sastajanja, a plivanje društvena aktivnost. “Pogodio me je mir vode i odrazi koji se u njoj reflektuju. To i mnogo znakova šta je sve zabranjeno. Za mesto predviđeno za vežbu, mnogo toga “sme” i “ne sme”. To me fascinira”.
Atmosfera koja podseća na san, trenuci uživanja i opuštanja, kao i bazen su ruku na srce jedino što želimo u sve toplijim danima. Dok to ne bude realnost i svakodnevica, Marijini radovi su sasvim adekvatna zamena za napajanje.
