Povezano
U beogradskoj Galeriji SULUJ aktuelna je izložba fotografija Dragoljuba Dimitrijevića pod nazivom „Tamo gde mir stoji“, koja će pred publikom biti dostupna do 2. maja.
Ovaj ciklus fotografija istražuje prizore intimnog prostora, polazeći od ličnog iskustva i potrebe da se uhvati trenutak žanr scene u kojem svakodnevica postaje svedočanstvo o pripadanju.
Naslov izložbe upućuje na unutrašnje stanje mira, ali i na prostor koji taj mir čuva: prostor doma, stola, ljudi, tragove prisustva koji postaju svojevrsni portreti odnosa. U tom smislu, rad se naslanja na poetiku intimističkog slikarstva koje je obeležilo umetničku praksu našeg podneblja, poput Milana Konjovića i Marka Čelebonovića, prenoseći taj kontinuitet u savremeni fotografski jezik.
Distanca kao polazište
Fotografije su izvedene u uslovima prirodne svetlosti, sa minimalnim intervencijama, čime se naglašava osećanje prisutnosti i postojanosti. Serija se razvija kao narativ o mestu koje istovremeno pripada prošlosti i sadašnjosti – mestu gde mir zaista stoji.
Ipak, ovaj ciklus nije nastao iz neposrednog boravka u domu; naprotiv, udaljenost od porodičnog prostora bila je presudna. Nakon što je autor napustio mesto u kojem je rođen i proveo veći deo svog života, osećaj nostalgije se intenzivirao, a sa njim i potreba da fotografije ne ostanu zatvorene u foto albumu ili uramljene na zidu, već da se pokažu u prostoru. Ta distanca omogućila je da svakodnevni prizori postanu predmet istraživanja, a sam čin izlaganja produžetak procesa pamćenja koje se nikada ne može u potpunosti reprodukovati, ali može biti doživljeno u izložbenom prostoru.
Ciklus je zamišljen kao izložba srednjeg formata, sa ujednačenim ritmom prikaza, gde svaka fotografija funkcioniše kao samostalna slika, ali i kao deo zajedničkog disanja prostora. Fokus je na atmosferi, ne na opisu ili događaju.
Kritički osvrt: Kultura domaće atmosfere
O samom konceptu izložbe, Sara Lazarević, MA likovni umetnik, navodi:
„Postoji posebna kultura domaće atmosfere koja se formira unutar zatvorenih granica dvorišta, koje ne razdvaja samo prostor, nego i način na koji se život odvija u svojim pravilima. To je prostor u koji se retko ulazi spolja, ne zato što je skriven, već jer pripada onima koji ga svakodnevno grade i naseljavaju svojim prisustvom. U tim okvirima nastaju prizori koji nemaju potrebu da budu viđeni, već postoje u svojoj punoći.
Upravo u taj prostor autor nas uvodi, nenametljivo, bez potrebe da ga objašnjava ili razotkriva. Ono što vidimo na fotografijama nisu samo dokumentarni prizori, već i odnosi koji ih nastanjuju, od ritma izniklog kukuruza, nežnosti prema životinjama, do dečije radosti i igre. Tako nas Dragoljubove fotografije zadržavaju u nečemu što je već tu, ali što obično prolazi neprimećeno. Svakodnevica ovde nije banalna niti usputna; ona postaje mesto u kojem se prepoznaje pripadanje, ali i (naša) blaga udaljenost od njega.
Ta otvorenost ličnog prostora prema posmatraču ne narušava njegovu zatvorenost, samo je zasigurno potvrđuje. Autor ne razbija granice tog sveta. Dopušta nam da im se približimo i osetimo, bez potrebe da ih u potpunosti razumemo. Otuda se i naslov čita kao konstatacija, gde se mir pojavljuje kao kvalitet odnosa između živih stvari. On ne pripada samo prostoru koji gledamo već i načinu na koji smo, sreća naša, pozvani da posmatramo.“
Izložba je u Galeriji SULUJ otvorena 20. aprila i traje do 2. maja.
Fotografije: Galerija SULUJ