VIZUELNI LEKSIKON: Pavle Golijanin
Kroz dnevni apsurd, nelogičnosti i svakodnevnicu...
Za njega inspiracija ne mora biti nešto novo, pretenciozno ili spektakularno. Uglavnom mu ideje dolaze iz razgovora, priča, porodice… U radu voli i da sarađuje sa drugima. Najbolji primer je saradnja sa sopstvenim ocem, gde su kroz sticanje veština i rad u radionici stvorili umetnički dijalog dve generacije, ovekovečen kroz plinsku peć za burek. Trenutno priprema novu izložbu tešku čak 15-ak tona i počinje sa radom na kratkom filmu.
Pavle Golijanin završio je osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gdje je trenutno doktorant.
Rođen je u Sarajevu 1995. godine. Njegovi radovi su predstavljeni na brojnim međunarodnim izložbama i bijenalima, uključujući Invisible Tissue (KRAK, Bihać, 2025), Quoi de neuf? (CC Serbie, Pariz, 2023/2024) i BEČ BIJELJINA (Vienna Design Week, 2023).
Zajedno sa svojim ocem, Pavle je izlagao plinsku peć za burek u galeriji Kulturnog Centra Srbije u Parizu
U okviru projekta „Arhitektura majstorstva“, Golijanini su izložili funkcionalnu peć za burek, ručno izrađenu tokom višemesečnog zajedničkog rada u radionici Pavlovog oca. Preplićući zanat i vizuelnu umetnost kroz fotografije, skulpture od metalnih opiljaka i video-esej, umetnik je istraživao prenošenje veština, porodične rituale i komunikaciju između oca i sina u dobu kada se tradicionalne vrednosti gube pod pritiskom konzumerizma.
Izlaganjem ovog objekta u galeriji, tradicija zanatstva dobila je potpuno novu vrednost, pružajući umetničku valorizaciju očevom majstorstvu koje se do tada merilo isključivo praktičnošću – time da li peć dobro peče ili ne.
Godine 2025. Pavle je bio umetnik u rezidenciji u Cité Internationale des Arts u Parizu i finalista nagrade Zvono (yvaa). Nedavno je u Galeriji Kula predstavljena njegova izložba „Laki komadi”.
Ova serija slika velikog formata, izvedenih na klasičan način, istražuje živopisan i često apsurdan emotivni pejzaž. U pitanju nisu psihološki portreti, već brzi, gotovo stripovski signali prolaznih stanja: jež koji leti paraglajderom kao izraz nepromišljene radosti, nasmejana raža koja klizi u mirnoj ravnodušnosti i antropomorfna figura sa cigarom koja oličava nonšalantnu kontemplaciju.
Pavlove slike, kako navode iz Galerije Kule, ne predstavljaju svet onakvim kakav jeste, niti pokušavaju da ga simbolički objasne. One čine vidljivim nešto daleko nestabilnije, ritam savremenog iskustva, način na koji se emocije danas pojavljuju, nestaju i zamenjuju jedna drugu gotovo istom brzinom kojom prelazimo preko ekrana.
„Glavni utisak sa nedavne izložbe su dvije mikroskopske plave tačkice na ruci mog ćaleta tokom dermatološkog pregleda. Misleći isprva da je nešto nespecifično ipak su došli do zaključka da je farba sa slike jer mi je pomagao pridržavajući šablon”, prisetio se Pavle.
PAVLE U BURO. LEKSIKONU:
Najviše overthinkuješ o… ovom pitanju.
Kada bi tvoja podsvest imala jezik…ponekad mi nešto poručuje, ali ne obraćam puno pažnju.
„Dovoljno mi je senzacija u svijesti. Ako bi imala jezik bilo bi dobro da je neki strani ne bih li naučio nešto novo ili da svira neki instrument umjesto riječi”, istakao je Pavle.
Ljubav i sloboda za tebe su…živi sistemi.
Idealan plan izgleda…do pola isplaniran.
Šta te vozi (opušta)… ideje, harmonija, humor neki hrapavi, smijeh.
Da tvoje slike mogu da pričaju, rekle bi…nešto bi šaputale i vrpoljile se poput noćnih životinja, tako da vjerovatno ne bih razaznao šta. Ništa senzacionalno, jer nisu ni pravljene s takvom intencijom.
„Pored toga, u drugim radovima postavljam se istraživački. Obično ideja dolazi jasno, kao neko finalno rješenje, i onda idem ka tome pronalazeći te pukotine u koje može da se uvuče još nešto što nisam isplanirao u početku. Privučen sam kontrastima, svakodnevnicom, nelogičnostima, porodičnim legendama, dnevnim nenamjernim apsurdom”, istakao je Pavle.
Ono što niko ne vidi…je jež na paraglajderu.
Najteža stvar kod Lakih komada je…obezbjediti manevarski prostor lakoći da se razmaše u glavi.
„Ideal je da budu laki. Potrebno je biti rasterećen da nastane ovakva skica a onda to prenijeti na platno u istom duhu. Pored toga 26.8 m² oslikanih nije lako skladištiti. Svima savjetujem da mi otkupe izložbu i riješe taj problem prostora u ateljeu, glavi, džepu”, posavetovao nas je Pavle.
Društvene mreže su za… zabavu i konkurse, slabu promociju onog što radim i komunikaciju s prijateljima.
Poruka, vic ili zaključak za kraj…„optička” varka…
foto: Mitar Simikić i Bojana Filipović