Gledali smo „Caught Stealing“: Zvezda je rođena!
Konačno razumemo hajp oko Austina Butlera.
Austin Butler je prava filmska zvezda – to je naš najjači utisak posle gledanja filma Caught Stealing, čiju režiju potpisuje Darren Aronofsky.
Ovaj film je ono što je The Mexican svojevremeno bio za Brada Pitta: uloga koja pokazuje da može biti seksi i harizmatičan bez velike transformacije. Ipak, čini nam se kao da je Darren Aronofsky u pokušaju da napravi svoju prvu crnu komediju pretvorio u Guy Richija, ali sa mnogo manje dobrih fora.
Uprkos tome, nimalo nam nije bilo dosadno dok smo gledali Caught Stealing, a čak smo doživeli da kako odmiče, radnja filma postaje sve zabavnija i bolja, što je, nažalost, sve ređa pojava u bioskopu.
Evo zašto vredi otići u bioskop i pogledati ovaj film.
Caught Stealing: Kad Darren Aronofsky odluči da se zabavi
Austin Butler je za Letterboxd rekao da se pripremao za ovu ulogu gledajući filmove poput Afterhours, Frantic i The Big Lebowski. Zaista, Caught Stealing je jasno inspirisan ovim ostvarenjima i donosi dinamičnu priču ispunjenu apsurdnim nasiljem.
Gotovo da svako od nas za jednog dečka koji je trebalo da bude velika sportska zvezda, ali mu se onda dogodila povreda – junak ovog filma je baš taj lik. Austin Butler igra Hanka, bivšu bejzbol nadu i barmena alkoholičara, čija se tragična prošlost otkriva u košmarnim flešbekovima. Jedina dobra stvar u njegovom životu je njegova pametna i lepa devojka Yvonne, koju igra Zoë Kravitz.
Kada Hank, dobronamerno, pristane da pričuva mačku svog sumnjivog britanskog prijatelja Russa (u izvedbi Matta Smitha), Hank završi tako što ga brutalno prebiju zastrašujući Rusi kojima Russ duguje veliku količinu novca. Od tog trenutka, sve kreće nizbrdo – Aronofsky nas vodi na adrenalinsku vožnju kroz Njujork kasnih devedesetih, ispunjenu preokretima koji ipak nisu dovoljno šokantni – ali će vas barem nasmejati.
Najslabija tačka ovog filma je scenario – pisanje je prilično generično, likovi razgovaraju o opštim mestima trudeći se da zvuče duhovito, ali nikada zapravo nisu urnebesni niti dovitljivi. Takođe, psihološki razvoj kroz koji prolazi Hank nije baš logičan. Baš zbog toga, ne možemo se vezati za likove filma niti ih zavoleti. Lik Zoë Kravitz je možda najbolje napisan i donosi najveći emotivni naboj.
Njujork Darrena Aronofskog iz 1998. deluje kao da se osvrće unazad prema filmovima iz 1970-ih, sa prelepim kadrovima prljavštine i grafita, kao i nezaboravnim neobičnim likovima koji se jedva snalaze u svakodnevici.
Nekada je bilo mnogo filmova iz sedamdesetih o ljudima koji pokušavaju da urade nešto dramatično kako bi pobegli iz beznadežno korumpiranog i depresivnog života u Americi, što je bio prirodan odraz Watergate afere, Vijetnamskog rata i iscrpljenosti nakon decenije burnih društvenih protesta koji su brzo gubili zamah.
Koliko god Caught Stealing bio zabavan, nedostaje mu dubina, veći odjek koji bi nešto rekao o svetu i zapravo ne nudi ništa naročito novo. Naravno, film se osvrće na prirodu kajanja, zaglavljenost u prošlosti i slobodu bekstva od sopstvenih demona, ali zar to nije suština svake herojske priče?
Film je zapravo adaptacija romana Charlieja Hustona iz 2004. godine, a Darren Aronofsky njegovu priču režira sa razigranom energijom. On insistira da ovo nije komedija.
„Ljudi ga zovu komedijom. IMDb ga takođe klasifikuje kao komediju. A ja se pitam: ‘Zaista?’ Mislim, definitivno ima smešnih trenutaka. Verovatno ima više šala u prvih 10 minuta ovog filma nego u čitavom mom dosadašnjem radu. Ali komedija? Ne znam. To je više razbibriga, zezancija, mala avantura. Mnogo je uticaja Lower East Sidea u svemu tome“, rekao je.
Takođe, kaže da je želeo je da stvori nešto dovoljno zabavno da privuče ljude nazad u bioskop.
„To je danas misija. Vodimo rat protiv meme kulture. Protiv TikToka i Instagram storija. Pažnja ljudi više nije na pričanju priče. Ali pripovedanje je toliko vredno za čovečanstvo“, kaže reditelj.
Uprkos tome što je ponekad preteran i često plitak, film nikada nije dosadan i namerno osmišljen s takvom dinamikom da vas drži daleko od telefona; njegov ritam je neumoljiv.
Prihvatite poziv Aronofskog i očekuje vas nepuna dva sata filmske zabave.
Foto: Jučer