Ako ste voleli film „Gone Girl“, obožavaćete novu Disney+ seriju
Triler za doba Džefrija Epstina.
Kultni film Dejvida Finčera, zasnovan na romanu Džilijen Flin, doneo nam je jednu od najvoljenijih antiheroina popularne kulture, u maestralnom tumačenju Rozamund Pajk. Ukoliko ste voleli Ejmi iz Gone Girl, uživaćete u seriji na platformi Disney+ koja donosi priču o sličnoj, osvetničkoj zločinki – ženi serijskom ubici koja je u središtu priče trilera Furious.
Seriju Furious je kreirala Elizabet Meriveder, koja je prošle godine napisala Dying for Sex (sa Mišel Vilijam u ulozi žene sa terminalnim kancerom koja po prvi put otkriva širinu i dubinu svoje seksualnosti) i seriju The Dropout iz 2022. godine (priču o Elizabet Holms, osramoćenoj osnivačici kompanije za testiranje krvi Theranos).
Obe serije bile su zasnovane na istinitim događajima. Serija Furious je, po svemu sudeći, inspirisana filmom Black Widow iz 1987. godine, u kom su glavne uloge tumačile Tereza Rasel i Debra Vinger.
Nova serija na Disney+ platformi prati Alis Blek (u tumačenju Emi Rosam) detektivku za ubistva koja je postala operaterka na telefonskoj liniji FBI-ja. Kada je pozovu da pomogne u izdvojenoj istrazi ubistva jednog imućnog čoveka, ona shvata da je taj slučaj povezan sa drugim na kom je radila godinu dana ranije.
Glavna osumnjičena u oba slučaja jeste mlada žena po imenu Ketrin (igra je Lola Petikru), koja je izlazila sa obojicom muškaraca pre njihove smrti. Izbegavajući sigurnosne kamere nošenjem maske i delujući potpuno bezazleno zbog svoje sitne građe, Ketrin uspeva da izmakne policiji.
Kako Alis biva sve dublje uvučena u slučaj, postaje jasno da ona i Ketrin predstavljaju dve strane iste medalje, dok se njihova duboka povezanost razvija u fascinantnu igru mačke i miša.
Furious je najbolji novitet na Disney+ platformi
Nasilje nad ženama i devojčicama odavno je isprepletano sa žanrom kriminalističke drame, tako da slučajevi napada i ubistava najčešće oblikuju način na koji na ekranu doživljavamo žrtve i preživele.
Nakon decenija postojanja i eksploatacije ovog motiva, Disney+ serija Furious nagriza konvencije žanra kom pripada, primoravajući gledaoce da se suoče sa načinom na koji konzumiraju ove priče, kao i sa time kako posmatraju i govore o žrtvama zlostavljanja, čiji putevi ka isceljenju nisu ni lepi ni linearni.
Serija pruža saosećanje i razumevanje kako Alis, tako i Ketrin, dozvoljavajući im da se pred našim očima preobraze u dve žene koje je oblikovalo nasilje kroz koje su prošle – nabolje ili nagore.
Glavni ženski likovi ispadaju iz okvira „pravilnog” predstavljanja ženstvenosti, a Disney+ serija se polako razvija u empatičan prikaz toga kako zlostavljanje oblikuje način na koji preživeli doživljavaju sebe i ljude u svom životu.
Jasno je da Alis vidi verziju sebe u ženi koju očajnički pokušava da uhvati, a to srodstvo joj omogućava da razume Ketrinine motive, kao i njene sledeće poteze. Iako vizuelni stil serije Furious nije nešto što ostavlja bez daha u smislu same forme, oštro osvetljenje i beživotne pozadine ustupaju mesto uzbudljivoj drami koja nadmašuje svaku drugu kriminalističku seriju prikazanu ove godine, kako primećuje kritičarka platforme Roger Ebert.
Takav vizuelni jezik produbljuje složenost serije Furious, u kojoj i junakinja i negativac nose traumu zbog nasilja koje im je naneto, kao i kapacitet za nasilni odgovor. Ko traga za osvetom, a ko za pravdom? Kako se korupcija postepeno uvlači u zaplet, igranje po pravilima deluje kao siguran put do neuspeha kada je reč o hvatanju najvećih zlikovaca u seriji. Zbog toga Alis počinje da rizikuje i krši pravila, donoseći seriji napeti zaplet od kojeg zastaje dah.
Takođe je zanimljivo da The Guardian piše kako ova Disney+ serija predstvalja triler „epstinovske ere“. Pre njega, pre svih dokumenata i otkrića o dubini i razmerama njegove mreže, zaplet serije Furious možda bismo smatrali nerealnim. Sada je to veoma relevantna i zastrašujuće moguća priča koja postavlja pitanje kako pojedinci preživljavaju takve predatore i kako društvo preživljava saznanje o njihovom postojanju.
Naslovna fotografija: Jose Perez / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia