Ne, ovo nije još jedan članak koji će se kilometarskim tekstom baviti svim onim što se dešavalo iza kulisa filma „Don’t Worry Darling“, ali pokušaćemo da zaključimo zašto je došlo do eksplozije u medijima kada su dešavanja u vezi sa ovim filmom u pitanju. Pardon, u vezi sa svim onim što se ne tiče samog filma. Sada, kada je film stigao na veliko platno, čini se da većina ljudi odlazi da ga pogleda samo da bi nahranila svoje celebrity tračarske apetite i našla odgovore na tabloidna pitanja: Ko je sa kim bio u vezi, koliko dugo, ko se sa kim posvađao, pljunuo, namignuo…
Sudeći po brojnim komentarima i nekim svedočenjima, definitivno se „nešto“ dešavalo tokom snimanja rediteljskog čeda Olivie Wild, ali, ruku na srce, dešava se na skoro svakom snimanju, pa ne biva osvetljeno reflektorima u ovolikoj meri. Znamo svi da su mnogi reditelji imali ispade i netipična ponašanja na mnogim setovima, međutim, Olivia je, sa svojim drugim filmom koji potpisuje kao rediteljka, a koji je najavila kao film „u kome samo žene doživljavaju orgazme“, našla na meti intezivnih spekulacija.
U vreme kada je njen psiho triler prošle nedelje konačno stigao u bioskope, njegova marketinška kampanja je postala prototip za sve PR agencije u upravljanju katastrofama. Mesecima koji su prethodili njegovom objavljivanju, internet je bio prepun tračeva o navodnoj svađi na setu između Olivie i Florence; zatim spor oko okolnosti izlaska Shia LaBeoufa iz projekta; glasine o Olivijinoj vezi sa Harryjem; i, kao šlag na torti, forenzička analiza viralnog videa za koji su neki verovali da prikazuje Stylesa kako pljuje Chrisa Pinea na premijeri filma na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
Ipak, posle svega, „Don’t Worry Darling“ se našao na prvom mestu na domaćoj blagajni sa 19,2 miliona dolara – solidna brojka, posebno s obzirom na kritike koje mu nisu bile toliko blagonaklone.
Film je definitivno profitirao, iako je osrednjeg kkvaliteta. Tehnički prelep, sa fenomenalnim kostimima, muzikom, smešten u zavodljive enterijere pedesetih koji mirišu na skupu filter kafu i reš prepečen tost. Ipak scenario je ostao manjkav, sa površnim prikazima i kliše pretpostavkama. Glavna premisa o moći i represiji muškaraca nad ženama je dobra, ali je izvedba ostala tanka. No, kako je sve ovo skupa uticalo na imidž Olivie Wilde kao rediteljke?
Za nju, koji je imala snažan rediteljski debi komedijom „Booksmart“ iz 2019. i koja gaji visoke ambicije kao režiserka, sva prašina koja se digla oko najnovijieg filma može biti razlog za brigu.
„Muškarcima je dato mnogo drugih šansi – ženama nije“, kaže Melisa Silverstin, osnivačica i izdavačica Women and Hollywood, neprofitne organizacije koja se zalaže za rodnu jednakost u filmskom biznisu. „Volela bih da živimo u vremenu u kojem vas ljudi procenjuju zbog onoga što je na ekranu, nasuprot, znate, s kim spavate. Postoji toliko mnogo drugih filmova koje su režirale žene koje osvajaju nagrade — žena je osvojila [Zlatnog lava] na Venecijanskom filmskom festivalu tri godine zaredom. Ali još uvek pričamo o Spitgejtu.“
Na kraju, mnogi se slažu da ne postoji marketing koji je loš, a mi se nadamo da ćemo u sledećim danima čitati malo više argumentovanih kritika o ovom filmu, umesto detaljnih seciranja Olivie i njenih kolega.
