Povezano
Ovu sedmicu obeležile su tužne vesti: preminuo je francuski muzičar i producent Kavinsky . Njegovo najveće zaveštanje ostaje traka Nightcall, koju smo otkrili zahvaljujući kultnom filmu Drive Nikolasa Vinding Refna.
Mračan, nasilan i vizuelno impresivan, neo-noir klasik reditelja Nikolasa Vindinga Refna ispraćen je petnaestominutnim ovacijama na premijeri u Kanu 2011. godine.
Rajan Gosling tumači lik Vozača, holivudskog kaskadera koji noću radi kao vozač za bekstvo u njujorškom i lozanđeleskom podzemlju. Nakon što se zaljubi u komšinicu Ajrin (Keri Maligan), njegov dvostruki život se okreće naglavačke kada pokuša da pomogne njenom suprugu (Oskar Ajzak) da izvede pljačku vrednu milion dolara.
Glumci i adrenalinske scene bilo je ono što je privuklo publiku u bioskope da pogleda Drive, ali za mnoge je ljubav prema muzici i soundtrack-u filma bila ta koja je najduže opstala – zahvaljujući vrhunskom izboru Klifa Martineza.
Dok Vozač patrolira Los Anđelesom u svom Ševrolet Malibuu iz 1973. godine (koji je sam Gosling rastavio i ponovo sastavio uoči snimanja), kolekcija sint-melodija inspirisanih osamdesetim i evropop hitova prati ga u njegovim avanturama, podseća nas NME.
U čast večnom hitu iza kojeg stoji Kavinsky, podsećamo se zašto je soundtrack ovog filma toliko kultan.
U filmu Drive, muzika prenosi emocije umesto reči
Drive se otvara napetim zvukom pesme Tick of the Clock sastava The Chromatics, čiji je član Džoni Džuel, koji je prvobitno angažovan da radi soundtrack, pre nego što je Martinez preuzeo njegov posao. Pesma utire put za Nightcall, koja nastupa nakon skoro tačno deset minuta napete scene koja gledaocu otkriva koliko su dragocene Vozačeve veštine za volanom.
Toliko dragocene, zapravo, da se sva tri njegova posla: automehaničar, kaskader i vozač za bekstvo, u velikoj meri oslanjaju na ovaj njegov specifični talenat.
Ali tek od trenutka kada se začuje pulsirajući bas u pesmi Nightcall, gledalac može da shvati da je za Vozača sama vožnja nalik onoj vrsti slobode i anonimnosti za kojom žudi usamljeni antiheroj poput njega. I nema savršenijeg spoja da se to prenese u sceni od prepoznatljive numere po kojoj će Kavinsky biti zauvek upamćen.
„On je više napola mašina, a napola čovek. Ta dva sveta spadaju u sukob jer on ne zna kako da se preobrazi u jedan ili drugi, sve dok ne shvati da mora da ih spoji i postane superheroj – ono što mu je od samog početka bilo suđeno da bude“, objasnio je reditelj Refn za NPR.
Štaviše, u liku Vozača, Gosling je utelovio nihilistički ton oštrih sintisajzera i izobličenih, vokoderom prožetih vokala, koji pesmi daju nešto romantičniju crtu. To se poklapa i sa Vozačevom romansom koja izbija na površinu sa Ajrin (Keri Maligan), samohranom majkom koja živi u stanu odmah pored njegovog.
Prirodno, pošto je Vozač toliko povučen i drži sve u sebi, muzika postaje ključni element za popunjavanje emotivnih praznina tamo gde on ne može da prenese ono što oseća. Barem ne rečima. Jer, baš kao i Nightcall, Vozač istovremeno kipti od emocija, a opet je nekako hladan i neprobojan.
Džoni Džuel, koji je osmišljavao soundtrack, za NME je otkrio da je Drive trebalo da podseća na zvuke iz filmografije Darija Arđenta, koji je redovno sarađivao sa italijanskom progresivno-rok grupom Goblin na ostvarenjima kao što je Suspiria. Ostali uticaji potekli su od umetnika poput Brajana Ina i krautrok pionira iz sedamdesetih, sastava Tangerine Dream.
Pesme su izabrane su tako da odražavaju izolaciju, tako i emociju sedenja za volanom automobila, potpuno odsečenog od sveta koji prolazi spolja. Ovo je samo jedan od mnogih aspekata filma koji ga čine atmosferičnim.
Svaka pojedinačna scena u filmu Drive – od krvave scene u liftu, pa sve do panoramskih kadrova u kojima Gosling juri ulicama Los Anđelesa – zaokružena je upečatljivim i emotivno inteligentnim kompozicijama.
„Muzika je najvažniji alat koji reditelj ima na raspolaganju. Zato što muzika pojačava emociju, a bilo koja vrsta umetničke forme svodi se na izražavanje i produbljivanje emocija. Ono što je divno kod muzike jeste to što je toliko čista. Ona je čista emocija. Mislim, prvi filmovi su godinama bili samo slike praćene muzikom. Dakle, sve se zasniva upravo na toj kombinaciji“, savršeno je zaključio Refn.
Naslovna fotografija: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia