Ove godine poznati filmski festival Sundance, sa kog nam uvek dolazi najveći broj indie filmova u koje volimo da pobegnemo kada nam blokbasteri dođu glave, održavao se kako je bilo i očekivano- online. Ipak, uprkos činjenici da su uslovi ne baš festivalski i da je bilo teško snimati išta prethodne godine, pojavio se ozbiljan broj dobrih naslova. Vođeni Bong Joon Hoovom rečenicom sa prošlogodišnjeg Oskara “jednom kada prekoračite tu malu jezičku barijeru otvoriće vam se svet prepun neverovatnih filmova” odlučili smo da baš tako izdvojimo najbolje. Od Tajlanda do Švedske, ovo su naslovi koji su em sjajni, em su sveukupno obogaćujuće iskustvo, i male zone genijalnosti o kojima (još uvek) ne pričaju svi. Dodajte na vreme ove naslove na svoje liste i držite ih na radaru.
“Pink Cloud”
Režiserka: Iuli Gerbase
Zemlja: Brazil
Gerbasin debitantski film je vođen sa takvom sigurnošću i iskustvom da već iz trejlera izgleda kao da ga je radio pravi veteran u svetu filma. I ozbiljno je ludilo od filma. Što zbog plota i estetike, ali još više zbog činjenice da je sve smišljeno 2017. godine a film snimljen 2019. a da zastrašujuće blisko dočarava prošlogodišnju situaciju. Giovana (Renata de Lélis) je bila na žurci, dovela dečka sa žurke kući, ali se taj one-night stand sasvim neočekivano pretvorio u nešto mnogo komplikovanije. Već sutra je počela kriza izazvana smrtonosnim roze oblakom zbog kog niko ne sme napolje a njih dvoje su ostali zajedno do daljnjeg. Zatečeno stanje, rođendani preko kamere, manji i veći nervni slomovi, na momente toliko slično stvarnom životu, da je i neprijatno. Ali istovremeno i apsolutno genijalno ostvarenje.
“Pleasure”
Režiserka: Ninja Thyberg
Zemlja: Švedska
Priča o smrtno bolesnom dvadesetogodišnjaku, koji zadužuje svog najboljeg prijatelja (koji je uzgred izuzetno hot ako možemo da primetimo) da krene sa njim na put, da bi se oprostio sa svojim bivšim devojkama. Superemotivan plot, sjajna gluma, još jednom da ponovima presladak Thanapob Leeratanakajorn, prelepa produkcija i neki čudesni Wong Kar Wai vajb (što i nije neobično budući da je Baz Poonpiriya imao Kar Waia u timu za produkciju) čine da ovo tai ostvarenje bude i nežno, i snažno istovremeno i da ima ozbiljan art-house duh.