Rotten Tomatoes lista: 10 najboljih horor filmova iz 90-ih
Šta gledamo za Halloween?
Dok su za našu zemlju devedesete bile ružna epoha, za Holivud bile su novo zlatno doba. Te godine su, između ostalog, iznedrile horor filmove koji su preoblikovali žanr i postavili temelje za naredna ostvarenja.
Prva polovina decenije bila je infamozno teška za horor, jer su opadajući kvalitet produkcije i previše nastavaka sahranili žanr. Jason, Michael i Freddy su svi tokom devedesetih „otkazani“.
Ostale značajne tačke iz ovog perioda uključuju jedino ostvarenje koje je ikada osvojio Oskara za najbolji film (The Silence of the Lambs), uspon Petera Jacksona i Guillermoa del Tora.
Rotten Tomatoes baš na američki praznik Halloween donosi listu top 10 filmova strave i užasa iz devesetih, a rangiranje se zasniva pretežno na ocenama kritičara.
Evo kako izgleda.
Najbolji horor filmovi devesetih – 10. The Sixth Sense
Zapanjujući preokret na kraju filma The Sixth Sense bio je tema razgovora nedeljama nakon izlaska; uloge Brucea Willisa i Haleya Joela Osmenta bili su toliko autentične da su postale kultne preko noći; a sporedne priče vezane za tugu (Coleova majka i žena Dr Malcolma oboje pate zbog nedavnih gubitaka) uneli su srce i dušu u film, što žanru ponekad nedostaje.
Uticaj koji je The Sixth Sense ostavio na pop kulturu nije bio samo trenutni – on se od tada pokazao nezbirisivim.
9. The Blair Witch Project
Kada je izašao 1999. godine, The Blair Witch Project stigao je kao spasonosno olakšanje za ljubitelje žanra – zastrašujući spektakl koji nije samo iskoristio ranu moć interneta, već je i ponovo definisao granice onoga što žanr može da doprinese kinematografiji.
The Blair Witch Project stvorio je nešto novo i izvanredno: horor gotovo bez specijalnih efekata, uglavnom sastavljen od troje glumaca koji lutaju šumom i vrište, a koji uspeva da bude maštovit, napet i zastrašujući upravo zbog toga koliko malo možete da vidite čak i kada su kamere uključene.
8. Cronos
Debi film Guillerma Del Tora je doneo latinski šarm magijskog realizma u priču o vampirima. Naravno, dijalog i vizuelni efekti nisu sasvim na nivou njegovih kasnijih ostvarenja, ali čak i tada, jedinstvena vizija režisera uspeva da nadmaši njegove nesigurne poteze, pružajući iskustvo gledanja koje iznenađujuće dobro odoleva testu vremena i više od dve decenije kasnije.
7. Dead Alive
Kako je Peter Jackson svakako najpoznatiji po režiji omiljenih i kritički hvaljenih adaptacija The Lord of the Rings, ostatak njegove filmografije često prolazi uglavnom neprimećen kod šire publike. Takav je slučaj i sa njegovim trećim dugometražnim filmom, Dead Alive iz 1992. (ili Braindead u njegovoj matičnoj Novom Zelandu).
Uprkos tome što je ovaj film od tada postao omiljeni kultni klasik među ljubiteljima žanra, pri izlasku je doživeo neuspeh na bioskopskim blagajnama, što je nesumnjivo bila šteta s obzirom na to da je u tom trenutku bio Jacksonov film sa najvećim budžetom u karijeri. Ipak, njegova kultna publika u savremenoj eri ukazuje na trajno nasleđe filma kao jednog od najkrvavijih ikada snimljenih.
6. Tremors
Tremors je savršen B-horor film. Nakon njega su usledili brojni nastavci, ali on prvi deo stoji kao savršen primer onoga što se može postići sa relativno malim budžetom. I dan-danas, to je urnebesan i odvratan film o čudovištima, ipak duboko utemeljen u razvoju likova. Kevin Bacon i Fred Ward imaju toliko hemije da izgleda kao da se zabavljaju.
Ovaj film samo pokazuje da, ako ste ambiciozni stvaralac i nemate mnogo novca za rasipanje, i dalje možete napraviti kvalitetno ostvarenje koje će izdržati test vremena.
5. Misery
Pisac Stephen King predstavio je svetu novu noćnu moru 1987. godine. Priču o izolaciji i opsesiji pod nazivom Misery. Samo tri godine kasnije, priča je stigla na bioskopska platna zahvaljujući Robu Reineru (Stand By Me). Kada se osvrnemo tri decenije kasnije, ona je i dalje veličanstven, Hitchcockovski triler, a osećaj klaustrofobične bespomoćnosti i dalje odjekuje.
Postoji još jedna dominantna tema u filmu – mračno istraživanje zavisnosti. Opsesija Annie Wilkes prema piscu Sheldonu predstavlja oblik zavisnosti, nešto što joj je potrebno, a što je na kraju ostavlja nemoćnom pred njim. Bilo ko može postati opsesivni, nasilni obožavalac, spreman da ide do bilo kojih granica. Ali postoji i drugo tumačenje priče: nema bekstva od zavisnosti.
4. Arachnophobia
Kao riča o običnom američkom gradu koji postaje zaražen smrtonosnom novom vrstom pauka, slučajno prenetom iz amazonske prašume, Arachnophobia mogla je da bude potpuno drugačije ostvarenje u rukama nekog drugog režisera. Srećom, Arachnophobiu je režirao Frank Marshall.
Jedna od snaga filma Arachnophobie leži u tome što postepeno uspostava likove i postavku pre nego što sve to raznese s detinjastim oduševljenjem. Za Marshalla je bilo ključno da predstavi okvir filma kako bi pojačao strah – ali i zabavu. U tome je više nego uspeo, pa ovo ostvarenje ostaje jedna od najboljih horor-komedija decenije.
3. Cure
Horor Kiyoshija Kurosave iz 1997. godine, Cure, jezivo je i zastrašujuće remek-delo koje će vas progoniti na više načina. Cure vas postepeno uvlači u svoju suptilnu, ali neosporno zlokobnu atmosferu. Ukoliko se prepustite njegovom prilično zamršenom putovanju u tamu, shvatićete da vas hladan strah obuzima mnogo više nego što ste očekivali.
Cure može biti stvar ukusa, ali njegova prepoznatljiva jezivost i nekonvencionalno pripovedanje su hipnotišući. Iako su neka od Kurosavinih kasnijih dela, poput Tokyo Sonata (2008) i Wife of a Spy (2020), pristupačnija, Cure je značajno uticao na nekoliko istaknutih filmskih stvaralaca širom sveta, uključujući oskarom nagrađenog južnokorejskog režisera Bonga Joon-hoa. Čak i posle toliko godina, Cure zrači mračnom i podmuklom snagom.
2. The Silence of the Lambs
Više od 30 godina od premijere, ovaj film je i dalje jednako moćan kao kada se pojavio. Takođe je jedan od tri koja su ikada osvojila „veliku petorku“ Oskara (glumac, glumica, režija, film i scenario – adaptacija romana Thomasa Harrisa) .
Zauvek je promenio filmove o serijskim ubicama tako što je inteligentnog, obrazovanog Lectera učinio ličnošću koja je mnogo više od pukog pshiopate iz slasher filma, ali i po tome što je bio revolucionarni feministički triler koji je otvorio put iskrenijem prikazu žena policajaca i agenata na filmu.
Razna ostvarenja, od serija The X-Files i Homeland do filmova Sicario, Zodiac i Mindhunter, duguju ogroman deo zasluge režiseru Jonathanu Demmeu i scenaristi Tedu Tallyju.
1. Ringu
Ringu nije snimljen sa holivudskim budžetom, ali film se može pohvaliti jednim spektakularnim efektom koji će zauvek ostati u vašem sećanju. Kada se prikazuju natprirodni događaji, postoji neobična ravnoteža između prirodnog i šokantnog. Ipak, snaga filma – drama, teme i međusobna dinamika glavnih likova – čini jezivim za gledanje, čak i u vremenu kada VHS kasete gotovo da više i ne postoje.
I Ringu i The Ring pokrenuli su cikluse J-horror naslova (i američkih adaptacija) koji su trajali prilično dugo. To što i danas ostaju horori kojima se svi ostali mere govori o njihovom neprolaznom kvalitetu.
Foto: instagram cinema_aueb; tremorsmovie; facetschicago; horrormoviestills