Povezano
Britanska komedija It Gets Worse, koju je napisao i u kojoj glumi Leo Rajh, a pripoveda Zejdi Smit, stigla je u nedelji kada Srbija slavi. Serija o seksualnosti, identitetu i izboru podseća nas da kolektivna nada ne rešava lične drame, ali i da te drame retko kad znače kraj sveta, iako možda tako deluje.
Svi znamo taj osećaj. Poruka ostane na „seen”, posao koji radiš ne deluje kao pravi posao, kirija je previsoka, a ti imaš 24 godine (ili 30) i nekako si ubeđen da ti je život već prošao. Objektivno, nije ti loše. Subjektivno – kraj sveta. Na tom raskoraku nastala je „It Gets Worse”, nova britanska serija koju kritičari već zovu odgovorom generacije Z na „Girls” Lene Danam. Napisao ju je i u njoj glumi komičar Leo Rajh, producirao studio A24, a pripoveda je spisateljica Zejdi Smit.
Kod nas je stigla u neobičnom trenutku. Dok veliki deo Srbije posle parlamentarnih izbora živi u retkom osećanju kolektivne nade, ova serija podseća na nešto što se lako zaboravi: zajednička pobeda ne odgovara na lična pitanja. Ona ostaju i kada se svetla na trgu ugase. Da li si izabran. Šta zapravo želiš. Ko si, kada niko ne gleda.
Prvu epizodu otvara glas Zejdi Smit, autorke romana „Beli zubi”, koja nam predstavlja Itana (Leo Rajh), 24-godišnjeg gej momka iz srednje klase koji je imao „jedan od najlakših života u zabeleženoj istoriji čovečanstva”. Ima mnogo toga na čemu bi trebalo da bude zahvalan. „Juče je, između ostalog, imao seks u parku”. Naratorka će se i kasnije javljati da podseti šta su roditelji, babe i dede junaka radili u njihovim godinama. Poređenje nije zlobno, samo precizno: problemi ove trojke nisu tragični. Samo im tako deluju. Kao i svima nama, uostalom.
Itan, Abi (Emili Fern) i Sem (Oliv Grej) najbolji su prijatelji sa fakulteta koji su se pre godinu dana preselili u London i od tada, svi zajedno, nisu postigli ništa. Kada stanodavac odluči da proda stan, svako odlazi na svoju stranu: Itan nazad kod mame, Abi kod dečka, a Sem, tutorka i spisateljica u nastajanju, u skladište sa novim (hipi) cimerima. Usput ih čekaju Endru Skot kao terapeut sa krajnje neprofesionalnim pristupom, u sceni koja je obišla internet i pre premijere, i Lena Danam kao šefica koja priča o osnaživanju žena, a zaposlenima ne plaća koliko vrede.
Rajh tezu serije za magazin i-D sažima pitanjem: „Šta ako ti život bukvalno ne može biti lakši?” Kada je svakodnevica jednostavna, objašnjava, anksioznost se seli na neko maglovito, neodređeno mesto i tera ljude da se ponašaju čudno. „Jednostavno imam osećaj da je sve već gotovo”, kaže Itan. Rečenica je smešna upravo zato što je mnogima poznata, ali je serija ne ismeva do kraja.
Seksualnost i identitet ovde nisu zaplet, već deo svakodnevice.
Rajh je rekao da likove nije pisao kroz identitet: klasa, rasa, rod i seksualnost pojavljuju se usput, u razgovorima, a mnoge trzavice među prijateljima nastaju upravo zbog razlika u iskustvu. Njegovi junaci pripadaju generaciji koja ima više izbora nego bilo koja pre nje: kako da se definišu, s kim da budu, gde da žive, čime da se bave. Ali sloboda izbora ima i drugu stranu – i drugi biraju.
Tu serija pogađa najtačnije. Odbijanje je apstraktno i može da znači bilo šta. Ali kada neko ne izabere tebe, već nekog drugog, uz odbijanje stiže i poređenje: postoji konkretna osoba koja je bila bolji izbor, i teško je ne praviti spisak onoga što ona ima, a ti nemaš. Sa 24 godine (pa možda i sa 30) to zaista deluje kao kraj sveta. Rajh kaže da ga privlače upravo situacije koje bi mogle da propadnu, jer iz njih na kraju shvatiš šta ti zapravo treba.
Nisi izabran, ali si saznao nešto o sebi.
Zato „It Gets Worse”, uprkos naslovu, nije pesimistična serija. Šest epizoda od po pola sata gledaju se u jednom dahu i ne obećavaju da će junaci iz svojih malih katastrofa izaći pametniji. Samo da će izaći.
Možda je to i najlepše što serija ima da kaže baš sada. Kolektivna nada ne briše lične drame: i dalje će te neko ostaviti na „seen”, i dalje ćeš se pitati da li radiš pravu stvar, i dalje će neko izabrati nekog drugog. Ali te drame nisu kraj sveta. Sutra će, ako je verovati naslovu, biti gore. Ali sutra će i dalje biti tu, a u nedelji kada se cela zemlja podseća kako izgleda nada, to nije malo.
Fotografije: Profimedia, A24 Films, Paramaunt – promo