„Blade Runner“ se vraća: Priča veća od filma
All will (not) be lost...
Krajem novembra, očekuje se premijera mini-serije Blade Runner 2099, koja će imati 8 epizoda, dok je producent reditelj originalnog filma, nastalog prema motivima romana Filipa K. Dika – Ridli Skot. Uprkos tome, ovaj projekat platforme Amazon Prime prate i glasne kritike – kako zbog izgleda serije, tako i zbog ironije što korporacija poput Amazona ekranizuje priču koja u svojoj srži donosi upozorenje protiv baš takvih korporacija.
Radnja serije Blade Runner 2099 smeštena je pola veka nakon sukoba između čovečanstva i replikanata, u svet u kojem su replikanti preuzeli potpunu dominaciju, dok ljudi žive povučeno i skriveno. Priča prati Koru (Hanter Šafer), koja spas i utočište pokušava da pronađe u društvu Olven (Mišel Jeo), replikantkinje čiji se životni vek bliži kraju. Njih dve sklapaju savez kako bi pronašle odbeglu osobu čije bi otkrivanje moglo da uzdrma temelje novog poretka u Los Anđelesu.
Podsetimo, u prethodnom filmu, replikant K (kog je igrao Rajan Gosling) dolazi do saznanja o tajni koja krši sva pravila njihovog sveta i preti da uzdrma postojeći društveni poredak. Preciznije, otkriva da je replikantkinja Rejčel rodila dete, što dovodi u pitanje sve što se zna o prirodi replikanata. Na kraju, K rizikuje sopstveni život kako bi pomogao Riku Dekardu da se ponovo susretne sa svojom biološkom ćerkom.
Showrunner serije je Silka Luiza (Shining Girls), a koscenarista Majkl Grin. Pored njih, ulogu scenografa ponovo preuzima Pol Inglis, koji je radio na filmu Blade Runner 2049. Njegov povratak garantuje vizuelni kontinuitet, osiguravajući da će se serija, uprkos novim likovima i radnji, oslanjati na prepoznatljivu estetiku.
Velika promena je, ipak, sam format serije. Teško je proceniti kakav će uspeh ostvariti: s jedne strane, imena ispred i iza kamere mogla bi da donesu gledanost, dok s druge strane postoji rizik da se atmosfera previše udalji od originalnih korena čitave franšize.
Pored futurističkog Los Anđelesa na pragu 22. veka, gledaoce očekuje i prava svemirska akcija. Najnoviji kadrovi nagoveštavaju dinamična putovanja kroz kosmos, prizore udaljenih planeta, kao i Mišel Jeo sa neobičnim šlemom na glavi. Ipak, preovlađuju negativni komentari – fanovi pišu da vizuelni identitet izgleda „jeftino“.
Prvi utisci i reakcije publike na prikazani materijal sa Comic-cona bili su prilično uzdržani, najviše zbog neupadljivih vizuelnih rešenja, klišeizirane akcije i priče koja ne deluje upečatljivo.
S obzirom na to da iza projekta ovoga puta ne stoji neko poput Denisa Vilneva, postoji bojazan da će serija postati samo još jedan u moru zaboravnih striming projekata koji bez potrebe eksploatisati kultnu originalnu priču.
Ipak, serija je povod da se podsetimo zbog čega je Blade Runner, franšiza labavo zasnovana na romanu „Sanjaju li androidi električne ovce?“ Filipa K. Dika, toliko uticajna.
Blade Runner je uticao i na filmove i na modu
Teme o etičkim i filozofskim problemima sa kojima dolaze računari i veštačka inteligencija postojale u književnosti još od šezdesetih i sedamdesetih godina, ali je film Blade Runner je napravio pravu revoluciju. Ridli Skot i njegova ekipa uspeli su da materijalizuju prepoznatljivu vizuelnu estetiku, atmosferu i kompletni svet sajberpanka, pretvorivši književnu distopiju u upečatljivu filmsku stvarnost.
Sa tehnološkim napretkom i njenim sve većim uticajem na svakodnevni život, sajberpank estetika je postala stub moderne pop-kulture, postavši vizuelna osnova za brojna ostvarenja – od revolucionarnih akcija poput The Matrix i anime klasika poput Ghost in the Shell, pa sve do filmova o superherojima poput The Dark Knight.
U kreiranju prepoznatljive vizuelne estetike filma Blade Runner, Ridli Skot i njegov kreativni tim primarno su se oslonili na neonsku paletu boja. Iako se priča odvija u futurističkom Los Anđelesu, inspiracija za izgled grada uveliko je crpljena iz stvarnih azijskih metropola osamdesetih, pre svega Hong Konga.
Upravo je Blade Runner zaslužan za spajanje sajberpank žanra sa estetikom modernih dalekoistočnih gradova, čime je trajno definisao kako u pop-kulturi zamišljamo metropole budućnosti.
Glavni vizuelni adut filma Blade Runner svakako je njegov ambijent – svet gigantskih oblakodera, ulica prepunih dima i agresivnih neonskih reklama koje odražavaju naprednu tehnologiju, a istovremeno satiru ljudskost svih aktera, bili oni ljudi ili androidi.
Ipak, važan element priče predstavljaju i kostimi likova, koji verno oslikavaju njihova unutrašnja stanja i već decenijama inspirišu modne dizajnere. Oslanjajući se na estetiku klasičnog noar filma, likovi poput detektiva u mantilu (Harison Ford u stilu modernog Hemfrija Bogarta) i misteriozne femme fatale grade zagonetnu atmosferu.
Za lik Rejčel (Šon Jang), koja predstavlja ključnu figuru i čuvarku misterije u Blade Runner-u, moda je funkcionisala kao svojevrsni oklop za preživljavanje u surovom svetu. Noseći naglašena ramena, strukirani krojevi i elegantne pencil suknje, ona deluje samouvereno i spremno za borbu.
Ovaj stil direktno se oslanja na ženska odela iz tridesetih i četrdesetih godina, dok je istovremeno popularisao koncept takozvanih „moćnih odela“ (power suits), koja su žene širom sveta kasnije sa oduševljenjem prihvatile i prilagodile u decenijama koje su usledile upravo pod uticajem Skotovog vizuelnog remek-dela.
Ostvarenje Blade Runner uticalo je na Givenchy Couture kolekciju Aleksandra Mekvina 1998. godine i kolekcije kuće Gareth Pugh iz 2016. (koje su direktno citirale Rejčel).
Elegantna estetika Nexus-6 replikanata privukla je pažnju velikana poput Yves Saint Laurent i Jean Paul Gaultier, koji su istraživali njen nekonvencionalni izgled, dok su Valentino i Fendi takođe crpeli inspiraciju iz ove vizuelne riznice.
Ni muška moda nije ostala imuna: kuće Rick Owens i Martin Margiela inspirisale su plastificirane jakne Roja Betija (koje je oživeo nezaboravni Rutger Hauer), a Raf Simons je u svojoj kolekciji za proleće/leto 2018. direktno odao počast kultnom filmu i njegovom nastavku, organizujući reviju u ambijentu obasjanom neonom, sa modelima u dugačkim kaputima i sa providnim kišobranima.
Pored toga, plastika koju je Zhora nosila tokom bekstva od Dekarda poslužila je kao direktna inspiracija za Prada kolekciju za jesen 2002. godine.
Naslovna fotografija: TCD/Prod.DB, TCD/Prod.DB / Alamy / Profimedia