Southern Gothic leto: 10 priča koje nas vode u mrak američkog juga
7 knjiga i 3 serije.
Povezano
Močvarno zelenilo, španska mahovina, južnjački naglasak, likovi sa mračnom prošlošću, društvena kritika, teme smrti, propadanja i natprirodnog – sve su to motivi zbog kojih volimo specifičan žanr priča u američkoj literaturi, na filmu i televiziji – Southern Gothic.
Teški letnji dani, kad je vazduh prepun vlage, a bujno zelenilo izgleda kao da guta sve pred sobom, asociraju nas upravo na senovite predele američkog juga, koji smo zahvaljujući kulturnoj suverenosti Amerike podrobno upoznali. Južnjačka gotika je pod snažnim uticajem klasičnih gotičkih elemenata, a većina priča ističe nasilje i okrutnost kao karakteristike južnjačke kulture, često kroz likove koje položaj u društvenom poretku izlaže takvom tretmanu.
Stalni osećaj nemira i strave koji prožima gotičke priče nastavio je da živi kada je ovaj žanr počeo da cveta na Jugu. Iako fantastični elementi poput sablasnih pojava ne moraju da postoje u južnjačkoj gotiki, često je prisutan osećaj da nešto „nije sasvim u redu“. Ružnoća koja tinja ispod lepih površina zaštitni je znak ovog žanra.
Drveće otežalo od mahovine, beskrajna polja koja su nekada bila puna pamuka. Nemilosrdna vlažnost vazduha donosi sopstveni, poseban pakao. Lepota i surovost postoje rame uz rame.
Evo 10 priča s takvom atmosferom – sedam knjiga i tri serije.
10 priča južnjačke gotike: „Buka i bes“, Viljem Fokner (Kosmos)
Objavljen 1929. godine, Buka i bes bio je Foknerov četvrti roman i nije odmah postigao uspeh. Međutim, 1931. godine, kada je objavljen njegov šesti roman Svetilište – senzacionalistička priča za koju je Fokner kasnije tvrdio da je napisana samo zbog novca – Buka i bes takođe doživljava komercijalni uspeh, a Foknerov sirovi izraz južnjačke gotike počinje da privlači pažnju kritike.
Priča je smeštena u Džefersonu, u državi Misisipi. U središtu romana je porodica Kompson, nekadašnji južnjački aristokrati koji se bore sa raspadom svoje porodice i njenog ugleda. Tokom otprilike trideset godina obuhvaćenih u romanu, porodica doživljava finansijski slom, gubi versku veru i poštovanje žitelja Džefersona, dok mnogi njeni članovi tragično stradaju.
„Mudra krv“, Flaneri O’Konor (Kontrast)
Prvi roman Fleneri O’Konor objavljen je 1952. godine. Ovaj mračno komičan i uznemirujući roman o verskim ubeđenjima privukao je pažnju svojim duhovitim karakterizacijama likova, kao i ironičnom simbolikom. Priča koju nam donosi O’Konor je brutalan i hipnotičan roman o mladiću koji osniva „Crkvu bez Hrista“ pokušavajući da pobegne od urođenog znanja o grehu koje ga progoni.
Propovedom sa haube raspalog automobila, Hejzel Mots vodi očajnički rat protiv vere, okružen galerijom grotesknih likova američkog Juga – lažnim propovednicima, varalicama i dušama gladnim smisla u svetu degradirane duhovnosti.
„Srce je usamljeni lovac“, Karson Mekalers (LOM)
Objavljivanjem svog prvog romana, Srce je usamljeni lovac, u svojoj 23. godini, Karson Mekalers postala je književna senzacija. Izuzetno Saosećajna prema duhovnoj izolovanosti koja leži u osnovi ljudskog stanja, sa istančanim osećajem za rasne napetosti na američkom jugu, nezaboravna priča Karson Mekalers daje glas odbačenima, zaboravljenima i zlostavljanima – a kroz lik Mik Keli, daje glas tihoj, duboko ličnoj potrazi za lepotom.
„Voljena“, Toni Morison (Laguna)
Roman nobelovke Toni Morison Voljena iz 1987. godine lansirao ju je među zvezde, a ujedno je i njeno najizričitije gotičko delo. U središtu romana je Set, bivša robinja koju proganja prisustvo mlade kćerke koju je ubila kako bi je poštedela užasa robovlasništva. Priča prati niz književnih konvencija gotike, od kojih je najočigledniji fokus na samom mestu radnje.
Toni Morison je iskoristila motive gotičke proze kako bi progovorila o stvarim užasima robovlasništva i rasizma. Njen teror ne leži puko u prikazivanju duhova i vaskrslih zavodnica, već u načinu na koji te pojave predstavljaju stvarnu traumu sa kojom se američka nacija i danas bori.
„Boja purpura“, Alis Voker (Laguna)
Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane Afroamerikanke da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Priča počinje pismima koja četrnaestogodišnja Sili piše Bogu o seksualnom zlostavljanju koje trpi u svom domu. Kada je kasnije udaju za čoveka koji je takođe zlostavlja, ona pronalazi utehu u sestrinskoj ljubavi i neočekivanoj podršci muževljeve ljubavnice.
„Dete božije“, Kormak Makartni (Kontrast)
Kormak Makarti je pisac južnjačke gotike koji žanr koristi sa izuzetnim efektom. Međutim, ako ste navikli na tradicionalnu englesku gotiku, njegov stil bi mogao da vas iznenadi. Njegova štedljiva upotreba reči i odsustvo interpunkcije stoje u suprotnosti sa njegovom sposobnošću da naslika bogatu sliku kako likova, tako i samog okruženja. Njegovo sažeto delo, Dete Božje, nije izuzetak.
U planinskom krajoliku istočnog Tenesija odvija se život Lestera Balarda, prognanika koji ostaje bez kuće i imanja, društvenog izopštenika koji luta šumama okruga Sevier dok njegovo devijantno ponašanje postepeno poprima razmere krajnjeg moralnog posrnuća.
„Mali prijatelj“, Dona Tart (Laguna)
Drugi roman Done Tart je priča južnjačke gotike smeštena u mračno leto, a govori o detinjstvu i gubitku nevinosti. Na trenutke surovo fatalistički, roman prepliće napetost sa povremenim humorom, držeći svoju centralnu misteriju čvrsto ukorenjenom u maštovito oslikanim likovima. Doživljaj vremena i mesta, sa svom lepotom i užasom okruženja kakvo je ruralni Misisipi sedamdesetih godina prošlog veka, prožima svaki pasus oštroumnim posmatračkim duhom.
„Intervju s vampirom“, En Rajs (Čarobna knjiga)
Film Intervju sa vampiron iz 1994. godine, snimljen po romanu En Rajs, prati vampira Luja de Poan di Laka dok novinaru pripoveda o svom životu dugom nekoliko vekova. Priča počinje 1791. godine u Nju Orleansu, gde Luja u vampira pretvara harizmatični i moralno nepromišljeni Lestat. Tokom vremena, ovaj dvojac istražuje cenu besmrtnosti i gubitak ljudskosti.
Filmska adaptacija s Tomom Kruzom, Bredom Pitom i Kirsten Danst je verna i vizuelno raskošna, a pojavila se i serija koja takođe ima dobre kritike, što samo govori koliko je priča Rajsove snažna.
„Oštri predmeti“, Džilijan Flin (Laguna) / Sharp Objects (HBO)
U slučaju ovog trilera Džilijen Flin, može se reći da je adaptacija za nijansu bolja od knjige, što je veoma retko. Ovaj roman predstavlja suštinski primer južnjačke gotike i odaje počast ranijim književnim delima. Istražuje klaustrofobiju malih sredina, narušene međuljudske odnose i prevaziđene društvene norme. Takođe se dotiče i nespremnosti pojedinca da se suoči sa sopstvenom prošlošću.
HBO adaptacija je remek-delo. Mesto radnje serije podseća na okruženje prve sezone serije True Detective. Varošica, koliko god delovala izolovano, ima sopstvenu društvenu hijerarhiju i predstavlja svet za sebe. Svaka uloga u ovoj seriji je neverovatna. Ejmi Adams pruža fantastičnu, savršenu glumu, a ostatak ekipe joj parira u potpunosti. Patricija Klarkson, koja tumači njenu majku Adoru, donosi performans koji ćete zauvek pamtiti.
True Detective (prva sezona, HBO)
Prva sezona serije True Detective je najbolje što smo dobili od američke televizije u 21. veku. Scenario dostojan romana spakovan u besprekorno režiranu seriju, s besprekornom fotografijom, muzikom i glumačkim izvedbama. Ukoliko svake godine iznova gledate ovu modernu priču južnjačke gotike, svaki put ćete biti samo još više očarani.
Priča prati dvojicu detektiva iz Lujzijane dok istražuju ritualno ubistvo koje vodi do višedecenijske potrage za serijskim ubicom. Radnja je smeštena u ruralni ambijent južne Lujzijane, gde zapuštene crkve, močvare, industrijska postrojenja i nagoveštaji natprirodnog daju čitavoj priči izuzetno jezivu i zlokobnu atmosferu.
Naslovna fotografija: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia