100 godina romana koji se slavi na ulicama Španije – uz desetine povređenih

Svakog leta, u španskom gradiću Pamplona, na stotine muškaraca beži od razjarenih bikova kroz uske kamene ulice, na čuvenom (i kontroverznom) festivalu San Fermin, koji je čitav svet upoznao zahvaljujući književnom remek-delu: romanu „Sunce se ponovo rađa„, Ernesta Hemingveja. Ove godine, obeležava se vek od objavljivanja romana, čiji je naslov na španskom bio Fiesta.

Dok jedni slave i upuštaju se u adrenalinsku jurnjavu s bikovima, drugi protestuju zbog zlostavljanja životnja – a na kraju festivala, gomila njih završi u bolnici. Četvorica muškaraca koji su učestvovali u ovogodišnjim trkama sa bikovima zadobili su ubodne rane od rogova, dok je jednom Špancu rog probio lice. Među 57 povređenih nalazi se i petoro stranih državljana: dva Britanca, jedan Australijanac, jedan Amerikanac i Nemac koji je zadobio ubod rogom u levu ruku.

Šesnaest osoba je izgubilo život u trkama sa bikovima od kada se vodi evidencija od 1911. godine. Poslednji smrtni slučaj zabeležen je 2009. godine, kada je bik ubo dvadesetsedmogodišnjeg Španca u vrat, srce i pluća.

Za vreme trajanja festivala, svakog jutra tokom osam dana, stotine muškaraca noseći tradicionalne bele košulje sa crvenim maramama oko vrata, stavlja svoju hrabrost na ispit trčeći ispred krda bikova kroz uske, krivudave ulice srednjovekovnog grada. Same bikove u popodnevnim borbama, u kojima učestvuju najbolji španski matadori, čeka gotovo sigurna smrt.

Pred festival, održan je i protest protiv ove tradicije. Neki demonstranti bili prerušeni u verske ličnosti, dok su drugi držali transparente sa natpisom „Borba s bikovima je greh“. Uzvici „Svetkovine San Fermina bez svireposti“ odjekivali su protestom, dok su aktivisti nastojali da skrenu pažnju na sudbinu bikova koji se koriste tokom ovih godišnjih svečanosti.

Činjenica da je stotine muškaraca spremno da rizikuje svoj život pred bikovima bila je fascinantna velikom američkom piscu. Hemingvej je proslavio Pamplonu. Hoteli i barovi krase njegove biste ili natpisi koji svedoče o tome da je nekada tu boravio.

Ispred arene za borbu bikova u Pamploni, gde se takođe nalazi statua ovog pisca, visi ogroman transparent u čast njegovog čuvenog romana, sa citatom koji oslikava kako je festival ostavio pisca bez reči: „U nedelju, 6. jula u podne, fešta je eksplodirala. Ne postoji drugi način da se to opiše.“

Prvi veliki roman Ernesta Hemingveja

Festival San Fermin je 1925. godine ponudio Hemingveju je niz isprepletenih priča i likova koji su ga naveli da napiše svoj prvi veliki roman „Sunce se ponovo rađa“. Bila su mu potrebna dva meseca da završi prvu verziju. Napisao ju je između 13. jula i 15. septembra 1925. godine, tokom svojih putovanja u Madrid, Valensiju, Donostiju (San Sebastijan), Endaj i Pariz.

U knjizi „Pokretni praznik“ (Paris was a party / A Moveable Feast), Hemingvej objašnjava da je sa suprugom Hedli otputovao u Šruns u Austriji kako bi napisao prvu polovinu rukopisa. Nakon konsultacija sa svojim prijateljem i kolegom piscem, Skotom Ficdžeraldom, delo je priveo kraju u januaru 1926. godine, kada je i odleteo u Njujork da ga pokaže izdavaču.

Po povratku u Šruns, završio je reviziju knjige i predao je u aprilu 1926. godine. Izdavačka kuća Scribner’s objavila je roman 22. oktobra 1926. godine. Delo je odmah postalo apsolutni hit u američkom kulturnom svetu. Osim što je Pamplonu upisao na mapu svetske književnosti, „Sunce se ponovo rađa“ označava prekretnicu u anglosaksonskoj literaturi, zahvaljujući svom jednostavnom, direktnom jeziku i opisima.

Priča se vrti oko Džeka Barnsa, američkog novinara koji je zaljubljen u ledi Bret Ešli, britansku ratnu udovicu. Džekova ratna povreda ga sprečava da ostvari tradicionalnu ljubavnu vezu sa Bret, što njihovom odnosu daje dodatnu emotivnu složenost. Radnja se odvija na živopisnoj kulturnoj sceni Pariza i tokom dinamičnih svečanosti u Pamploni, u Španiji, posebno za vreme festivala San Fermin, gde borba s bikovima zauzima centralno mesto.

Među ključnim likovima je i Robert Kon, imućni jevrejski pisac koji se bori sa sopstvenim identitetom i odnosima sa drugima, a naročito sa svojom opsesijom prema Bret. Dok grupa prijatelja prolazi kroz svoje burne odnose i zamršene ljubavne veze, u prvi plan izbijaju teme ljubavi, gubitka i potrage za smislom u životnom haosu. Roman donosi dirljivo istraživanje ljudskih odnosa i svih složenosti žudnje u svetu koji se ubrzano menja.

Prodat je u 7.000 primeraka za samo dva meseca, a doživeo je čak osam reizdanja u roku od dve godine. U decembru 1927. roman je prvi put objavljen u Ujedinjenom Kraljevstvu pod naslovom Fiesta. Na španskom jeziku roman je prvi put izašao u Argentini 1944. godine, u izdanju izdavačke kuće Santiago Rueda.

Ernest Hemingvej je postao jedan od najpoznatijih pisaca-novinara svog vremena. Ipak, umeo je da zadrži verne prijatelje tokom celog života. Jedan od njih bio je i Huanito Kintana iz Pamplone, vlasnik hotela „Kintana“ (u romanu hotel „Montoja“), kome je poslao primerak romana „Sunce se ponovo rađa“ uz molbu za oproštaj ukoliko se osetio uvređenim svojim alter egom u knjizi. Huanito mu je odgovorio sa istom toplinom i neizmernom zahvalnošću.

Snažno se oslanjajući na lična iskustva iz Evrope nakon Prvog svetskog rata, roman je verno oslikao besciljni, razočarani duh generacije koja je pokušavala da ponovo izgradi svoje živote. Izraz „izgubljena generacija“, koji se našao u epigrafu knjige i koji je popularizovala Gertruda Stajn, vremenom će postati definicija čitave ere.

Vek nakon objavljivanja, roman „Sunce se ponovo rađa“ ostaje svetionik moderne književnosti – delo rođeno iz proživljenog iskustva, disciplinovanog uredničkog rada i Hemingvejeve neumorne težnje ka jednostavnosti u pripovedanju.

Naslovna fotografija: Jim Hollander / UPI / Profimedia