Michaela Coel je sedela u policijskoj stanici i trebala da da izjavu o seksualnom napadu koji je doživela, kad je odjednom osetila potrebu da piše. Bila je to prilično nadrealna situacija, koju je još bizarnijom učinila činjenica da je prijatelj koji ju je dopratio igrao Pokémon Go dok su čekali inspektora. “Sećam se da sam pomislila: Ovo je baš čudno. Šta se jebote događa? Ovako nešto nikada pre nisam osetila” priseća se. “Instinktivno sam želela da dokumentujem ono što se događa ne bih li jednog dana mogla da se osvrnem na to i dam svemu neko novo značenje; da ne ostane samo strašno iskustvo besmislenog zločina”.
To je možda iznenađujuće samo onima koji nisu upoznati sa njenim radom. Coelova je glumica, scenaristkinja, i pesnikinja koja je imala proviđenje, i dovoljno talenta ali i hrabrosti da beleške nažvrljane u telefonu u januaru 2016. transformiše u najhrabriju i najsnažniju dramu ove godine.
“Mogu da te uništim” je dvanaestodelna serija i Coelin prvi scenario nakon projekta “Chewing Gum” semi-autobiografske komedije o njenom odrastanju sa samohranom majkom u Hackney, iako je poreklom iz Gane, koja ju je dovela do istaknutijih uloga u seriji “Black Mirror” i “Black Earth Rising” i izdvojile njen kao talenat koji treba imati na radaru. “Mogu da te uništim” je potvrdio i zacementirao status ove tridesetdvogodišnjakinje kao jedne od najuzbudljivijih ženskih pripovedača nove generacije.
“PITAM SE DA LI ĆE ZA STO GODINA SOCIOLOZI, NAUČNICI, PSIHOLOZI GLEDATI NA OVU GENERACIJU I IMATI BOLJU PREDSTAVU ŠTA SMO RADILI I ZAŠTO SMO TO RADILI“
“Još uvek nisam pronašla drugačiji način pisanja od onog koji polazi od nečeg stvarnog, bilo da se događa oko mene, ili meni” rekla je. “Pitam se da li će za sto godina od sada sociolozi, naučnici, psiholozi gledati na našu generaciju i imati bolju predstavu šta smo radili i zašto smo to radili.”
Zahvaljujući prirodi ženskog pripovedača milenijal generacije, koja koristi lično iskustvo da ispriča priče koje izazivaju i u kojima se deo publike nažalost i prepoznaje, “Mogu da te uništim” može da probudi poređenja sa autorkama Phoebe Waller-Bridge (“Fleabag”) ili Mae Martin (“Feel Good”). Ipak, takva poređenja su beskorisna jer je svaki glas toliko jedinstven i toliko značajan za širu priču i kontekst. Coelova koristi slučaj seksualnog napada kao odskočnu dasku za ispitivanje teme seksualnog pristanka, i služi kao podsetnik da kada je reč o iznijansiranim ženskim glasovima, nikada nam ih nije dosta.
“ONO ŠTO JE POČELO KAO MOJA TRAUMA PRETVORILO SE U SERIJU KOJA JE U VELIKOJ MERI FIKTIVNA I INSPIRISANA PRIČAMA“
Coelova igra Arabellu, savremenu spisateljicu koja je postigla uspeh, poznata je na mrežama i pod pritiskom da završi svoj drugi roman. Jedne večeri nalazi se sa prijateljem na piću da malo pobegne od cele noći rada, i roka koji je čeka. Nešto kasnije, opet je za svojim stolom i oseća se pomalo dezorjentisano. Kada sklapa fragmente večeri shvata da je bila seksualno napadnuta. Michaela Coel je imala slično iskustvo – istrčala je na kratko piće tokom noći koju je celu provela radeći na drugoj sezoni “Chewing Gum” i bila je napadnuta – odakle je i došla ideja, a tokom istraživanja je razgovarala i sa drugim žrtvama, i želi da istakne da “ono što je počelo kao moja trauma, pretvorilo se u seriju koja je u velikoj meri fiktivna i inspirisana pričama”.
Kroz Arabellino iskustvo, i iskustvo njenih najboljih prijatelja – Terry (Weruche Opia), glumica koja se bori da se probije i ostvari veliki uspeh i Kwame (Paapa Essiedu), gej fitnes trener koji se bori sa nedostatkom samopouzdanja – serija ispituje tanku liniju između eksploatisanja i oslobađanjai na tom putu menja naše razumevanje šta saglasnost zaista znači. Sve one sive zone od slučajnih trojki do skidanja kondoma u toku seksa, su stavljene pod mikroskop i precizno secirane. “Postoji nešto što se desi u našem umu kada postanemo svesni da smo iskorišćeni”, objašnjava Coel. “I taj momenat, ta tačka, je ono što stalno istražujem kroz svoje serije.”
„JOŠ UVEK NISAM PRONAŠLA DRUGAČIJI NAČIN PISANJA OD ONOG KOJI POLAZI OD NEČEG STVARNOG“
Šta je naučila iz razgovora sa ostalim ljudima o njihovim iskustvima sa seksualnim zlostavljanjem? “Verovatno to kako je uobičajeno nesuočavanje sa istim” odgovara. “Ostavljamo to iskustvo u sebi, puštamo ga da se manifestuje ili plane, na načine koje nismo u mogućnosti da predvidimo zato što ga ignorišemo. Osećala sam kao da ima mnogo nerazrešenog bola.”
Kao da „katarzični“ proces pisanja nije bio dovoljno naporan (“tokom dve godine to je bilo jedino što sam radila“) Coelova je u seriji i glavna uloga i režiserka i izvršna producentkinja, i tu je zapravo počeo najteži deo posla. “Multitasking je težak i to je bio izazov na koji sam svaki dan morala da spremim sebe poput ‘Michaela, ne smeš da pukneš! Uvek se seti da je ono što radiš sada ludo! Ludo je da je ovako nešto došlo iz onoga što se dogodilo.“
A kada stvari postanu malo previše? “Ja sam kao maratonac, kada pred kraj izgledaju ludo, preplašeni su ali još uvek trče, ludilo je ali oni ga prate. To sam bila ja!”
„KADA JE REČ O IZNIJANSIRANIM ŽENSKIM GLASOVIMA NIKADA NAM IH NIJE DOSTA“.
Coelova je uzbuđena oko premijere serije, ne samo zato što je toliko dugo radila na njoj već zbog razgovora koje će neizostavno podstaći. “Ljudi će možda početi da govore o stvarima o kojima nikada nisu pre, ili da razmišljaju o stvarima koje im nisu padale na pamet. To je moj san” kaže Michaela.
A u skladu sa samom pričom, postoji još nešto mnogo ličnije, mnogo dirljivije, mnogo snažnije što se nada da će gladaoci poneti iz serije. “Nadam se da će serija inspirisati ljude da tragaju za mirnijim snom” kaže. “Mislim da kada si žrtva ili kako god već to nazvali, možeš dugo da se držiš sopstvenog besa – vrlo razumljivog besa – koji moraš da osećaš, ali je pitanje da li ti on ikako koristi ili da li možeš da imaš miran život.”
„Mogu da te uništim“ se prikazuje na HBO GO.
