Nedavno sam naletela na nekoliko sličnih naslova na temu toga kako je Astrid Sloan Carrie Bradshaw generacije Z. Slažem se i ne slažem se.
Carrie Bradshaw je neponovljiva. Ona je The Fashion Inspo cele generacije (možda i više), nevezano za to koliko mi se odrastanjem promenio stav prema njenom liku kao takvom čim sam prešla 25. Carrie je u isto vreme i proizvod svog vremena (otud delom i diskutabilne poruke) ali i apsolutni maker svog vremena i to ne samo u modnom smislu. Za njen uticaj, odnosno kombinovani uticaj kostimografkinje Patricie Field i SJP, ne postoji merna jedinica. Bile su jedine i jedinstvene.
GUCCI
Astrid Sloane to nije. Daleko je od toga da bude jedina… Pre samo nekoliko nedelja glavna stilska ikona streaming platformi bila je Villanelle (a onaj žuti Loewe kaput sa punim pravom sve na svetu), za nekoliko nedelja biće to neko drugi… Sve dok ne dođe nova tura novih sezona. Ipak, Lucy Boynton u ulozi Astrid Sloan je apsolutno neodoljiva!
Od prvog momenta u kom se ukaže na ekranu, ona jednostavno vuče sve poglede. Kao i sa drugim modnim uspesima, ovde nije presudna odeća kao takva bez lika same Astrid koj je rođena da se njom izražava. Tako je u prvoj sezoni na njoj sve preskupo i na svoj načn ekscentrično i ne, ne mogu da verujem da hvalim neki head-to-toe look, a radim upravo to. U njenoj izvedbi ti isti lookovi daju osećaj kao da su ih dizajneri u stvarnom životu pravili samo za nju. Dok je u svom naizgled ušuškanom, a suštinski nervnom slomu od života, Astrid kao da modu koristi analogno poremećaju u ishrani: njena odeća je način da sve prividno bude pod kontrolom.
Tu su Tory Burch set za tenis, Chanel i Gucci kompleti koje sve vrlo lako propoznajemo iz stvarnih look bookova i sa Instagrama, što samo čini da njen lik male hirovite bogatašice izgleda još stvarnije. Sve upakovano u jarke bojama koje su – u celoj seriji – urađene tako da daju osećaj prigušenog vriska. Svaka čast onome ko je osmislio taj toksično veseli kolorit.
Kada sigurnim korakom ode iz ove sredine i kada je, nakon tri godine, zateknemo u Njujorku, Astrid je evoluirala. Svi motivi su i dalje tu: ironično flertovanje sa damskim stvarima, plavi paž, nijanse maline i svetlo plave ali tu je još nešto: Astrid pronalazi eklektiku. Više to nije devojka koja je skinula lutku iz izloga, već neko ko se oblači mnogo instinktivnije, isto onako kako i dela.
Kako drugačije dolazimo do kombinacije leopard kaputa od veštačkog krzna i svetloplavih grilonki sa Miu Miu salonkama koje su blagi omaž Dorothy iz Čarobnjaka iz Oza? Iskreno, ovo me podseća na stil po kom je poznata Alexa Chung ali Astrid ga čini svojim i tu stižemo do paralele sa Carrie. Sve ide i sve ima smisla ako je lik dovoljno poseban i jak da to može da iznese. Ne znam za vas ali za mene je Astrid ultimativni inspo zbog kog bih čak probala i šoping opcije (na streaming platfformama do kojih ćemo svakako uskoro stići). Još jedan Carrie momenat.
Naravno da postoje mnoge razlike između ta dva lika. Astrid je takođe dete svog vremena, i dok Carrie živi za Vogue, Astrid ne mogu da je zamislim da lista magazin od papira, na primer. Njen moral je sličan samosvesti petogodišnjeg deteta koje je instinktivno sebično i vodi računa o svom opstanku – odatle i sve modne egzibicije deluju potpuno uverljivo.
MARC JACOBS
MIU MIU
Ipak, na kraju druge sezone, dok sedi u čekaonici klinike za abortus i u nekoliko rečenica objašnjava kako zna i oseća da ne želi decu, kako je ne interesuje ako ljudi misle da je to čini manje ženom, shvatamo koliki put je Astrid prešla kao lik: ona ne pristaje na to da se izvinjava za svoje izbore. Upravo to je ono što i njenu odeću čini, ponoviću se, neodoljivom. Ja, a verujem i mnogi drugi, jedva čekamo da je vidimo u narednoj sezoni.
