Slobodne dane obično zamišljamo kao vreme u kom ćemo da odradimo sve ono što nismo u proteklom periodu. Da sredimo stan i pretresemo ormare, da popijemo sve one kafe koje stalno odlažemo, posetimo svu familiju i prijatelje koje nismo mesecima, i da završimo ono malo posla što je prekipelo iz prethodne godine… drugim rečima, sve. Ipak realnost bude daleko drugačija i svede se na to da jedino što zapravo želimo da radimo je da se uvučemo u najmekšu pidžamu, skuvamo litre toplog napitka po izboru i pročitamo sve knjige koje nagomilane na noćnom stočiću, stolici ili uglu kreveta strpljivo čekaju da stignu na red već nedeljama.
Ako slučajno nemate inspiraciju šta čitati kada mraz pukne a temperature se srozaju daleko ispod nultog podeoka, tu smo da pomognemo knjiškim vodičem za svako raspoloženje. Ako se pak pronalazite u gore pomenutoj situaciji pa vam se nepročitane knjige gomilaju i prete da se obruše, onda vam verovatno nećemo puno pomoći već pre otežati situaciju, ali ćemo ostaviti ove naslove tu a vi polako…stići će i oni na red.
Sva komplikovanost i jednostavnost veza, odnosa i intimnosti
Idealan scenario za čitanje: Omiljeno, ultimativno udobno mesto u stanu gde možete u jednom položaju da provedete sate i sate otkrivajući svu slojevitost ljudskih odnosa.
Monik Šviter “Jedno u drugom”
Nakon šoka zbog otkrića da je njena prva ljubav izvršila samoubistvo glavna junakinja romana postaje znatiželjna i počinje da se priseća svih svojih ljubavi, to jest svih muškaraca koji su joj na neki način obeležili život. Tako nastaje dvanaest genijalnih poglavlja ovog romana, od kojih je svaki posvećen po jednom od „apostola“ njenog ljubavnog života.
Kejti Kitamura “Razdvojenost”
Kitamurin stil pisanja se često dovodi u vezu i sa Ferante i sa Hemingvejem a u knjizi “Razdvojenost” donosi napetu i ogoljenu priču o intimnosti i nevernosti, i svemu onome što nas zapravo uvek duboko deli od unutrašnjeg života drugih, ma koliko sa njima bili bliski.
Judit Sanislo “Pušta da uđem”
Mađarska spisateljica poznata po svom eksperimentalnom stilu pisanja, koji je nešto između blogovskog i nadrealističkog romana toka svesti, a u ovom delu doživljava svoj vrhunac. Zbirka priča “Pušta da uđem” provodi kroz svakodnevne strahove glavne junakinje i donosi priče o običnom čoveku, zarobljenom u krugu svojih sopstvenih trauma.
Marko Tomaš “Nemoj me buditi”
Prozni prvenac Marka Tomaša napisan je kao košmarni san, polubunilo, duboko liričan, ličan i intiman roman u kom je izuzetno lako izgubiti se.
Ognjenka Lakićević “Vodič kroz požare”
Dovoljno je samo reći: Ognjenka.
“i najvažnije
obećaj mi
da nikad nećeš voleti traljavo
nikad s pola srca“
Od argumenata zašto obavezno da, samo toliko.
Vitomirka Trebovac “Sve drveće, sva deca, svi bicikli u meni”
Najlepše od svakodnevice. Ljudi na ulici, bicikli koji prolaze, suze, smeh, ljubav, smrt, sećanja, stvarnost. Sve zajedno, sve u isto vreme. Knjiga koja se čita polako i natenane.
Kaja Malanovska “Imigracije”
Najneverovatniji likovi na istom mestu. Zbrika priča u kojima nas autorka upoznaje sa dreg kraljicom, opsesivnom očinskom figurom, studentkinjom iz Indije, poljskom imigrantkinjom. Duhovito, intenzivno, životno.
