Buđenje nije menjanje onoga što jeste, nego odbacivanje svega onog što niste.
Budnost je svesno stanje, suprotno snu i ako ne verujete u „život je san“ filozofiju, pretpostavljamo da veći deo života želite da provedete budni. Kad vam se čini da ste uspavani – u celosti ili da se samo neki segment vašeg života nalazi u mraku, mnogo je načina da se probudite. Jedan od njih je i čitanje.
Tokom života naše unutrašnje biće prolazi kroz različite cikluse buđenja, prosvetljenja i transformacije. Knjige su jedan od najmoćnijih alata na tom putovanju. One mogu biti dobar vodič kroz lavirint zapetljanosti, blokada, nedoumica ili nas, kad zaboravimo ko smo, na to mogu podsetiti. Predstavljamo 5 knjiga koje će razbuditi vaše uspavano biće i kroz priče, filozofiju, duhovne prakse i učenja, podstaći da se dublje povežete sa sobom, drugima, svetom oko vas.
Buđenje, Anthony de Mello
Buđenje govori o spremnosti da naučimo nešto novo, o prilici da zaustavimo užasno traćenje energije, emocija, zdraclja, o putu kojim se može postići da stvarno volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno prožeti ljubavlju.
Buđenje – vodič za duhovnost, Sam Harris
Buđenje Sama Harrisa predstavlja vodič kroz meditaciju kao racionalnu duhovnu praksu potkrepljenu neuronaukom i psihologijom. je autor nekoliko bestselera New York Timesa i kaže da je njegova knjiga namenjena onima koji nisu sledbenici nijedne religije, ali koji pretpostavljaju da Isus, Buda, Lao Ce, Rumi i drugi sveci i mudraci iz istorije ipak možda nisu svi bili epileptičari, šizofreničari ili prevaranti. U ovoj knjizi pisc obrazlaže da se u iskustvima tih mislilaca mogu naći važne istine – te da je, stoga, shvatanje stvarnosti šire od onoga što nauka i sekularna kultura uglavnom nude.
Buđenje su delom memoari čoveka koji traga, a delom istraživanje naučne osnove duhovnosti. Nijedna knjiga ovako ne spaja kontemplativnu mudrost sa savremenom naukom i nije je mogao napisati niko drugi do Sem Haris – naučnik, filozof i slavni skeptik.
Buđenje tigra – Isceljivanje traume, Peter Levine
Ova kultna knjiga o isceljivanju traume proizvod je višedecenijskog istraživanja psihologa Petera Levinea.
„Fasciniran sam temom traume. Rad sa traumom pomogao mi je da shvatim značenje patnje, i neophodne i bespotrebne. Najviše od svega, pomogao mi je da razumem enigmu ljudskog duha. Zahvalan sam na ovoj jedinstvenoj prilici da učestvujem u dubokom preobražaju koji isceljenje traume može doneti. Trauma je životna činjenica. Međutim, ona ne mora da bude doživotna robija. Ne samo da se može isceliti već, uz odgovarajuće smernice i podršku, može biti transformativna“ kaže pisac ove knjige i dodaje da: „Trauma ima potencijal da bude jedna od najznačajnijih sila za psihološko, socijalno i duhovno buđenje i napredovanje. Način na koji se nosimo sa traumom (kao pojedinci, zajednice i društva) u velikoj meri utiče na kvalitet naših života. Na kraju, to određuje kako ćemo i da li ćemo uopšte preživeti kao vrsta.“
No Self, No Problem, Chris Niebaue
Dok je bio na postdiplomskim studijama početkom devedesetih godina prošlog veka, Chris Niebaue je počeo da primećuje izuzetne paralele između najnovijih otkrića u psihologiji, neuronaukama i učenjima budizma, taoizma i drugih škola istočne misli. Kada je predstavio svoje nalaze profesoru, njegove ideje su brzo odbačene kao „čista slučajnost, ništa više“. 20 godina kasnije, Niebau je doktor nauka i profesor sa stalnim radnim mestom, a veza između budizma i neuronauka – koju je otkrio kao student, praktično je postala žanr za sebe. No, prema njemu, mi zapravo tek sada počinjemo da razumemo povezanost između istočne filozofije i najnovijih otkrića u psihologiji i neuronaukama, kao i šta ovi ujedinjeni koncepti znače za ljudsko iskustvo.
U ovoj revolucionarnoj knjizi, Niebaue piše da najnovija istraživanja u neuropsihologiji potvrđuju osnovno načelo budizma, koje se naziva Anatta ili doktrina „bez sebe“. Dalje navodi da je naš osećaj sopstva, ili ono što obično nazivamo egom, iluzija koju u potpunosti kreira naša leva strana mozga. Pisac naglašava da to ne znači da „ja“ ne postoji, već da postoji na isti način kao što postoji fatamorgana usred pustinje, da je u pitanju misao, a ne stvarnost. Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom jeste to što pisac nudi niz vežbi koje omogućavaju čitaocu da sam iskusi ovu istinu, kao i dodatne alate i prakse koje nam mogu pomoći u tome da promenimo način na koji doživljavamo svet – na način koji se zasniva na bivstvovanju, a ne na razmišljanju.
Buđenje, Kate Chopin
Američka spisateljica, francusko – irskog porekla, danas se smatra predsvodnicom (proto)feminističkog pokreta na jugu SAD. Autorka kratkih priča i romana, svoju drugu knjigu Buđenje, napisala je 1899. godine. U njoj je žene prikazala drugačije od načina na koji je američki jug krajem 19. veka smatrao da one treba da se ponašaju. S obzirom na to, ne treba da začudi što je društveni moral tog doba smatrao ovaj roman uvredljivim, navodeći da je Chopin žene prikazala suviše seksualizovano.
Spisateljica je bila revolucionarna u tom smislu što je preispitivala koncept majčinstva i što je o bračnom neverstvu pisala bez moralisanja, što za ono doba bilo nezamislivo. Ovaj roman bio je zanemaren sve do 1970-ih godina, kada ga je ponovno otkrio drugi talas feminizma i prepoznao kao blago.
Fotografije: Instagram
