Dnevnici su verovatno najbolji način da se upoznamo sa životom neke poznate ličnosti i saznamo neke informacije koje drugačije ne bismo nikako. I to iz prve ruke. Zato nas verovatno pomalo i mami kad god je nečiji dnevnik opasno blizu nas, pa želimo da samo malo zavirimo, iako ipak to ne uradimo, jer je to najintimniji izduvni ventil koji neko ima. Ipak, ima onih dnevnika u koji nam je dozvoljen pristup. To su knjige dnevnici, objavljeni da bismo u njima uživali i otkrivali ono što ne znamo o poznatim ljudima koje volimo.
Ima onih koji su svoje dnevnike vodili super iskreno i u najmanju ruku genijalno, a i onih koji su malo dosadnjikavi da deluje kao da su unapred upeglavali sliku o sebi za slučaj da nekada bude objavljeno. Bilo kako bilo, napravili smo selekciju najinteresantnijih dnevnika koji su pretvoreni u knjige. Od Warhola preko Che Guevare do Susan Sontag.
„Dnevnik Fride Khalo: Intimni autoportret“
Iako je o Fridi puno pisano, njen privatni život i umetnost nastavljaju da fasciniraju, tako da nije neobično što je njen dnevnik jedan od traženijih i prodavanijih dnevnika umetnika ikada. Objavljen je u celosti, i ilustrovan originalnim crtežima. Strastveni, na momente začuđujući, duboko intimni zapisi su bili skriveni gotovo 40 godina, a 170 strana dnevnika, otkrivaju njen turbulentan život i zadivljujuće razgranati unutrašnji svet. Pesme, događaji, snovi, sve je našlo svoje mesto na ovim stranama kao i preko sedamdeset akvarela koji prate zapise i podrazumevaju crteže, nekoliko autoportreta, ideja za radove koji nikada nisu urađeni, a sve to zajedno daje neverovatan uvid u njen kreativni proces i to koliko je dnevnik bio važan u njenom životu i konstruisanju i razvijanju piktoralnih ideja i rešenja koja je potom prenosila na platno. U tom smislu, verovatno i ne postoji bolji naslov za ovu knjigu nego “Intimni autoportret”. Frida se priseća svog detinjstva, beleži svoje političke stavove i ideje, a sve je protkano njenom opsesijom Dijegom, događanjima iz njihove turbulentne veze, i obojeno pametnim frazama i forama. Predivno štivo za fanove njene umetnosti, izuzetno značajan izvor podataka za istoričare umetnosti, i saosećajno za sve one koji je vole istinite ljubavne drame.
“Dnevnici”, Andy Warhol
Andy Warhol je zapisivao praktično sve i do poslednje nedelje svog života, i celokupan opus njegovih dnevnika ima preko 20.000 stranica. Naravno, to niti bi ko izdao niti čitao, tako da je Pat Hackett, njegova nekadašnja asistentkinja i partnerka, pripremila finalnu verziju napravivši selekciju od najzanimljvijih i najvažnijih trenutaka, i oni se nalaze u knjizi “Dnevnici”. U njima Warhol govori o svojim putovanjima, žurkama, umetnosti ali i najsitnijim troškovima poput 10 centi za žvake. Knjiga daje i sjajan uvid u to kako je legendarni Factory funkcionisao, Interview magazine, ali i kako su zaista izgledale žurke koje je pravio ili na koje je odlazio u Londonu, Parizu, Njujorku. Presek jedne ere, i to iz perspektive legende.Pored potpunog uvida u Warholovu ličnost, njegove vrline, slabosti, nade, i strahove, priče iz “Dnevnika” slikaju i portrete svih značajnih ljudi koje je Warhol tokom svog života sretao, od Lou Reeda, Patti Smith, Mick Jaggera preko Yoko Ono do Frencisa Bacona i Salvadora Dalija. Pre tri godine dnevnici Warholovi dnevnici su imali promociju i od tada se mogu u svom prevedenom izdanju naći i kod nas.
„A Writer’s Diary“, Virginia Woolf
Prvi urednik njenih dnevničkih zapisa je bio njen muž Leonard i objavio ih je posle njene smrti, tek 1953. godine. Tada je knjiga “A Writer’s Diary” sa selekcijom spisa, spakovana u daleko formalniju zbirku nego što je to suštinski bila. Pročišćena, malo prerađena, pažljivo probrana, pretvorena je u vrstu proze koju ona nikada nije pisala i bilo je teško zamisliti da bi tako šturo zvučao bilo čiji, a pogotvo njen dnevnik. U realnosti, bilo je puno skraćenica, puno reči koje je sama smišljala, puno osetljivih tema i situacija, što smo sve saznali iz kasnijeg punijeg izdanja na kome možemo da zahvalimo Annei Olivier Bell. Tek je ovo izdanje, koje je kasnije doživelo više re-objavljivanja, i koje ima puno anegdota i situacija iz svakodnevnog života, u kojima humor uvek pronađe svoje mesto, prikazalo pravu Virginiu, koja je nekada detinjasta, nekada osetljiva, nekada brižna. Otkrivamo da je čini srećnom “kada je potrebna”, a ponekad ideje o samoubistvu zamrače strane, iako sasvim suptilne i lagane, ali iz ove perspektive veoma osetne. Za sve koji vole Viriginiu Woolf, definitivno naslov koji treba da se priključi kolekciji koju već sigurno imate.
„Reborn Susan Sontag: Early Diaries 1947-1963“, Susan Sontag
Prvi deo njenih dnevnika, je možda i najznačajniji zato što nam donosi uvid u Sontagin um i svet u procesu inkubacije i fazi razvijanja. O tome koliko je pametna i revolucionarna u kasnijim godinama, znamo sve, ali pratiti zapise šesnaestogodišnjakinje, je upliv u jedan sasvim drugačiji svet u kom se jasno vide začetci one Susan koja nam je poznata. Dnevnik počinje sa ranim zapisima i prvim pokušajima pisanja, prati njeno sazrevanje i lično i sazrevanje njenog izraza i misli, ispitivanje argumenata, seciranje emocija, opisivanje seksualnih anegdota, razvijanje teorije estetike i filozofije. “Reborn” je kaleidoskopski autoportret jedne od najpoznatijih američkih spisateljica, i intelektualki XX veka, oslikava njenu radoznalost spram znanja, života, sebe i apsolutno je nezaobilazno štivo.
“Diaries”, Franz Kafka
Knjiga njegovih dnevnika pokriva period između 1910. i 1923, to jest završava se godinu pre njegove iznenadne smrti, i sve je što se može očekivati od dnevnika jednog pisca. Direktan i precizan pogled na Prag s početka XX veka, ali i u njegov intimni svetu u njegove snove, životnu filozofiju, razmišljanja. Otkriva nam komplikovane porodične odnose, osećanja prema ocu kome se celog života divio, o ženi sa kojom nije mogao da se oženi, o osećaju krivice, o osećaju odbačenosti, neprilagođenosti. Neverovatan gotovo nepodnošljin intenzitet koji se otkriva stranica za stranicom, čini ovu knjigu neverovatno bliskom, poznatom, a Kafku, nekim koga poznajemo, volimo i želimo da saslušamo, to jest upijemo svaki red koji napiše.
„A Year with Swollen Appendices“, Brian Eno
Ako vam ikada „kreativno ja“ malo zaškripi, ako se nađete zarobljeni sa pitanjima zašto kako i za koga radim sve što radim, kako da se razdrmam, idem li u pravom pravcu, jedino što treba da radite je da konsultujete „Oblique Strategies“. To su kartice koje nude rešenje za kreativne dileme, i promovišu kreativnost a potpisuju ih Brian Eno i Peter Schmidt. Možete ih poručiti kao kartice a možete se pozabaviti time i online. U svakom slučaju, mnogo tih genijalnih, direktnih, i iskrenih ideja, Briana Enoa, muzičara, umetnika i teoretičara, poznatog po svojoj saradnji sa Bowiejem, grupom U2, Grace Jones, Coldplayom i drugim, potiče iz njegovog pristupa životu i njegovih dnevničkih zapisa i dnevnih razmišljanja. Pametno, preduhovito, iskreno, a sve to kroz svakodnevne zabeleške.
„Dnevnik motocikliste“, Ernesto Che Guevara
Poznati ‘Diarios de Motocycletta’ pisao je Ernesto Che Guevara i to u vreme kada još uvek nije bio legenda revolucije nego student medicine od 23 godina, željan da proputuje svet i pomogne ljudima. Želja mu se kasnije moglo bi se reći i ostvarila, samo u daleko drugačijem aranžamanu, ali “Dnevnik motocikliste” prati dane kada je kupio motor Norton, krstio ga La Poderosa (“Moćna”) i zajedno sa prijateljem krenuo iz Buenos Airesa kroz La Pampu preko Anda do Čilea. Odatle su putovali severno ka Kolumbiji i završili putovanje u Venecueli. Do kraja putovanja, duo je tokom ukupno devet meseci raznoraznim sredstvima, kako La Poderosom, tako i stopirajući i jašući konja prešao preko 8000 kilometara. Bukvalno i kroz pustinju i prašumu što je sve u svemu neverovatno putovanje, koje je Che detaljno beležio i to sa takvim entuzijazmom, da ćete verovatno odmah poželeti da se spakujete u što manji prtljag, napustite sve i odete.. Iako je bio mlad i na početku svojih revolucionarnih ideja, kroz celu knjigu provejava ono što i znamo o njemu. Da je spreman i da umre za borbu za siromašne i obespravljene i da sanja u ujedinjenoj Latinskoj Americi. Njegov dnevnik je ekranizovan (divan film za svaku preporuku, koji je bio nominovan sa Oskara u više kateogrija) a preveden je i na naš jezik. Sjajan uvid u Cheov svet, pre nego što je on postao istorija.
