Povezano
Noar je zavodljiv žanr – vodi nas na opasna, skrivena mesta gde se društvene konvencije ruše, a moralni principi postaju zamagljeni; retko kada ima srećnog kraja, a pobednici nisu heroji – naprotiv. Senovite gradske ulice, junaci koji pripremaju osvetu ili nešto mnogo gore, gorke istine koje bolje da su ostale zakopane – sve ono po čemu prepoznajemo noar možemo pročitati i u dnevnim vestima. I baš zbog je Beograd grad koji živi noar – i o njemu uverljivo piše.
Sedmi BURO. Book Club bio je posvećen antologiji „Beograd noar„, koju je priredio Milorad Ivanović. U saradnji s Vulkan izdavaštvom, imali smo priliku da našim čitaocima poklonimo ovu zbirku, a zatim ih i ugostimo u Dorćol Platzu.
Imali smo veliku čast i zadovoljstvo što je naš sagovornik bio Milorad Ivanović, novinar i urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Milorad je prepoznao da bi serijal američke izdavačke kuće Akashic Books, koja izdaje noar priče smeštene u gradove širom sveta, trebalo da dobije beogradsko izdanje.
Zato je pozvao velika imena srpske i regionalne književnosti – 14 autora koji su ponudili svoje interpretacije noar žanra. Priče koje su sadržane u zborniku izazvale su diskusije u kojima smo istinski uživali: provokativne, relevantne, vredne sučeljavanja mišljenja.
Da bi naše okupljanje bilo još prijatnije, pobrinuli su se Hleb&Kifle. Uživali smo u mekanim, hrskavim i slasnim zalogajima: puter i čoko lešnik kroasanima, mafinima s belom i crnom čokoladom. Hleb&Kifle su na BURO. Book Club doneli pravu domaću atmosferu: uz poznate ukuse koji bude nostalgiju, naši čitaoci su se osećali dobrodošlo, opušteno i prijatno.
Kako smo se proveli na BURO. Book Club okupljanju?
Sedmi BURO. Book Club: O noaru i moralnim dilemama
Milorad Ivanović ima bogato novinarsko iskustvo, a pritom je istinski ljubitelj književnosti, što je uticalo na to da prepozna noar kao žanr koji našim čitaocima nedostaje. BURO. Book Club je pokazao da interesovanje za čitanje ovakvih priča i te kako postoji.
Na početku razgovora, Milorad nam je otkrio detalje dugog procesa pripreme ovog zbornika. Zahvaljujući njegovoj upornosti i entuzijazmu, Vulkan izdavaštvo objavilo je zbirku koja je po mnogo čemu jedinstvena na domaćoj književnoj sceni.
„Beograd noar“ je prvo objavljena na engleskom jeziku, za američko tržište, gde je naišla na odličan prijem – čest komentar, prema Miloradovim rečima, bio je da je Beograd „najviše noar“ od svih evropskih gradova.
Urednik knjige otkrio nam je i na koji način je birao autore, zašto su priče raspoređene kako jesu u zborniku, ali i kako je tekao proces rada s piscima.
Takođe, ono što je oduševilo čitaoce bile su Miloradove anegdote. Zbog prirode posla kojim se bavi, neretko je bio svedok scenama koje su čist noar – bilo da je u pitanju policijski uviđaj ili istraživački projekat.
Milorad nam je podelio off the record priče koje su, najblaže rečeno, neverovatne, otkrivši nam naličje dnevno-političkih dešavanja.
Diskusija o pričama nas je odvela u brojnim pravcima. „Drugi čovek“ Vladimira Matijevića navela nas je na razgovor o položaju ratnih veterana u našem društvu. „Alter ego“ Gorana Skrobonje pokrenula je diskusiju o svesti i etičkim dilemama veštačke inteligencije.
„Pacovi“ Miše Glenija upozoravaju na veoma realnu opasnost prisluškivanja naših elektronskih uređaja. „Kako ukiseliti glavicu kupusa“ Vesne Goldsvorti izazvala je raspravu o namerama glavne junakinje, koje su ostale u „sivoj zoni“.
Motivi koji prožimaju čitavu antologiju – odnos s očevima, osvete i ratne traume – takođe su bili važne teme našeg razgovora. Moralne dileme – od onih u pričama do veoma zanimljivih misaonih eksperimenata koje je postavio Milorad – postale su ključne tačke diskusije BURO. Book Club okupljanja.
Najzad, Beograd je glavni junak svake priče. Kako je Milorad Ivanović rekao u intervjuu uoči našeg sastanka, „to je grad koji se stalno ruši i ponovo gradi, ne samo fizički nego i kao ideja o sebi“.
„Ovde ste u jednom životu promenili nekoliko država, nekoliko valuta i nekoliko istina, a kafana, komšiluk i ulica ostali su isti. Ljudi koji ovde žive nauče da funkcionišu u stalnom vanrednom stanju. Posetioci to osete odmah: grad je istovremeno topao i grub, šarmantan i iscrpljujući. Zato je sa Beogradom kao sa noar junakom. Nema srećnog kraja, ali ima ljudi koji se uvek iznova vraćaju i ostaju. Taman kad rešite da odete, desi se nešto zbog čega ostanete još malo“, rekao nam je.
BURO. Book Club se ovim putem zahvaljuje izdavačkoj kući Vulkan, kao i svim čitaocima koji su doprineli prijatnoj večeri u Dorćol Platzu.
Hvala i vidimo se narednog meseca!
Fotografije: Anja Pantelić