Partizanska knjiga ima posebnu akciju za čitaoce BURO. magazina: O čemu je reč?

Izdavačka kuća Partizanska knjiga je pripremila posebnu akciju za čitaoce BURO. magazina.

Tokom online sajma knjiga, koji će trajati od 12. do 23. oktobra, kupovinom jedne knjige, drugi naslov dobijate na poklon – po izboru uredništva Partizanske knjige. Dovoljno je da prilikom porudžbine u napomeni napišete BURO.

Ukoliko kupite dve knjige, dobićete dve knjige na poklon, ukoliko kupite tri, dobićete tri na poklon, i tako dalje.

Predlažemo nekoliko izdanja koji se nalaze na našoj „listi želja“.

Izdanja Partizanske knjige koja želimo da čitamo: „Svi ti usamljeni ljudi“, Beri Kalahan

Kako piše Vladimir Arsenić, priče Berija Kalahana izvesno neće ostaviti čitaoce ravnodušnim. U što manje njih se prepoznaju, tim bolje. Prefinjena surovost kojom odišu samo potvrđuje njihovu suštinski oksimoronsku prirodu. One na najlirskiji mogući način progovaraju o ljudskim slabostima i o nemogućnsoti zajedništva.

„Nežni plen i druge priče“, Pol Bouls

Drugu zbirku priča na koju vam skrećemo pažnju napisao je američki književnik Pol Bouls. Jedna od zajedničkih karakteristika priča u ovoj zbirci jeste okruženje: mnoge od njih se odvijaju u oblastima koje su strane većini Amerikanaca, uključujući Severnu Afriku i Latinsku Ameriku. Iz tih okruženja proizlaze Boulsove tematske preokupacije. Likovi su usmereni ka tuđim i čudnim teritorijama, kako fizički tako i psihički, dovodeći u pitanje zapadne kulturološke pretpostavke.

„Dadilja“, Sesilija Hanson

Dadilja je kratak poetski roman o mladoj ženi koja žudi da postane ono što suštinski jeste. Kratki fragmenti teksta su poput impresionističkih snimaka. To su slike unutrašnjeg putovanja kroz sećanje, koje nikada nije linearno. Novinarka srednjih godina, pesnikinja i majka, putuje u Beč kako bi istražila materijal za novu knjigu. Susreće sebe: devetnaestogodišnju devojku iz najsevernijih delova Švedske koja mašta o evropskim metropolama, velikoj umetnosti, književnosti i filozofiji. Put do svega ovoga vodi kroz agenciju za dadilje i mnogo neuspeha. Preciznim humorom i sjajnim vizuelnim jezikom opisano je putovanje mlade pripovedačice od jedne do druge porodice.

„Sagorevanja“, Srđan Srdić

Kratke priče su najbolji uvod u poetiku Srđana Srdića. Prvobitno objavljena 2014, Sagorevanja su njegova druga knjiga priča, za čiji sinopsis je prethodno nagrađen stipendijom Fonda Borislav Pekić. U knjizi se nalazi devet priča koje na različite narativne načine tretiraju problem identiteta.

„Sva mesta na kojima smo živeli“, Ričard Ovejn Roberts

Debitantna zbirka kratkih priča velškog pisca Ričarda Ovejna Robertsa, objavljena 2015. godine. U svih sedamnaest priča Roberts deluje kao autentični tumač neke vrste hipsterskog pakla, pošiljalac poslednjih poruka civilizacije koja je odlučila da komunikaciju prepusti mašinama i tako se odrekne vlastitosti, svega što je milenijumima sticala.

„Čitavog dana bih se vozikao u svom strava plavom vozu„, Piter Hobs

Iza nesvakidašnjeg naslova kriju se kratke priče jednog od najzanimljivijih savremenih britanskih pisaca. Kako se navodi u pogovoru, s jedne strane, priče se bave iskonskim ljudskim potrebama i strahovima. Ima tu ljubavi u različitim pojavnim oblicima, pa i onim izvitoperenim. Ima tu, dalje, depresije, samoubistva, bolesti – mnogo bolesti, mnogo patnje. I usamljenosti kao neizbežne pratilje bolesti, koja se u jednoj priči i personifikuje. S druge strane, govori se o savremenim pretnjama čovečanstvu, kao što su posledice potencijalnog biološkog rata i eksperimentalnih programa lečenja.

„Veštice“, Daina Tabuna

Debitantski roman Daine Tabune naizgled je tipično delo milenijalske književnosti – glavna junakinja Alma nalazi se u kasnim dvadesetim godinama i ne bira način da preboli nedavni raskid s partnerom Robertom, kao i pobačaj koji je doživela tokom veze. Iako se zbog autoironije i duhovitosti s kojima se Alma izražava o svojim, često nimalo jednostavnim, ljubavnim, prijateljskim i porodičnim brigama, tekst približava žanru romantične komedije, Veštice su zapravo ozbiljan i univerzalan roman koji prirasta k srcu, čita više puta, ili barem dugo pamti.

„Polica s poslednjim dahovima„, Aglaja Veteranji

U svom drugom romanu Aglaja Veteranji omogućava odrasloj pripovedačici iz svog rasprodatog prvenca „Zašto se dete kuva u palenti“ da stekne novi, izmenjeni pogled na porodicu i život – razapeta između majke i tetke i neprestano prisutne rodbine.  Tetkina smrt podstiče je da pogleda unazad na svoj život i da osvetli porodični kosmos. Još jednom autorka oduševljava svojom osetljivošću i snagom jezika. 

„Dete od stakla“, Marja Kangro 

Estonska književnica Marja Kangro bez zadrške uranja u najintimniji i najtraumatičniji trenutak života – suočavanje s nemogućom trudnoćom i gubitkom deteta. Ono što započinje kao dnevnik medicinskog procesa prerasta u brutalno iskren, ironičan i lucidno promišljen obračun sa smrću, telom, nadom, kulturom, religijom i svim našim pokušajima da u patnji pronađemo smisao.

„Ono što oboje znamo“, Fon Parker

Nekada slavni pisac, danas čovek koji gubi pamćenje, Hilarin otac više ne može da piše. Dok se brine o njemu i opsesivno ga gleda kako iznova proživljava sopstvenu prošlost kroz stare intervjue, Hilari – i sama ambiciozna autorka – prihvata da napiše njegove poslednje memoare i objavi ih pod njegovim imenom. Zaranjajući u očevu istoriju, Hilari otkriva zastrašujuću istinu i suočava se s nemogućim izborom: razotkriti čoveka kakav je zaista bio ili sačuvati mit o velikom piscu.

„Rez“, Karolina Pihelglas

Line odlazi na usamljeno imanje na estonskom selu, odlučna da zauvek prekine četrnaestogodišnju vezu u kojoj je trpela nasilje. Dok u bašti pokušava da sastavi svoj život, pretnje bivšeg partnera ne prestaju. A oko nje se raspada i svet koji poznaje. Nesnosna vrućina i suša razaraju prirodu, dok se nadomak ruske granice gomilaju vojnici, pucnji i eksplozije. Dok se svet priprema za rat, Line vodi svoju najvažniju bitku — da ponovo osvoji sopstveni život.

Članak je nastao u saradnji s izdavačkom kućom Partizanska knjiga.

Fotografije: Partizanska knjiga