Povezano
Nije iznenađenje da pesnikinja i muzičarka Peti Smit ima eklektičan čitalački ukus. Gostujući u serijalu knjižara Foyles, Peti je preporučila četiri knjige, među kojima je roman koji je nazvala „remek-delom 21. veka“.
Kroz raznovrsne forme, od autobiografskih zapisa i proze, do pesničkih zbirki, Peti Smit je iznedrila bogat opus u čijem su središtu teme umetničkog poziva, suočavanja sa gubicima, prizivanja uspomena i pronalaženja lepote u običnim trenucima.
Na srpski jezik, prevedeno je nekoliko njenih knjiga. „Samo deca“ (Rende) je njena autobiografija, u kojoj piše o prijateljstvu s fotografom Robertom Mepltorpom i njihovoj borbi za opstanak u „dekadentno omamljujućoj ali ništa manje fatalnoj rokenrol atmosferi s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka u Njujorku“.
Geopoetika je izdala njene tri knjige: „Sakupljanje vune“ istovremeno je i poetska proza i roman o odrastanju. „Voz M“ je „knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla“, kako piše Vladislav Bajac.
„Godina majmuna“ Bajac naziva knjigom-kalendarom; to je „dnevnik, a onda putopis po toposima planete i duše, zatim fikcionalna i dokumentarna proza, poezija po muzici, a muzika po rečima“.
Kada je reč o čitanju, njen ukus se odlikuje sasvim očekivanom nepredvidivošću. Peti Smit spada u red onih strastvenih čitalaca koji preporuke dele na osnovu snažnih utisaka – bilo da je delo u njoj probudilo strah i noćne more, izmamilo suze, podstaklo je da osmisli potpuno drugačiji završetak, ili je jednostavno uverilo da je autor istinski genije.
U Foyles prilogu, Peti Smit preporučuje četiri zanimljiva naslova.
Roman koji Peti Smit naziva „remek-delom 21. veka“
Pesnikinja je izdvojila novelu, esejističku knjigu, mangu i roman. Novela je delo njenog omiljenog japanskog pisca. Rjunosuke Akutagava u noveli „Kapa“ pripoveda priču o junaku koji se obreo u alternativnoj dimenziji i silno želi da se vrati u poznati svet, da bi po povratku iznenada osetio žal za tim istim neobičnim okruženjem.
Akutagava čak smišlja i „kapinski jezik“, a u zemlju kapa se, kao u „Alisi u zemlji čuda“, upada kroz jamu, te ovo delo u mnogim aspektima zavređuje pažnju kao fantastična književnost. Ipak, kako pripovetka odmiče, postaje sve mračnija. Na srpskom je možete pročitati u zbirci „Život jedne budale“, izdavačke kuće Tanesi.
Manga koju Peti voli je Bungo Stray Dogs Kafke Asagiri – serijal o grupi otpadnika sa natprirodnim sposobnostima, od kojih su svi dobili imena po čuvenim japanskim piscima.
Održano u Stokholmu u decembru 2025. godine, Enough About Angels je izvanredno predavanje Lasla Krasnahorkaija nakon osvajanja Nobelove nagrade, pretočeno u knjigu. Peti je otkrila da ju je pročitala nekoliko puta, a bavi se – anđelima.
Najzad, Peti Smit u svom obraćanju za Foyles Four naziva roman Roberta Bolanja „2666″ remek-delom, naglašavajući da tu ocenu izriče apsolutno samouvereno.
Nastajalo u trenucima kada se pisac borio sa teškom bolešću, ovo monumentalno i nedovršeno delo za umetnicu predstavlja riznicu isprepletanih svetova i skrivenih mudrosti o postojanju.
Priznanje Peti Smit da joj je upravo ova knjiga delimično otkrila zanatske tajne pisanja ujedno predstavlja i najviši mogući kompliment koji se jednom romanu može uputiti.
Izdavačka kuća LOM izdala je roman u četiri toma.
U središtu obimnog dela nalazi se zastrašujuća tema zločina i nasilja nad ženama u fiktivnom gradu Santa Tereza. Poput lavirinta u kojem se ukrštaju najrazličitiji motivi – od nemačke književnosti i ruske fantastike do istorije Čilea, Asteka i mita o Drakuli – roman funkcioniše kao polifonija glasova koji pokušavaju da pronađu smisao u bezumlju.
Suočeni sa ratom, bolestima, mučenjem i smrću, mnogi junaci ove proze doživljavaju tragične sudbine. Roman su vodeći svetski mediji proglasili jednim od književnih vrhunaca našeg veka.
Dok se u svojim poslednjim mesecima borio sa bolešću jetre, Bolanjo je sa fanatičnom posvećenošću gradio ovo monumentalno delo. Postavlja se pitanje šta je nateralo umirućeg pisca da se usredsredi na brutalna ubistva stotina žena – odgovor možda leži u radikalnoj smelosti romana koji se ukazuje kao beskompromisna osuda sopstvenog pola, tradicionalnog mačizma, nasilja i oblika moći koji se u savremenom društvu poistovećuju sa muškošću.
Kako se naslovni broj uopšte ne spominje na stranicama samog romana, to samo pojačava njegov zagonetni karakter. Iako podseća na odrednicu u vremenu, daleka futuristička vizura stvara utlak slutnje, kao da najavljuje apokaliptičnu katastrofu ili konačni krah civilizacije.
Rođen u Santjagu 1953. godine, Roberto Bolanjo proveo je mladost u Meksiku, gde se politički angažovao kao trockista i zakoračio u novinarstvo. Povratak u domovinu 1973. doneo mu je kratkotrajan boravak u zatvoru, dok je podržavao Aljendeovu vladu.
Posle boravka u El Salvadoru i Meksiku, trajno se skrasio u Španiji. Tamo je preživljavao obavljajući niz teških fizičkih i uslužnih poslova – od perara sudova i noćnog čuvara do smetlara i lučkog radnika – sve dok početkom osamdesetih nije uspeo da se u potpunosti poseti književnom radu. Vrhunac njegovog stvaralaštva stigao je 1999. godine kada je za roman „Divlji detektivi“ ovenčan uglednim priznanjima „Eralde“ i „Romulo Galjegos“, nagradom koja uživa status latinoameričkog Nobela.
Bolanjo je preminuo 2003. godine u Barseloni, za sobom ostavivši suprugu, dvoje dece i nasleđe koje obuhvata devet romana, dve zbirke priča i pet zbirki poezije.
Naslovna fotografija: Alejandra Leyva / Zuma Press / Profimedia