Dejvid Birn: Empatija, ljubav i nežnost kao mogućnosti otpora
Utisci sa koncerta u Pulskoj Areni.
Dejvid Birn je vanzemaljac. Ili je on neki nikad otkriveni izgubljeni brat Dejvida Bouvija. Ali šta ako bi Dejvid Birn bio naš komšija, neko koga srećemo svaki dan na pijaci? U toku koncerta, on u jednoj od pauza priča kako je tokom pandemije živeo u svom stanu u Njujorku. Onda nam pokazuje svoj stan na velikim ekranima dok priča kako je kuvao meksičku i indijsku hranu i crtao. Izlazio je i do marketa, gde je video dve žene kako se gađaju krompirima. Tu je, kako kaže, shvatio da postoje osobe koje pandemiju ne podnose tako dobro kao on. Dejvid Birn deluje kao neko ko bi bio apsolutno omiljeni komšija. Makar ako sudimo po njegovoj empatskoj svesti koju emituje sa scene.
Ima nešto u koncertima koji nisu prepuni. Nema to veze sa godinama, koliko sa željom da se telo pokreće. Na početku, dobro poznati glas gospodina Birna nas je zamolio da smanjimo snimanje i fotografisanje, a da umesto toga đuskamo. Podsetnik da je igra važna, možda i najvažnija, u svetu u kome je spontani optimizam uglavnom ismevan. U Pulskoj Areni uz Birna i njegov bend stoje neki optimistični ljudi. Uprkos svemu. To je najveći bunt koji u ovom trenutku mogu da zamislim.
Nije bilo mnogo ljudi sa telefonima u rukama, i nije se mnogo pričalo. Publika je na koncertu radila ono što je njena zaboravljena misija, ono zašto bi trebalo da je došla. Slušala, pratila i disala zajedno sa izvođačima. Ovo nije običan koncert, ali to čujemo previše često. Muzičari širom sveta se trude da publici uvek ponude više.
Ali ovo, stvarno, nije sasvim običan koncert.
Dejvid Birn kombinuje elemente mjuzikla, pozorišta i rok koncerta. Veliki ekrani iza izvođača su zapravo scenografija, prostor delovanja i stvaranja ovog impozantnog autora i izvođača koje čine savršenu estetsku celinu sa ostalim elementima ovog šoua. U plavim kostimima – uniformama, ljudi na sceni prave ono što se zove čista magija. Iza ovog šoua, performansa i koncerta stoji poruka koju sam Birn izgovara tokom čitave turneje – Love and kidness are form of the resistance.
Setlista nas vodi kroz bogatu karijeru, sa nekoliko pikova samog koncerta na potpuno očekivanim mestima – od ikonične This must be the place, Psycho killer i Burning down the house u finalu. Ako postoji najbolje mesto da slušate Birna, to je Pulska Arena. Sem što Sunce zalazi, kako koncert počinje, a ptice nadleću ceo prostor tu je neverovatno strujanje i miris mora. Nestvarno je koliko mesta na ovom svetu postoji, koji mogu biti pretvoreni u prostore slobode. Na nama je samo da te prostore ponovo otkrijemo.
Poruke koje su sa ovog koncerta poslate, od toga kako jedan stan zaslužuje ljubavno pismo, do toga da nekad stvari i sopstveni život podrazumevamo, preko pacifističkih poziva na otpor ljubavlju, sasvim su sigurno najvažnije poruke koje ćete čuti ovog leta.
Svetska turneja WHO IS THE SKY? sa trinaestoro izvođača uz samog Birna u Pulu je donela poeziju prostora i muzike, u savršenoj sinergiji sa publikom. Osećaj pripadnosti, usamljenost koju odnosi more, osmesi, ples ispod koga se naziru filozofske misli – sve to čini savršen spisak stvari za pakovanje u letnji kofer.
Napravite plejlistu sa dovoljno pesama Talking headsa i krenite na put. Putovati se može bilo gde, čak i obična šetnja do bazena može biti putovanje. Birn podseća na to da smo udaljeni od prirode, ali i na činjenicu da tako ne mora da ostane zauvek. Možda je prostor slobode ovog leta baš to da osvestimo gde sve možemo da putujemo, fizički i psihički. Sa dobrom muzikom u slušalicama i povremenim đuskanjem čak i na sred ulice.
U nastavku pogledajte još fotografija sa koncerta Dejvida Birna iz Pulske Arene:
Fotografije: Filip Kovačević