Simfonija, metal i jedno (zamišljeno) hladno pivo
Buro. reportaža sa snimanja simfonijske verzije pesme ,,Kraj mene"
Sara i ja smo dobile veoma zanimljiv zadatak, da posetimo MTS dvoranu, provirimo iza teških baršunastih zavesa i na licu mesta iskusimo energiju nastanka simfonijske verzije pesme „Kraj mene”. Bile smo beskrajno znatiželjne, a ekipa i snimatelji toliko opušteni i raspoloženi, da su nam sa osmehom dozvolili da se pridružimo bendu Lavina direktno na samoj sceni i malo proćaskamo sa njima u pauzama između nameštanja zahtevnih kadrova.
Svaki takt pesme u ovom monumentalnom aranžmanu zvučao je toliko superiorno, da su mi se ruke iznova i iznova ježile. Hor, savršeno utkan u zvuke instrumenata simfonijskog orkestra, stvarao je nestvarnu i magičnu atmosferu koja briše granice između metala i klasične umetnosti.
Da bismo vam u potpunosti dočarali ko su arhitekte ovog zvuka, podsetićemo vas na pune nazive i zaduženja članova ove talentovane šestorke: Luka Aranđelović (vokali), Pavle Aranđelović (klavijature, prateći vokali), Andrija Cvetanović (gitara), Pavle Samardžić (gitara), Nikola Petrović (bas) i Bojan Ilić (bubnjevi).
Dan snimanja, 14. april, igrom slučaja se poklopio sa Bojanovim rođendanom. Dok je za svojim setom silovito držao ritam, u šali je podelio sa nama da celo jutro zamišlja jedno hladno pivo. Iskreno se nadao da će ga momci nakon snimanja ispoštovati na piću, priznajući kroz smeh da je on ipak najjači ljubitelj alkohola u ekipi, s obzirom na to da ostali članovi obično ne piju.
U opuštenoj atmosferi dotakli smo se zanimljivih tema, pričali smo sa njima o osećanjima, o izlascima, slobodnom vremenu i trenutnim razmišljanjima. Nikola nam je otkrio da u slobodno vreme najviše vole da ostanu kod kuće i igraju video-igrice, dok je Andrija flegmatično priznao da se u poslednje vreme njihova socijalizacija svodi uglavnom na to da idu samo na ručkove. Pavle Aranđelović je na to dodao da se ranije ipak mnogo više izlazilo, prisetivši se izlazaka u poznati niški klub „Amsterdam”, dok kafane vole isključivo zbog dobre hrane, a ne zbog provoda.
Pauze su bile ispunjene muzikom i mimo kamera, Pavle Aranđelović je, dok se nameštalo svetlo, seo za klavir i počeo da svira par drugih pesmica. Kada sam ih kasnije sve zajedno pitala o muzici i nadovezala se na to šta je Pavle svirao, Pavle Samardžić se odmah našalio i upitao da to možda nije bila pesma „Astronaut”, potpuno neočekivani mejnstrim duet trepera Devita i Bajage. Luka se nadovezao rekavši da mu se u glavi u poslednje vreme vrti klavirska balada „Love of My Life” kultne grupe Queen.
Kada smo se dotakli umetničkih inspiracija i mračne estetike, Luka nam je preporučio jedan južnokorejski film koji izuzetno voli. U pitanju je „Oldboy” (2003) reditelja Park Čan-vuka , maestralna akciona drama čija psihološka kompleksnost savršeno rezonira sa narativom koji ovaj bend nosi sa sobom.
Prirodno, razgovor nas je odveo do teme lokacija i scenskih vizija. Zamolila sam ih da opišu gde bi voleli da nastupaju, po uzoru na onaj antologijski nastup grupe Pink Floyd u praznoj i drevnoj Pompeji. Međutim, niko od njih nije imao prevelike, megalomanske zamisli; iako bi, naravno, voleli da njihovi nastupi budu izvedeni na raznim interesantnim mestima, ostali su dosledni svojoj skromnosti. Nikola je zamišljao mistični nastup na planini Rtanj, ali i svirku u čuvenom andergraund niškom klubu „Istina mašina”, poznatom po negovanju autentičnog, tvrđeg zvuka. Andrija se, s druge strane, uz osmeh složio da bi i legendarni londonski Vembli bio „okej”. Ali suštinu njihovog shvatanja svirke ipak je najbolje sažeo Luka iskrenom izjavom:
Ja samo volim da nastupam, pa gde god, može i u dnevnoj sobi
Nakon što smo zajedno prošli ovih par tema, Pavle Aranđelović je preuzeo ulogu vodiča i sproveo nas dalje kroz filmsku ekipu, hor i članove orkestra, otkrivši nam usput još neke zanimljivosti, kako o samoj užurbanoj atmosferi, tako i o njemu samom. Luka i Pavle su rasli u okruženju koje je disalo za klasičnu muziku, otac je bio vrstan klavirista, a majka im je profesorka na fakultetu. Odatle verovatno i proističe ta duboka, urođena povezanost sa simfonijskim melodijama.
,,Mnogo je lepo što smo imali priliku da snimamo i slušamo prave instrumente za ovu pesmu, jer smo do sad mogli sve samo digitalno“, istakao je Pavle.
Metal u novom ruhu
Luka Aranđelović nam je rekao da im flertovanje sa žanrovima nije nimalo strano. Sama pesma za Evroviziju, kako kaže, nije striktno metal pesma, što on misli da je u startu i privuklo dosta ljudi. U nekim starijim njihovim pesmama, takođe je, podseća, bilo simfonijskih momenata.
Na samoj ideji za ovaj veliki projekat pomogli su im iz ekipe RTS-a. Isprva su rekli da bi bilo lepo da snime akustičnu verziju numere, ali su na kraju došli do ove, daleko raskošnije, simfonijske verzije. Kako bi ova fuzija bila na svetskom nivou, okupili su vrhunski tim profesionalaca: za raskošni orkestarski aranžman pobrinula se Lana Janjanin, dok su anđeoski prateći vokali i hor zapravo glasovi Jane Jakovljević, Sofije Jakovljević, Jovane Petrović i Anje Bogdanović. Snimanje je realizovano uz MyRoom Acoustic i RTS studio 6, a miks i mastering zvuka potpisuje Sava Tomić.
Vole što je kod njih od žanrova sve pomešano, a tu muzičku fleksibilnost sjajno ilustruju reči Pavla, koji je pre studija bio veoma uzbuđen i ambiciozan oko solo pevanja, a koji se i dalje dvoumi u kom će se tačno pravcu njegova karijera kretati.
,,Ja ni ne slušam metal mnogo, samo mejnstrim metal bendove, bilo mi glupo da kažem, ali ja inače slušam hip hop, rep i slušao sam i domaću muziku ranije“, priznao je Pavle.
Ta žanrovska širina primetna je i u planovima za njihov dalji autorski rad.
,,Imamo puno pesama na stand-by koje bismo voleli da obradimo u duhu našeg manira, na primer neke pesme od The Depeche Mode-a„, istakao je Luka.
Kada je reč o međuljudskim odnosima, momci funkcionišu neverovatno povezano, a Pavle navodi:
,,Uglavnom sam i član hora i volim u društvu da budem, u zadnje vreme kada je krenulo ovo sve oko evrovizije, mnogo smo se više zbližili, mi smo uvek bili drugari, ali sada smo mnogo bliži postali u celom ovom iskustvu“.
Zanimljiv i neočekivan podatak jeste da su i Pavle i Luka veliki ljubitelji sporta. Ta ogromna posvećenost i čelična volja posebno su izražene kod Pavla, koji se dotakao svojih neverovatnih atletskih želja.
,,Pokušavam da budem triatlonac neko vreme, ali sada sam pauzirao ovu sezonu, hteo sam da se prijavim za polu ajronmen u Beogradu ove godine, ali imam Evroviziju da odradim, haha“, našalio se Pavle.
Takmičenje „Ironman 70.3 Belgrade“ zakazano je inače za 13. septembar 2026. godine, pa verujemo da će se Pavle brzo vratiti treninzima. A fizička sprema im je svakako neophodna; kažu da su im trenutni scenski kostimi jako teški, a da će oni za Evroviziju biti još topliji i masivniji. Svesni su da će se preznojiti i da je fizički baš naporno izvoditi pesmu u njima, ali naglašavaju da je to jedna mala sitnica i da im celokupan napor ne predstavlja veliki problem s obzirom na veličinu zadatka koji je pred njima.
S obzirom na to da su za vreme Uskrsa boravili na zvaničnoj probi u Beču, podsetile smo ih na taj događaj i upitale ih kako je daleko od kuće prošlo tradicionalno tucanje jajima. Otkrili su nam da su odlučili da ovaj praznik dočaraju i ostalim izvođačima. Pavle nam je opisao kako su se na taj zanimljiv, autentičan način upoznali sa inostranim delegacijama. Kažu da im je bilo baš zabavno, da su svi takmičari izuzetno druželjubivi i da im je to u čitavoj ovoj priči zapravo najbitnije, da steknu prijatelje, razmene iskustva i stvore uspomene za ceo život.
Nastup na Evroviziji im u ovom trenutku s pravom deluje kao prilično veliko dostignuće i neizmerno su zahvalni što su i gledaoci i stručni žiri to prepoznali. Međutim, ono što je najvažnije istaći na kraju ove naše posete jeste činjenica da su ovi momci potpuno prizemni i normalni. Oni apsolutno nisu uobraženi i nije im bliska kultura mašinski režiranih PR nastupa i agresivnih kampanja. Nacionalna slava ih je dočekala odjednom i čini se da je još uvek nisu potpuno svesni, ali najlepša stvar je što im je zaista lepo i što svim silama pokušavaju da u njoj uživaju.
I dok polako ali sigurno odbrojavamo dane do 12. maja kada će Lavina nastupiti u prvom polufinalu Evrovizije u Beču, imamo jednu spektakularnu najavu za danas: ova savršena simfonijska verzija pesme „Kraj mene” od 18 časova je zvanično na njihovom YouTube kanalu! Ne propustite priliku da je celu pogledate, jer ovaj sudar svetova to zaista zaslužuje.
A za sve vas koji želite da saznate još više zanimljivih detalja, pogledate malo profesionalnije snimljene snimke sa našeg druženja sa momcima, pratite nas, jer uskoro će na našem zvaničnom BURO. profilu biti objavljen opširan i ekskluzivan deo intervjua koji smo sa njima odradile!