Leto je donelo talas friških singlova – u poslednjih par meseci, izašlo je mnogo nove muzike koju smo već dodali na naše plejliste.
Ovih dana mnogo šetamo, putujemo i krećemo se, pa nam je za sve to potreban soundtrack koji prati raspoloženje lutanja.
Evo naših predloga.
Novi singlovi koje slušamo: Interpol – This Mirror Weighs a Ton & Iron City
Interpol je najavio svoj novi album This Mirror Weighs a Ton, njihovo prvo izdanje u poslednje četiri godine koje stiže 28. avgusta. Sudeći po prvim singlovima, očekuje nas povratničko remek-delo ovog kultnog benda.
Naslovna traka albuma je Interpol kakav znamo i volimo; poput sporog otkrovenja, polako nas preplavljuje distorzirani bas, ritmični prelazi nalik plimi i oseki, sablasne teksture vokala i prožimajući dizajn zvuka.
Ali pesma Iron City je toliko melanholično raskošna, da nam je jasno kako ćemo je slušati godinama. U ovoj numeri, bend se oslanja na tenziju između prošlosti i budućnosti koja prožima nov album. Stihovi Pola Benksa prizivaju snove koji se ponavljaju i šetnje kroz Central park, dok se prepoznatljivi refren numere prepliće sa gitarama, pokretačkom ritam sekcijom i atmosferskim teksturama.
U razgovoru za NME o ovoj pesmi, Benks je izjavio: „Ta pesma je zapravo dijalog između ljudskog naratora i veštačke inteligencije koja u budućnosti upravlja svime. Da li će ta matrijarhalna tehnologija biti dobronamerna ili gnevna? Pesma se smenjuje između našeg obraćanja njoj i njenog obraćanja nama.“
The Strokes – Going Shopping
Još jedan legendarni indie bend ima povratnički album koji izlazi krajem jula, a vodeći singl dobio je spot s Voltonom Goginsem, što je dodatni razlog da ga i dalje slušamo, uprkos opravdanim kritikama protiv autotune glasa Džulijana Kazablankasa.
Stihovi na prvi pogled deluju apstraktno: Kazablankas razvlači svoje deonice, pevajući o Mrtvom moru, crvenom kombinezonu, berzanskim posrednicima i tržnom centru. Ipak, sve se to spaja u karikaturu osobe koja ignoriše svoje društvene odgovornosti. Uticaj kapitalizma prisutan je u svakoj pukotini ove pesme.
Fragmentisani narativ ove numere preslikava upravo onu kulturu koju nastoji da kritikuje – kulturu obuzetu distrakcijama i nespremnu da se suoči sa samom sobom. Dok vam se gitarske linije vrte u mislima, ne možete a da se ne prepustite iluziji bega koju ona tako pažljivo gradi.
Father John Misty – The Payoff
Father John Misty vratio se sa novom pesmom The Payoff, svojim drugim singlom u 2026. Sa psihodeličnim prizvukom i teškim gitarskim rifom, pesma je pravi energetski naboj prožet njegovim prepoznatljivo zagonetnim stihovima.
Pesma bi mogla da govori o političaru ili vlasti koja obmanjuje svoje glasačko telo, ubeđujući ih da je zapravo sve u najboljem redu, iako je očigledno suprotno. Ili možda, s obzirom na to da omot singla prikazuje nešto što liči na vojničko groblje, pesma peva iz perspektive zvaničnika koji pokušava da opravda rat.
Pesma počinje pomalo repetitivno, ali neka vas to ne brine. Menja se. Nakon tridesetak sekundi, Misti se uključuje jasnim glasom, igrajući se sa tonovima. Razlog zbog kog je muzika na samom početku bila slojevito postavljena postaje jasan – bila je to samo priprema za vrhunsku izvedbu koja sledi.
Queens of Stone Age – Easy Street
Singl Easy Street, na kojem gostuje Niki Lejn, jeste prašnjava, kosmička pesma, bogata akustičnim gitarama i tapšanjem dlanova. Stihovi su drski, puni duhovitosti i samosvesti, i sa podjednakom merom humora i ozbiljnog promišljanja zbijaju šalu na račun problematične i dobro dokumentovane prošlosti frontmena Džoša Homija. Kada se u drugom delu pesme uključe omamljujući, „zvezdani“ sintisajzeri, praktično možete videti kako svetlucave varnice sa logorske vatre dim nosi visoko u zvezdano nebo.
Homi je izjavio: „To je na neki način smešna pesma. Kao onaj specifičan udarac u lakat – smešno je jer boli, a boli jer je smešno. Ozbiljni ste, ali je u isto vreme i smešno. Snimili smo je onako kako biste snimili demo. Bez metronoma, ostavili smo sve greške. Pesma ubrzava, usporava, tapšanje nije savršeno, ali nije ni loše, a jedno nesavršeno tapšanje unosi onu ljudsku crtu koja se ne može odglumiti. Nije stvar samo u neozbiljnosti. Radi se o prihvatanju nesavršenosti sopstvenog života. Pesma je, baš kao i vaš život, satkana od grešaka. Te njene nesavršenosti su jednostavno neprikosnovene.“
Tame Impala – Hummer
Nakon albuma koji se i dalje vrti našim plejlisama, Tame Impala nas je iznenadio neočekivanim novitetom. U pitanju je obrada obradu pesme Hummer benda Smashing Pumpkins, koja se nalazi na novom tribjut albumu Sending Hearts To All My Dearies.
Ova verzija pesme iz 1993. godine, koju u originalu izvode Bili Korgan i njegova ekipa sa svog drugog studijskog albuma Siamese Dream, otvoriće LP izdanje sa 15 obrada, koje je Korgan lično odobrio.
„Siamese Dream je bio soundtrack mojih srednjoškolskih dana, a Hummer je pesma koja me na najintenzivniji način vraća u taj period“, objasnio je Kevin Parker.
U svom viđenju ove klasične numere, umetnik se vraća svom nekadašnjem psihodeličnom rok zvuku. U drugoj polovini ove šestominutne obrade čujemo znatno prigušeniju, ogoljeniju i čistiju stranu Parkerovog zvuka.
The Rolling Stones – You Know I’m No Good
Stonsima nije strano odavanje počasti bluz umetnicima koji su pomogli u oblikovanju njihovog puta, ali ova obrada deluje kao nešto više- kao posveta Ejmi Vajnhaus, generacijski vanserijski talentovanoj pevačici čiji je životni put tragično prekinut 2011. godine u 27. godini, usled niza faktora koji su je izbacili iz koloseka kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu.
Mik Džeger transformiše originalne stihove Ejmi Vajnhaus u svoj prepoznatljivi stil, a pesma počinje jecajućom usnom harmonikom koja postavlja ton za potpuno novu interpretaciju jedne od njenih najprepoznatljivijih numera u izvođenju Stonsa.
Madonna – Danceteria
Za kraj, tri plesne numere – jer ipak je leto. Prva mora biti Madonna, koja se, poput Stonsa, vratila jača nego ikad. Kraljica popa donosi priču o tome kako je daleke 1982. godine u Njujorku uspela da se izbori da se demo-snimak njenog debi singla Everybody pusti u čuvenom noćnom klubu Danceteria.
U pesmi, Madona peva o dolasku u noćni klub i susretu sa Martinom Burgojnom, svojim prijateljem sa kojim se zbližila na samom početku karijere. Njih dvoje potom zaobilaze red ispred kluba jer poznaju izbacivača Hauija Montoga. Pesma, koja sadrži elemente koji podsećaju na njen vanvremenski klasik Vogue, odmah osvaja svojim plesnim vajbom, a njen zarazni ritam će vas garantovano naterati da počnete da cupkate.
Peggy Gou & Ayra Starr – Wo, Man
Bez hita Peggy Gou nema leta. Udružila je snage sa Ajrom Star na svom novom letnjem singlu Wo, man.
Govoreći o singlu, Gou je izjavila: „Kada sam radila na pesmi Wo, man znala sam da želim glas koji može da isprati njenu poletnu, letnju energiju. Onog trenutka kada sam je podelila sa Ajrom, odmah je ukapirala vajb. Spajanje naša dva sveta delovalo je potpuno prirodno, a ona je u pesmu unela savršen balans seksipila i stava“.
Bonobo – Drift
Elektronski producent i di-džej Bonobo, podelio je dva nova singla u susret njegovom predstojećem, osmom studijskom albumu Distance In Static, koji izlazi u petak, 11. septembra. Mi slušamo Drift, koji donosi zvuk više prilagođen klubovima.
Što se tiče izdanja Distance in Static, album je zaista globalni projekat – sniman je u Los Anđelesu, Tokiju, Londonu i šire, uključujući i legendarni ranč Nila Janga u Kaliforniji. Donosi vokale na engleskom, urdu i japanskom jeziku, dok se istorijski iranski semplovi i snimci kineskog instrumenta gučeng (guzheng) prepliću sa Bonobovim pedantno produciranim instrumentalima.