“May you live in interesting times.” – navodno je kineska kletva koja je našla plodno tlo u snishodljivom britanskom maniru odakle se proširila na ceo svet. Svet u kome se ovih dana toliko toga sumanutog dešava – dakle, možda su ovo najzanimljivija vremena, ali je sasvim legitimno ako biste poželeli da se u sred bela dana pokupite kući i pokrijete jorganom na jedno godinu dana, možda i više.
U opštoj planetarnoj konfuziji, gde je svaka karika društva na tren od pucanja, društvene mreže igraju važnu ulogu – onu koja je, baš kao u klišeu o lepoti i oku posmatrača, dobra ili zla u zavisnosti od toga kako to posmatrate (i koga pratite).
Ili, poetski rečeno, počela je revolucija a latte sa ukusom bundeve čuči neispijen na New york timesu – jer sigurno u feedu imate podjednaki broj profila čije vlasnice upravo kliču tome kako će besne žene spasiti svet i, sa druge strane izvrnutog IG ogledala, one koje aplaudiraju samoj sebi na besprekornom potezu ajlajnerom praveći da se ništa ne dešava.
Sa jedne strane neumorne komentatorke nepravdi i analitičari apsurda, a sa druge ekipa koja otvara šampanjac dok se društveni poredak mrvi kao nevešto načet pampur. Nešto kao Titanik, n’cest pas?
I da, pravo svakog je da u svojoj digitalnoj bašti seje šta želi – pa opet ove dve krajnosti fasciniraju svojom jednodimenzionalnošću.
Ne mogu da se otmem utisku kako se pravo razumevanje ovog teskobnog trenutka u društvu nalazi u sivoj zoni između deklarativne solidarnosti i nemuštog insistiranja na tome da je sve ok dokle god je zalazak sunca prelep, a pistaći u Pavlovoj na broju.
U toj sivoj zoni smo svi mi koji ne znamo da li treba da osuđujemo influensere koji o gorućim temama ćute, i oni koji to otvoreno čine smatrajući ih za saučesnike apokalipse. U toj sivoj zoni smo i sa mnogobrojnim kalkulantima koji kontent društveno zapaljivog karaktera koriste da namaknu lajkove pozivajući na nemilosrdnu borbu za svakog čija su prava ugrožena (dok bi mrtvi ladni samoživo prošli pored vas ako biste nedajbože kolabirali na ulici) – ali i sa onima koji su se susreli sa nepravdom lice u lice, i istrajali da nam ispričaju svoju priču. I na kraju krajeva, tu smo sa svojim predrasudama, problematičnim programiranjem koje vučemo od pre puberteta, i antipatijama prema nekim ljudima koje ne poznajemo.
Zašto nas trigeruju ljudi na netu? Zato što su isti kao mi.
